Ovu "sirotinjsku“ namirnicu smo su svi zaboravili, a obnavlja telo, reguliše pritisak i topi kilograme

U trci za modernim i egzotičnim namirnicama, često zaboravljamo blaga koja su vekovima bila deo naše tradicije. Jedno od tih zaboravljenih čuda prirode je – proso. Nekada omiljena „sirotinjska“ žitarica, danas se polako vraća na trpeze, i to s punim pravom.

Dok se utrkujemo da u svakodnevnu ishranu ubacimo kvinoju, čija semena i nazive često ni ne znamo da izgovorimo pravilno, zaboravljamo da u sopstvenoj kulturi imamo jednako moćnu i korisnu žitaricu, koja ne samo da je pristupačna, već je i izuzetno hranljiva i lekovita.

Preporučujemo

Šta je zapravo proso?

Proso je sitna, okruglasta žitarica žućkasto-bele boje, blago slatkastog ukusa. Svako zrno je obavijeno tvrdom ljuskom koja se mora ukloniti pre upotrebe. Upravo ta jednostavnost i „običnost“ prosa često nas navodi da ga potcenimo – a zapravo se radi o jednoj od najkompletnijih žitarica koje priroda može da ponudi.

Proso ne sadrži gluten, što ga čini odličnim izborom za osobe koje pate od celijakije, intolerancije na gluten, ali i za one koji žele da olakšaju varenje i kontrolišu telesnu težinu. Bogat je vlaknima, biljnim proteinima, gvožđem, magnezijumom, kalijumom, kalcijumom i jodom. U njemu ima i vitamina A, E i skoro celog B kompleksa – uključujući i B1, B2, B3 i B6, koji su ključni za nervni sistem i energiju.

Pomaže kod varenja i mršavljenja

Proso je lagan za stomak, brzo daje osećaj sitosti, a sporo se vari. To znači da duže ostajemo siti, bez naglih skokova šećera u krvi, što je naročito korisno za osobe koje žele da oslabe ili imaju problem sa insulinskom rezistencijom i dijabetesom. Njegova vlakna čiste creva i podstiču zdravu probavu.

Zahvaljujući visokom sadržaju kalijuma i magnezijuma, proso je dragocen saveznik u borbi protiv visokog pritiska i kardiovaskularnih bolesti. Pomaže u jačanju krvnih sudova, reguliše srčani ritam i smanjuje rizik od infarkta. Kardiolozi ga sve češće preporučuju kao deo svakodnevne ishrane.

Proso ima blago diuretičko dejstvo, što znači da pomaže u izbacivanju viška tečnosti iz organizma. Redovna konzumacija može pomoći u prevenciji i lečenju urinarnih infekcija, kao i u smanjenju kamena i peska u bubrezima. Takođe, ublažava simptome cistitisa i pospešuje čišćenje mokraćnih kanala.

Budući da ima alkalna svojstva, proso pomaže u održavanju ravnoteže pH vrednosti u organizmu. U baznom telu virusi, bakterije i upale se teže razvijaju. Osim toga, aminokiseline iz prosa učestvuju u regeneraciji tkiva i ćelija, pa blagotvorno deluju na kožu, kosu i nokte.

Proso je posebno dobar izbor za decu u razvoju, trudnice, sportiste, starije osobe i sve koji žele da se hrane zdravo i prirodno. Njegova jednostavna priprema omogućava razne varijante – od kaša i čorbi do salata, muslija i zdravih kolača.

Kako se priprema?

Proso se pre kuvanja obavezno ispira toplom vodom, a zatim kuva u odnosu 1:2,5 (jedna mera prosa – dve i po mere vode), oko 15 minuta. Po želji se može kuvati i u biljnom mleku, dodati cimet, vanila ili med za doručak, ili se može koristiti kao prilog uz povrće, meso, pečurke...

Za dodatni ukus, preporučuje se da se proso pre kuvanja kratko proprži u suvom tiganju – tada dobija divnu, orašastu notu.

Jedina napomena

Iako izuzetno zdrav, proso sadrži prirodna jedinjenja koja mogu ometati apsorpciju joda. Osobe sa problemima štitaste žlezde ne bi trebalo da ga jedu svakodnevno, već umerenim količinama i u kombinaciji sa hranom bogatom jodom.

Možda nekada proso nije bio popularan jer nije zvučao dovoljno moderno, ali u vremenu kada se vraćamo prirodi i tražimo balans između zdravlja i ukusa, ova žitarica dobija svoje zasluženo mesto. Ne dozvolimo da nas etiketa "sirotinjske hrane" spreči da jedemo nešto što nam zaista koristi.

Uključite ga u ishranu, probajte ga bar jednom nedeljno i vrlo brzo ćete primetiti razliku – u energiji, varenju, koži i raspoloženju.

Jer nekad je upravo ono najjednostavnije – i najdragocenije.

(Ona.rs)