Namirnice za hidrataciju i rashlađivanje: Nutricionista otkriva kako da lakše podnesete vrele dane

- Varenje hrane bogate proteinima može da utiče na povećanje toplote tela - kaže za Ona.rs doktor medicine i klinički nutricionista Olga Ličina

Preporučujemo

I pre nego što je leto kalendarski stiglo, suočili smo se sa visokim temperaturama vazduha koje će u narednim mesecima, prema najavama meteorologa, više puta prerastati u tropske talase.

U danima kada temperature ne padaju ispod 25 stepeni mnogi ne osećaju glad, pa posežu za kafama, sladoledima i hladnim napicima, zbog čega se osećaju pomalo konfuzno i iscrpljeno.

Doktor medicine i klinički nutricionista Olga Ličina za Ona.rs otkriva kako bi trebalo da se hrane mlade i zdrave osobe tokom leta - koje namirnice su na spisku poželjnih, a koje na “crvenoj listi”, kao i koje vrste tečnosti su najidealnije za utaživanje žeđi.

- Najidealniji su voda, limunada, voćni i biljni čajevi, ali i sveže voće i povrće, koje ne samo da nadoknađuje tečnost nego i minerale koji se gube preko pojačanog znojenja - kaže dr Ličina za Ona.rs

- Dobar izbor su sveže salate poput zelene, krastavca i paradajza jer sadrže više od 90 odsto vode, kao i lubenice i dinje, ali i bobičasto voće je takođe bogato vodom i mineralima. Trebalo bi smanjiti upotrebu kafe i energetskih pića, kao i alkohola, jer mogu dodatno da dovedu do dehidratacije.

U danima kad su temperature izrazito visoke trebalo bi izbegavati tešku i masnu hranu, ali i hranu bogatu proteinima, jer, kako objašnjava naša sagovornica, varenje istih može utiče na povećanje toplote tela.

Povrće koje delom može da zameni vodu

Nutricionista razrešava i dilemu o količini tečnosti koju bi trebalo unositi tokom leta:

- Procenat vode koji je neophodan da se unese zavisi od uzrasta, konstitucije, kao i od stepena aktivnosti. Kod teškog fizičkog rada na 30 minuta treba popiti dodatnu čašu vode, koju što se hrane tiče menja 300 grama lubenice, jedan veći krastavac, vezica rotkvica ili čaša soka od celera. Povrtna supa je dobar izbor u toku dana da bismo nadoknadili tečnost i elektrolite.

Kada govorimo o temperaturi ispod 30 stepeni, važi formula da se težina podeli sa 30 ili pomnoži sa 0,033. Ali kada je ekstremno vreo dan, može se čak i duplirati količina unosa vode. Neke preporuke su da tokom ekstremnih vrućina valja popiti čašu vode svakog sata, bez obzira na to da li ste žedni. Obično, dehidratacija je već krenula kad čovek oseti žeđ. Ali i ovde bi trebalo biti oprezan, jer previše vode može da poremeti elektrolitni status. Ne treba popiti više od litar, litar i po vode u sat vremena.

Sagovornica našeg portala podseća da osobe sa dijabetesom mogu tokom toplog vremena da izgube dosta tečnosti, što za posledicu može da dovede do porasta nivoa glukoze u krvi. Zato je neophodno da kraj sebe uvek imaju flašicu vode kad izlaze napolje.

Najbolja pića za rashlađivanje

I prilikom izbora napitaka tokom vrelih letnjih dana često pravimo grešku - posežemo za hladnim vodama i sokovima, jer u prvi mah izuzetno prijaju, ali dugoročno gledano oni nisu najbolje rešenje.

- Reklo bi se da hladna pića bolje rashlađuju i hidriraju telo, međutim neki stručnjaci smatraju da toplije napitke po vrelom danu možemo duže da pijemo, lakše ih podnosimo i možemo da ih unesemo u većoj količini. Topla pića šire krvne sudove i omogućavaju bolju apsorpciju tečnosti, pa se gubitak usled vrućine bolje nadoknađuje.

Mada topli napici izazivaju znojenje, dokazano je da to čine u manjoj meri nego hladni napici koji skupljaju krvne sudove i dodatno pojačavaju znojenje. Lagano znojenje pomaže da se telo rashladi kada su spoljne temperature visoke, a da ne opterećuje cirkulaciju - objašnjava nutricionista.

Pažljivo uvodite meso

Podneblje na kom živimo “štedi” nas izlaganja tropskom talasu u dužem vremenskom periodu. Kad temperature vazduha malo padnu, vraća se i apetit i želja da uživamo u domaćoj hrani koja je kaloričnija, masnija, a neretko i prilično začinjena. Pitamo dr Ličinu kako to može da utiče na organizam.

- Svakako promena temperature neće biti toliko nagla da bismo morali da pređemo na kaloričniju i masniju hranu. Tokom letnjih meseci trebalo bi da iskoristimo sveže voće i povrće koga ima u izobilju i da na tome baziramo ishranu. Može se povećati proteinski unos u obroku, ali ne u svakom, kako bi se postepeno promenio način ishrane.

Probiotici i ako ne idete na odmor

Kad krenemo na odmor, obavezno nosimo kutiju probiotika, posebno ako se opredelimo za egzotične destinacije. Ali, kapsule moćnih bakterija koje pružaju veliku podršku crevnom sistemu preporučljivo je uzimati i ako preko leta ostajemo u mestu stanovanja.

- Problemi sa probavom su česti sa porastom temperature, kako se telo aklimatizuje i dolazi do pada imuniteta - podseća dr Ličina.

Prema njenim rečima, crevna flora se može držati u balansu pravilnom ishranom bogatom vlaknima i dovoljnim unosom tečnosti, ali i dodatnom suplematacijom probiotskom florom.

Mikrobiota čini 70 odsto imunološkog sistema, podseća nutricionista i dodaje:

- Dobre bakterije mogu da budu najbolji saveznici tokom letnjih meseci, kroz jačanje imuniteta i izbegavanje problema koji su česti u letnjim mesecima poput zatvora, dijareje, nadimanja, gasova i olakšanja simptoma koji mogu da nastanu ako dođe do trovanja hranom.

Instagram nalog dr Olge Ličine možete da pratite OVDE

(Ona.rs)