Stručnjak o prevencija najčešćih trkačkih povreda kod žena: Šta je petni trn, trkačko koleno, stres fakture

"Svi u sportu se sreću sa ovim povredama. Bolje je javiti se na prve znake, a za sve postoje načini da se trkač održi u trkačkom životu"

Sve smo bliži popularnoj i sada već tradicionaloj "Ženskoj trci" koju organizuje Beogradski maraton, a koja će ove godine da se održi u nedelju 6. oktobra na Adi Ciganliji sa početkom u  10 sati pod sloganom "Ja to mogu". Glavni fokus ove manifestacije je promocija pre svega ženskog zdravlja, zdravog načina života, popularizacija rekreacije kao takve, stalna motivacija da se ljudi rekreiraju i provode vreme u prirodi sa najmilijima i da se - druže.

Trka u dužini 7,7 kilometara oko Savskog jezera, čije je ovo već 17 "izdanje", namenjena je ženama apsolutno svih generacija sa ciljem da se podstaknu na fizičku aktivnost, posebno trčanje i brzo hodanj, kao i prevencija u očuvanju zdravlja. Obaška što je pogodna i za druženje i jačanje solidarnosti kroz podršku i motivaciju koje žene mogu da pruže jedna drugoj.

Preporučujemo

Ove godine zahvaljujući angažovanju fondacije "Heroji beogradskog martona" "Ženska trka" poprima i humanitarni karakter, a žene će trčati za pomoć drugim ženama, čime će pokazati svoju solidarnosti i, naravno, biće prilike da se uživa na stazi u jedinstvenom trkčakom ugođaju. Tim povodom održan je humanitarni panel "Žensko zdravlje u fokusu: Sport, prevencija i inkluzija za sve", na kome se između ostalog govorilo i o prevenciji najčešćih trkačkih povreda kod žena, konrektno o stres fakturi, "trkačkom kolenu", pantarnom fascitisu i bolu u kuku.

Upitana da li je trkačko koleno, kao najpoznatija povreda, ujedno i najčešća povreda kod trkača,  fizioterapeutkinja Bojana Sandulović, članica tima "Fizio Vračar" dr Milana Ilića, fizioterapeuta sa preko 30 godina rada u vrhunskom sportu i profesor na Visokoj zdravstvenoj školi, odgovara da to, iako se tako čini, nije slučaj.

- Nije najčešća povreda. Povreda trkačkog kolena nastaje uglavnom zbog disbalansa između grupe mišića agonista i antagonista. Češće od toga se javljaju neke povrede koje su jednostavnije i lakše za lečenje. Kod trkača dolazi i do upala tetiva, najčešće se to dešava sa ahilovom tetivom, međutim trkačko koleno je specifično iz prostog razloga što kod mladih ljudi dolazi do nekih promena unutar samog zgloba i zglobne strukture, gde dođe do oštećenja većeg ili manjeg stepena zglobne hrskavice - kaže fizioterapeutkinja i dodaje:

- Često je jedan mišić ili deo nekog mišića jači nego neki drugi što dovodi do pomeranja nekih struktura, u ovom slučaju dolazi do povlačanjena čašice, gde uglavnom lateralni deo kvadricepsa jači i povuče čašćicu spolja, a čim postoji taj disbalans u samom zglobu dolazi i do neke povrede.

Kako ističe, "sportisti su specifična fela", i oni trče i kada ne treba da se trče, pa i kada ne bi trebalo. Zato upozorava da sva akutna stanja koja provocuraju bol zahtevaju i jedan period oporavka, odnosno mirovanja, te određene vrste fizikalne terapije, jačanje muskulature dela tela koji je u problemu.

- To je preporuka. Ali dešava se da sportisti kažu da su uprkos bolu trčali, nosili steznik, popili "to i to"... A svaka povreda koja se ne leči na vreme u nekom intervalu pređe u hroničnu povredu. Hrskavica koja se ošteti i izubi se i ne obnavlja, a potom dolazi do degenerativnih promena u samom zglobu, ovom slučaju kolenu, ali se to dešava i u bilo kom drugom zglobu. I naravno, ako potraje preduho, pa se na to dodaju još veći problemi, prelazi u hroničan problem - naglašava Sandulovićeva.

Ona ističe da tokom trčanja postoji i drugi nih niz stresornih faktora koji mogu da "umore" mšiće i zglobove.

- Kada god se priča o prevenciji u sportu, bilo da se radi o trčanju ili o drugom sportu, uvek se u startu ističe "odmor, odmor, odmor". To je nešto što je neophodno i nešto što sportisti ne primenjuju. Sem toga ishrana je veoma važan faktor. Nutrienti koji se unose treba da budu u granicama koje zahteva određeni sport. Hidratacija je jako važna. A ako pričamo o tome da su žene danas zastupljene u sportu više nego ranije, u određenom životnom dobu, jer godine nose svoje, dolazi do  oslabljenja koštane gustine, odnosno osteopenije, pa čak i osteoporoze, što nije prepreka i ne znači da te žene ne treba da se bave sportom, ali je tu prevencija jako važna i treba se posvetiti malo više pristupu ishrani i padu estrogena.

Kada je reč o osteoporozi, koja je "ženska bolest", upitana da li to znači da su ženski zglobovi osetljiviji i da li postoji preventiva, fizioterapeutkinja isitče da faktori rizika postoje, kao što je recimo genetika, na šta niko ne može da utiče, ali i da postoje stvari koje mogu da dovedu do sporijeg razvoja tog stanja.

- Treba voditi računa o ishrani, dovoljna količina mikronutrienata i proteina, vitamin C i vitamin D, koji su jako važni generalno za metabolizam. Neki drugi faktori koji mogu dovesti do ovih stanja jesu i neke druge bolesti, pa, recimo, žene koje u svojim terapijama imaju heparine i kortikosteroide, to su neke sekundarne stavari koje dovode do nastanka osteoporoze koje opet za posledicu mogu imati stres fakture ili koje mogu biti ozbiljnijeg stepena u zavisnosti od toga gde se nalaze. Recimo, mada se na sreću ne dešava baš često, može da dođe do spondilolize, odnosno spondilolisteze, klizanje pršljenskih tela  tj. preloma na jednom specifičnom mestu na samom pršljenu koji čini deo kičmenog stuba. To je specifično kod žena koje imaju osteoporozu - objašnjava fzioterapeutkinja.

U ovim slučajevima treba voditi računa o pristupu samom treningu, pa ukoliko je reč o trčanju, to je onda dužina trase koje one prelaze, to je teren po kojim one trče, važna je obuća koja se nosi. Takođe isitče se kod sportiskinja patike menjanju na šest meseci, a kod žena koje rekreativno trče to može i malo duže, ali da je veoma važno nošenje adekvatnih uložaka koji se prave po meri, individualno.

Kada je reč o pantanom fascitisu, koji svi znaju kao "petni trn", ono što je svojstveno svim sportskim povredama jeste da je uglavnom uzrok trasa koja je duža nego što je individualno preporučeno za neku osobu ili da obuća nije adekvatna, ili da sportom koji se bavi rade onako kako to ne bi trebalo.

- Zato je važno bar na početku početi bavljenje sportom sa instruktorom, stručnim licem, jer u suprotnom dolazi do nastanka povreda koje su prvo akutne i lakše otklonjive, dok kasnije prelaze u neki hroničan tok i onda to može da traje jako dugo. Sam pantani fascitis uglavnom nastaje zbog tvrde i neudobne obuće ili ukoliko osoba koja se bavi trčanjem ima, kako se u narodu kaže "ravne tabane". Sama ta pantana fascija se nalazi sa donje strane stopala i ona se otprilike prostire između petne kosti i tih metatarzalnih kostiju stopala. Njena uloga je pre svega da drži potporu stopala i svod stopala. E sada, usled nekih povreda koje nastaju hiper angažovanjem sportista dolazi do delimičnih trauma, ne samo na kostima već i na tetivama, i napravi veći problem, pa kod ahilove tetive može da dovede do delimičnog pucanja i ukoliko se ta povreda ne sanira na vreme dolazi do potpune rupture i onda oporavak traje do šest meseci.

I kako ističke - bolje je javiti se na prve znake, a za sve postoje načini da se trkač održi u trkačkom životu.

- Svi u sportu se sreću sa ovim povredama. Neko više puta, a neko ima sreće i ređe - zaključila je fizioterapeutkinja Bojana Sandulović.

(Ona.rs)