Moderni trend "mindfulness-a" ima skriveni problem: Možda vežbate pogrešnu stvar?

U poslednjih dvadesetak godina, pojam mindfulness - ili svesna prisutnost - postao je gotovo svuda prisutan.

Uči se u školama, koristi se u kompanijama, preporučuje u bolnicama, promoviše na društvenim mrežama, a aplikacije obećavaju manje stresa, bolji san i mirniji um.

Preporučujemo

Deluje jednostavno: udahnete, usporite, vratite pažnju na sadašnji trenutak.

Ali ispod tog talasa popularnosti krije se jedno važno pitanje koje se retko postavlja naglas, a koje stručnjaci još nisu do kraja razrešili:

Šta je mindfulness zapravo - i kako se uopšte meri?

Nauka i dalje nema jedinstven odgovor

Profesor religijskih studija koji godinama proučava meditativne prakse kroz istoriju primećuje zanimljiv paradoks: mindfulness se danas koristi u psihologiji, medicini i obrazovanju, ali se iza iste reči često kriju potpuno različita značenja.

Zbog toga dve studije mogu govoriti o mindfulnessu, a zapravo istraživati dve različite veštine.

Za nekoga ko bira aplikaciju ili kurs, to može biti presudno. Možda mislite da vežbate smirenost, a program zapravo trenira pažnju. Ili očekujete unutrašnji mir, a dobijate vežbe samosaosećanja.

Mindfulness nije nastao na Instagramu

Ono što danas nazivamo mindfulnessom ima duboke korene u azijskim duhovnim tradicijama.

U budizmu se naglašava posmatranje tela i uma iz trenutka u trenutak. Hinduistička praksa dhyāna razvija koncentraciju na dah ili mantru. Džainizam kroz samayika uči unutrašnjoj ravnoteži prema svim bićima, dok sikistički simran govori o stalnom prisećanju i prisutnosti koja prevazilazi ego.

Tek krajem 20. veka ove tehnike počinju da se prilagođavaju savremenom, sekularnom svetu - kroz programe za smanjenje stresa i terapijske metode.

Od tog trenutka mindfulness seli iz manastira i meditacionih škola u klinike, učionice i korporacije.

Problem nastaje kada ista reč počne da znači previše toga

U modernoj nauci mindfulness je postao krovni pojam, ali nije uvek jasno šta tačno stoji ispod njega.

Za neke istraživače, mindfulness je pre svega trening pažnje - sposobnost da ostanete prisutni u sadašnjem trenutku.

U drugim pristupima, naglasak se pomera na emocionalnu stabilnost, odnosno na to kako da ostanete mirni kada se pojavi stres.

Postoje i škole koje mindfulness vide kao put ka samosaosećanju - veštini da budete blagi prema sebi kada pogrešite, umesto da se kažnjavate.

A u pojedinim tradicijama i savremenim tumačenjima, mindfulness dobija i etičku dimenziju: ideju da svesna prisutnost treba da vodi mudrijim i moralno jasnijim izborima.

Sve to nosi isto ime, ali posledice i ciljevi mogu biti potpuno različiti.

Čak ni testovi ne mere istu stvar

Razlike postaju još očiglednije kada se pogleda kako se mindfulness meri u istraživanjima.

Neki upitnici ispituju koliko osoba uspeva da ostane fokusirana na sadašnji trenutak. Drugi se više bave tim da li ume da primeti misli i emocije bez osuđivanja. Postoje i instrumenti koji uključuju pitanja o etičkoj svesti i mudrom ponašanju, što većina drugih testova uopšte ne obuhvata.

Zato poređenje rezultata često nije jednostavno: studije ponekad izgledaju kao da govore o istoj stvari, a zapravo ne govore.

Mindfulness je “porodica” praksi, a ne jedna veština

Jedan stručnjak za budističku filozofiju to objašnjava jednostavno: mindfulness nije jedna jedina tehnika, već čitava porodica povezanih praksi koje su oblikovane tradicijom, kulturom i ciljem.

To je razlog zašto ljudi često pričaju jedni pored drugih. Ako jedna studija meri pažnju, a druga samosaosećanje, njihovi zaključci se neće poklopiti. A ako vi tražite smirenje, a dobijete trening fokusa, može se desiti da osetite razočaranje, iako praksa sama po sebi nije pogrešna.

Zašto ovo menja način na koji biramo mindfulness u svakodnevici?

Mindfulness program u školi neće izgledati isto kao mindfulness u bolnici ili u korporaciji.

Jedan pristup može biti osmišljen da smanji stres, drugi da ojača empatiju, treći da poboljša koncentraciju i produktivnost. Bez jasnog razumevanja, ni terapeuti ni nastavnici ni pojedinci ne mogu uvek znati šta tačno biraju.

Izaberite ono što vam stvarno treba

Mindfulness može biti koristan, ali nije univerzalna formula.

Najvažnije pitanje nije “da li mindfulness radi”, već: koji oblik mindfulnessa vama treba?

Ako ste preopterećeni, možda vam najviše prija praksa prihvatanja. Ako ste rasejani, možda trening pažnje. Ako ste strogi prema sebi, samosaosećanje. Ako tražite dublji smisao, etički pristup.

Mindfulness nije trend, već alat - ali morate znati koji

Popularnost mindfulnessa nije slučajna: mnogima pomaže.

Ali kao i kod svakog alata, važno je razumeti šta tačno vežbate, a ne samo pratiti etiketu.

Jer mindfulness nije jedna stvar.I upravo u toj razlici leži njegova snaga - ali i najveća konfuzija modernog trenda.

(Ona.rs)