Devojčica je rođena bez nosa: Iako joj je život uskratio čulo mirisa, mala Tesa prkosi izazovima
Kada su saznali da njihova devojčica neće imati nos kada se rodi, Tesini roditelji su doneli veoma tešku odluku i pristali na borbu
Tesa Evans je rođena sa neuobičajenim stanjem poznatim kao kompletna kongenitalna arhinija, što znači da joj nedostaje nos. Ova retka anomalija, koja pogađa nekoliko ljudi širom sveta, predstavljala je za Tesu karakteristične izazove od samog rođenja.
Arhinija se stvara kada se nos ne razvije u materici, što dovodi do odsustva ovog dela lica. U Tesinom specifičnom slučaju, njeno stanje se proteže na nedostatak olfaktornog sistema, dela mozga odgovornog za prepoznavanje mirisa.
Uprkos izazovima koje je predstavljalo njeno stanje, Tesini roditelji na nju gledaju kao na lepu i izvanrednu devojčicu. Tesa svakodnevno prkosi preprekama i ne dozvoljava da je njeno stanje definiše, te kroz život prolazi sa neuporedivim entuzijazmom.
Kada su otkrili deformitet lica njihovog nerođenog deteta tokom ultrazvuka, Tesini roditelji, Grejn i Nejtan Evans, doživeli su mešavinu emocija. Saznanje uoči petog meseca trudnoće da će se njihova ćerka roditi bez nosa nesumnjivo je bilo šok. Ali, uprkos tome što će biti izazov od samog starta, čvrsto su se obavezali da Tesi ponude najbolju moguću negu i podršku.
Ubrzo nakon rođenja premeštena je na odeljenje intenzivne nege, gde je podvrgnuta traheotomiji kako bi se olakšalo disanje. Sa samo jedanaest meseci, Tesi je bila potrebna operacija katarakte, što je dodatno doprinelo izazovima sa kojima se suočavala u tako nežnom dobu.
Dve godine kasnije, Tesa je podlegla kozmetičkoj operaciji, kako bi joj se pod kožu ugradile proteze, postavljajući temelje za izgradnju veštačkog nosa u budućnosti. Njeni roditelji nisu olako doneli odluku da se nastavi sa operacijom. Ipak, oni su to videli kao priliku da postepeno poboljšaju Tesin izgled tokom vremena, čineći njen profil "normalnijim". Ovo je uključivalo presađivanje kostiju i kože, koje se obično preporučuje tokom adolescencije kada lice prestane da raste.
Tesa se prilagodila životu bez nosa, oslanjajući se na disanje na usta i nedostatak čula mirisa koji mnogi od nas često uzimaju zdravo za gotovo. Tesina "zarazna" radost i entuzijazam za život predstavljaju snažan dokaz njene nepokolebljive odlučnosti da živi život punim plućima, a njena priča je postala inspiracija ljudima širom sveta, koji se bore sa sopstvenim izazovima.
- Tesa je dokazala da je savršena devojčica. Toliko je vedra, nasmejana i pozitivna, da kada uđe u prostoriju, imate osećaj da je ušlo jedno sunašce - govore Grejn i Nejtan za "Brightside.me".
(Ona.rs)