Ako zaboravljate nečija imena, ovo je pravi razlog (i nije ono što mislite)

Svi smo bili u toj situaciji.

Sretnete osobu koju sigurno poznajete. Sećate se lica, mesta gde ste se upoznali, čak i razgovora koji ste vodili… ali jedno jedino nedostaje: ime.

Preporučujemo

U tom trenutku mozak kao da se zaključa. Što više pokušavate da ga se setite, to je praznina veća, a nelagodnost raste.

I onda se pitate: da li mi se pamćenje pogoršava? Da li nešto nije u redu sa mnom?

Psihologija kaže da je odgovor najčešće mnogo jednostavniji i umirujući: zaboravljanje imena je jedna od najčešćih “sitnih grešaka” ljudskog mozga, i u većini slučajeva nema nikakve veze sa inteligencijom, pa čak ni sa lošom memorijom.

Iza toga se krije nekoliko vrlo zanimljivih mentalnih procesa.

1. Informacija nikada nije “sačuvana” kako treba

Često mislimo da smo nešto zaboravili, a istina je da to nikada nije ni upisano u memoriju.

Kada upoznajemo novu osobu, u isto vreme se dešava mnogo toga: rukovanje, prvi utisak, procena situacije, sopstvena trema, buka oko nas.

Ime tada često prođe kroz mozak kao kroz otvoren prozor.

Psiholozi ovaj fenomen nazivaju neuspeh kodiranja - mozak jednostavno nije uspeo da “sačuva fajl” jer je bio preopterećen drugim signalima.

Zato nije čudno što ime nestane već posle nekoliko minuta.

2. Pažnja nam je podeljena, a mozak ne voli multitasking

Postoji razlog zašto se imena najčešće zaboravljaju na događajima, proslavama i u gužvi.

Možda ste u isto vreme razmišljali šta da kažete, gledali oko sebe, osećali nelagodu ili vam je pažnju odvuklo nešto sasvim banalno.

Kada je pažnja podeljena, mozak nema dovoljno “prostora” da registruje ime kao važnu informaciju.

I zato, sledeći put kada vam se neko predstavi, mala stvar može pomoći: ponovite ime u sebi odmah.

3. Mozak lakše pamti kontekst nego etiketu

Zanimljivo je da ćemo često zapamtiti čime se neko bavi, ali ne i kako se zove.

Ako čujete: “On je pekar”, odmah vam se u glavi pojave slike hleba, pekare, mirisa testa.

Ali ako čujete: “On se zove Pekić”, to je samo apstraktna reč bez mnogo asocijacija.

Ovo je poznato kao paradoks imena - mozak voli informacije koje imaju kontekst, a imena su često samo etikete bez priče.

4. Imena koja ne koristimo - brišu se prva

Imena bliskih ljudi znamo bez napora. Ali ime osobe koju ste upoznali jednom? Vrlo lako ispari.

Pamćenje funkcioniše po principu učestalosti: što nešto češće koristimo, to ostaje jače u mozgu.

Ako ime ne ponavljate, ne koristite ga i ne vezujete ga za nešto konkretno, mozak ga jednostavno smatra nebitnim.

5. Emocije imaju veći uticaj nego što mislimo

Sećate li se kako ste se osećali u trenutku upoznavanja?

Ako ste bili nervozni, pod stresom ili preplavljeni, šanse da ćete zapamtiti ime su manje.

S druge strane, ljude koji u nama izazovu snažnu emociju često pamtimo bolje - bilo pozitivnu ili negativnu.

Emocionalno stanje je deo memorije, čak i kada toga nismo svesni.

6. Godine mogu igrati ulogu, ali ne na način na koji mislimo

Kako starimo, mozak se menja, ali to ne znači da “propada”.

Jednostavno, potrebno je malo više vremena da se informacija pronađe i izvuče.

Zaboravljanje imena u određenim godinama često je normalan deo procesa, a ne znak nečeg dramatičnog.

U mnogim slučajevima, ime je tu - samo mu treba više vremena da ispliva.

7. Prepoznavanje lica i pamćenje imena nisu ista stvar

Mozak je evolutivno programiran da prepoznaje lica.

Lice nosi emocije, signale, opasnost ili bliskost.

Ime je apstraktno.

Zato je sasvim normalno da se setite osobe čim je vidite, ali da ime ostane zaključano negde u pozadini.

8. Ime je sačuvano, ali ne možete da ga “izvučete”

Ovo je možda najfrustrirajući deo: znate da znate, ali ne možete da se setite.

Psiholozi to nazivaju neuspeh prisjećanja.

Informacija postoji, ali nema dovoljno okidača da izađe na površinu.

Zato ponekad ime dođe tek kasnije, dok perete sudove ili hodate kući.

Mozak nastavi da traži čak i kada vi odustanete.

Šta možete da uradite da lakše pamtite imena?

Ne morate imati savršenu memoriju. Dovoljno je nekoliko malih trikova:

• ponovite ime odmah nakon upoznavanja
• povežite ga sa nekom osobinom ili slikom
• koristite ime u razgovoru jednom ili dvaput
• budite prisutni u trenutku, makar tih 10 sekundi
• Zaboraviti ime ne znači da vam nešto fali

Zaboravljanje imena je deo ljudskog iskustva.

Ne govori da ste nepristojni. Ne govori da ste “glupi”. Ne govori da vam pamćenje nestaje.

Najčešće govori samo jedno: vaš mozak je složen, selektivan i ponekad preopterećen.

A u velikoj slici života, važnije od savršenog pamćenja imena je ono što ostaje iza susreta: toplina, pažnja i iskrena povezanost.

(Ona.rs)