Jednostavna promena ishrane u 70. godini "dodaje 6 godina životu": Poznata doktorka otkriva tajnu dužeg života

Jedan od vodećih naučnica za ishranu izašla je sa hrabrom tvrdnjom da bi promena ishrane nakon 70. godine mogla da doda impresivnih šest godina života!

Dr Federika Amati je otkrila ovu mudrost dok je gostovala na podkastu Begin Again sa Davinom Mekol, naglašavajući da nikada nije "prekasno" za promene u ishrani koje mogu poboljšati dugovečnost.

Tokom informativne diskusije, dr Amati je otkrila kako usvajanje određenih navika u ishrani može značajno smanjiti šanse za razvoj demencije, potkrepljeno čvrstim istraživanjima. Opšti saveti o hrani od doktorke uključivali su: "Ne osećate se dobro ako jedete previše nečega."

Sredozemna dijeta je ključ za dug život

Dr Amati je nastavila da priča o stalnim dokazima koji ukazuju na prednosti Sredozemne dijete – mislite na masne ribe, obilje maslinovog ulja, semenke i gomilu povrća – koja ne samo da odlaže demenciju, već obećava i dodatne godine života. Što pre ljudi počnu, to više mogu da dobiju.

"Promenom ishrane u 40. godini možete dodati 11 godina života"

Doktorka je elaborirala: "Razgovarali smo o istraživanju u kojem, ako promenite ishranu do 40. godine, možete dodati 11 godina života. To isto istraživanje je proučavalo šta se dešava ako promenite ishranu sa 70 godina, pa volim da mislim da nije kasno ni kasnije u životu. Često dobijam to pitanje."

Preporuke za 70-godišnjake

Govoreći o hitnosti ovih promena, dr Amati je citirala novo istraživanje: "Postojalo je istraživanje koje je objavljeno prošle godine i pokazalo da ishrana sa 48 godina vrlo predviđa rizik od demencije sa 69 godina. Svi su bili kao: 'O Bože, imam 53 godine. Šta to znači za mene?' To je dobro istraživanje koje pokazuje uticaj složenog efekta ishrane."

"Nikada nije kasno za promene"

"Novije istraživanje koje je proučavalo 70-godišnjake otkrilo je da prelazak sa standardne ishrane na onu bogatu sredozemnim elementima, kao što su masne ribe, ekstra devičansko maslinovo ulje, semenke i povrće, može značajno produžiti život za 6 godina", istakla je doktorka Amati.

"Nema potrebe za perfekcionizmom"

Naglašavajući važnost doslednosti, a ne perfekcionizma, savetovala je: "I nije reč o savršenstvu - radi se o doslednosti. Nađite nešto što možete da dodate svaki dan, što možete da nastavite vremenom. I biće dana kada odete na rođendan i pojedete samo kanapee i tortu, i to je u redu, jer se dosledno brinete o sebi."

Zdravlje je na prvom mestu: Kreirajte pozitivnu ishranu kod kuće

Dr Amati veruje da zdraviji način života postaje ne samo dostižniji, već i prijatniji kada se oslobodimo potrebe za perfekcionizmom. Na kraju je zaključila: "Odlazak od perfekcionizma takođe čini životni stil dostižnijim i prijatnijim, jer savršenstvo nije put koji treba da slijedimo."

Davinina reakcija bila je: "Da li bi rekla, Fede, da je ovo poruka koju želiš da preneseš? Ne stresiraj se."

Na šta je dr Amati odgovorila: "Da. Moja najveća poruka je da je hrana tu da bude saveznik za zdravlje. Tu je da vam pomogne, pa to zahteva malo truda, malo ulaganja i učenje kako da kuvate. Postanite arhitekta svog zdravlja i učinite vaš dom punim ukusnih, zdravih i hranljivih namirnica, jer spolja, trenutno, politika i okolnosti u vezi sa hranom nisu baš sjajni. Zato stvorite negujuće okruženje kod kuće, budite dosledni u svojim izborima i naučite ponovo da uživate u hrani - budite društveni, odvojite vreme za jelo, budite svesni kad jedete da biste zaista uživali i uživali u tome."

Promene u ishrani i demencija

U vezi sa ovim, istraživanje provedeno na 3.000 britanskih odraslih osoba koje je objavljeno prošle godine pokazalo je da kvalitet ishrane sa 43 godine može biti indikator rizika od demencije kasnije u životu. Učesnici koji su tokom srednjih godina jeli mnogo zelenih biljaka i celih žitarica bili su osetno bistriji u testovima pamćenja sa 69 godina, što sugeriše jasnu povezanost između ishrane i kognitivnog zdravlja.

Istraživanje koje je predstavljeno na konferenciji Američkog društva za ishranu osvetlilo je dugoročni uticaj zdrave ishrane na kognitivne funkcije. Studija koja je pratila 3.059 britanskih odraslih osoba rođenih 1946. godine tokom više od 75 godina, koristila je dnevne zapise hrane u različitim godinama kako bi se ocenio kvalitet njihove ishrane, kategorizujući ih kao "nizak", "visok" ili "umeren".

(Ona.rs/Mirror)