8 sati je bila od smrti i gubitka blizanaca: Tragičan preokret u životu stranca ju je spasao, ali ne i bebe

Luiza Prašad je obolela od gotovo smrtonosne bolesti jetre tokom trudnoće i imala je svega nekoliko sati života pred sobom, pre nego što ju je spasila nesebična donacija organa. Devet godina kasnije, upoznala je sina svoje donatorke. Danas i Luiza i Džimi Mekginti duguju svoje živote jednoj posebnoj ženi - njegovoj majci.

Nakon što su se prvi put sreli ovog meseca, njihova veza je odmah postala jaka, jer su obeležili život i žrtvu Saru Mekginti (52), koja je donirala svoje organe nakon što je preminula od moždane aneurizme 24. aprila 2016. godine. Baš u tom trenutku njene smrti, Luizi je bilo preostalo samo osam sati života, nakon što je razvila akutnu masnu jetru u trudnoći – vrlo retku bolest koja je izazvala zatajenje organa.

Tragedija i borba za život

Stavljena u veštačku komu, njeni blizanci Mija i Leo su rođeni carskim rezom, ali su nažalost rođeni mrtvi. Borila se za život dok su njeni voljeni molili za čudo, a porodica Mekginti iz Bideforda je odgovorila na njihove molitve doniranjem Sarine jetre.

„Nisam znala za blizance sve dok se nisam probudila iz kome dva nedelje kasnije“, rekla je Luiza (31). „Rekla mi je mama da su blizanci umrli, a ja joj nisam verovala u početku. Bila sam zahvalna što sam još uvek živa zahvaljujući transplantaciji, ali nisam bila sigurna da ću moći da nastavim dalje bez svojih beba.“

Ne samo da je preživela, već je i napredovala

Međutim, Luiza,  nije samo preživela – ona je napredovala. Zahvaljujući Sarinoj jetri, koju je primila 25. aprila 2016. godine, kao i ljubavi i podršci svog muža, Maksima  i porodice i prijatelja, sada je ponosna majka Ave (6) i Nika (4).

To je ishod koji nije smatrala mogućim nakon što je bila tako blizu smrti kada joj je jetra otkazala u 37. nedelji trudnoće, nakon snažnih bolova u stomaku, krvarenja iz nosa, krvarenja iz usta i žutog tena.

„Bila sam toliko žedna da sam jela pakovanja ledenih sladoleda svaki dan i pila tri litra vode. Više puta sam išla u bolnicu, ali su me slali kući, dok me nisu hitno odvezli u urgentni centar, blizu smrti. Maksim je trebalo da krene na posao. Da je otišao, a zatim se vratio kasnije, ne bih preživela.“

Težak put do porodice koju je želela

Njen put ka porodici koju je oduvek želela nije bio lak. U drugoj trudnoći, ponovo sa blizancima, doktori su joj savetovali da uradi fetalnu redukciju, jer njeno telo nije moglo da podnese trudnoću.

„To je značilo reći zbogom još jednom detetu, što je bilo izuzetno teško.“ Kako je njen život tekao, žena koja je omogućila sve to nije bila daleko od njenih misli.

Izražavanje zahvalnosti donatoru

Šest meseci nakon transplantacije, Luiza je napisala pismo svojoj tada anonimnoj porodici, zahvaljujući im za dar koji je spasio njen život. „Bilo je to teško pismo za napisati. Kako zahvaliti porodici koja je donela tako hrabru odluku i pretrpela gubitak?“

„Reči nisu bile dovoljne. Ali želela sam da znaju kako dobro napredujem i šta mi je to značilo.“ Nakon što je Ava rođena, napisala je drugo pismo, a zatim treće nakon rođenja Nika – i sestra Džimija, Patsi, je odgovorila.

„Patsi je upravo rodila i povezale smo se zbog toga“, kaže Luiza. A 19. februara, porodice su se konačno srele u Telstar hotelu u Ekseteru. „Bila sam toliko nervozna kada sam ušla u sobu da upoznam Džimija“, priznaje Luiza, korporativni partner za Specijalne olimpijade Velike Britanije. „Oboje smo se zagrlili i osećali kako drhtimo.“

Emocionalni susret i budući planovi

„Godinama sam želela da im se zahvalim lično, i bilo je divno što mi je omogućeno to da uradim. U nekoliko minuta razgovora, osetila sam da se poznajemo godinama.“ Džimi (34) je doveo svoju partnerku Lisu Okalagan (38) i njihovu ćerku Lolu (5) na emotivni susret.

Takođe su roditelji 23-mesečne Emi, sa Lisom, koja ima sina Džejka (17) iz prethodne veze, Džimi kaže: „Bilo je neverovatno videti koliko dobro Luiza napreduje, to nam mnogo znači. „Deljenje dana sa njom i njenom porodicom bilo je zaista posebno. Ponosni smo na sve što je postigla od transplantacije, a mama bi bila ponosna.“

Njegova majka nije bila jedini heroj u Džimijevoj porodici. Njegov otac Mik preminuo je od pada kada je imao samo devet meseci i takođe je bio donator organa. Zajedno su spasili 12 života. „Ponosan sam na mamu i tatu i na sve živote koje su spasili“, kaže on.

Promocija donacije organa

Luiza je živi dokaz važnosti donacije organa, pa se posvetila podizanju svesti o tome. Kao proaktivni donator, bila je regionalni finalist za nagradu „Pride of Britain 2024“ i prikupila je 300.000 funti za organizacije uključujući NHS donaciju organa, Tommy's i Britansku liver trust organizaciju.

Krunisana kao Mis Kruna i Slava Ujedinjenog Kraljevstva na takmičenju u januaru, takođe će predstavljati Veliku Britaniju na međunarodnom takmičenju. I raduje se ponovnom susretu sa Džimijem – sledeći put sa još više njegove porodice. „Bilo je privilegija upoznati ne samo Džimija, već i Lisu i Lolu. Planiramo da se sretnemo sa Džimijevom braćom i sestrama, Patsi, Konorom i Bernijem. Imala sam priliku da imam decu, ostvarim svoje atletske snove, udam se, završim diplomu i organizujem prikupljanje sredstava.

„Ništa od ovoga ne bi bilo moguće bez Džimija i njegove porodice, koji su doneli tu hrabru odluku i divan poklon od Sare.“

(Ona.rs/Mirror)