Da li je autofagija stvarno čarobni reset organizma: Profesor Čubrilo upozorava na skriveni rizik

Autofagija je poslednjih godina postala sinonim za zdravlje, dugovečnost i mršavljenje. Intermittent fasting, preskakanje večere, 16 sati bez hrane, a mnogi veruju da je to najbrži put do regeneracije organizma.

Međutim, u emisiji Jutro na Prvoj profesor fiziologije dr Dejan Čubrilo upozorio je da stvari nisu tako jednostavne.

Preporučujemo

Njegova izjava izazvala je veliku pažnju jer je donekle suprotna trendovima koji promovišu duge periode gladovanja.

„Autofagija je luksuz zdravog organizma“

Govoreći o detoksu i autofagiji, profesor Čubrilo je bio vrlo direktan:

„Vi da biste ušli u detoks i u gladovanje, autofagiju, to je luksuz zdravog organizma. Samo telo koje je jako i zdravo ima luksuz da uđe u takav težak proces.“

On objašnjava da telo koje je već iscrpljeno, pod stresom, gojazno ili bolesno, glad doživljava kao dodatni napad, a ne kao terapiju.

„Ako ste bili bolesni, ne da Bože na hemioterapiji ste, gojazni ste, umorni ste, vežbate i još na to sve pod stalnim stresom, a onda vam je to motiv da vi na taj način sebe sredite i uđete u nešto što se zove detoks i autofagija - na taj način vi ćete samo da obezbedite telu da on uđe u adaptaciju, štednju, krizu.“

Drugim rečima, telo tada ne ulazi u regeneraciju, već u režim preživljavanja.

Šta je zapravo autofagija

Autofagija je prirodni proces unutar ćelija tokom kojeg se razgrađuju oštećeni proteini i nefunkcionalni delovi ćelije kako bi se reciklirali i ponovo upotrebili. To je mehanizam čišćenja i obnove.

Reč znači samojedenje, ali u biološkom smislu to je sofisticirani sistem samopopravke.

Ovaj proces je stalno prisutan u telu, ali se pojačava kada:

• nema dovoljno nutrijenata
• nivo insulina padne
• telo pređe u stanje energetskog deficita
• organizam doživi metabolički stres

Zbog toga se autofagija često povezuje sa postom i ketogenom ishranom.

Šta se dešava kada preskočimo obrok

Profesor Čubrilo upozorava da gladovanje kod nekih ljudi izaziva hormonski stres.

„Vi kada niste uneli hidrat uveče, ja kažem ne bežite od njega, molim vas, to je takva zabuna, proteinska bez hidrata odmah skače kortizol. Kad imate skok kortizola uveče, ajmo da to ponovimo sto puta, uveče kortizol, nema melatonina, nema hormona rasta, nema oporavka.“

On dodaje da se tada ljudi bude umorni, iako misle da rade nešto zdravo.

„Vi se budite ujutro umorni. Na vagi usporavate bazalni metabolizam. Vi se usporavate. Telo se adaptira i kaže, "ne dam ja da se trošiš." Idemo na povećanje masti na organima.“

Ovo je ključna tačka njegove poruke - telo može reagovati štednjom, a ne sagorevanjem.

Nauka o autofagiji - šta znamo

Istraživanja pokazuju da autofagija ima važnu ulogu u:

• uklanjanju oštećenih proteina povezanih sa neurodegenerativnim bolestima
• održavanju energetske ravnoteže
• usporavanju procesa starenja
• metaboličkoj adaptaciji

Kod životinja je pokazano da restrikcija kalorija može produžiti životni vek, a jedan od mehanizama je upravo pojačana autofagija.

Kod ljudi su dokazi još uvek u razvoju. Znamo da post:

• snižava insulin
• povećava hormon rasta
• aktivira ćelijsku reparaciju

Ali ne postoji univerzalni protokol koji garantuje bezbednu i optimalnu aktivaciju autofagije kod svih.

Da li treba jesti na svaka dva do tri sata

Čubrilo kaže da je došao u situaciju da pacijente mora da uči da jedu.

„Ja sam došao u situaciju da ja moje pacijente učim da jedu. Pazite se na to - da jedu redovno. Ja im kažem - molim vas, jedite na dva do tri sata.“

Kada ga pitaju kako to može biti dobro jer navodno goji, on postavlja kontra pitanje - da li večera zaista mora da se izbaci.

„Ali kakva večera? To ne dolazi u obzir. Posle šest se ne jede, to je autofagija. Aha. Morate mi pojesti pred spavanje jednu smokvu ili urmu. Morate uzeti pola šolje jogurta.“

Zašto baš to

„Zato što je to noćni ugljeni hidrat, noćni šećer - opet sigurnost. Šta će telo? Ono traži iz one štednje. Ja uzimam šećer. Ja hoću da dobijem sigurnost. Telo kada je sigurno - ulaže u budućnost. Telo kada je u štednji - ne. Ono se bori za preživljavanje.“

Intermittent fasting - zašto ga neki ljudi vole

S druge strane, mnogi ljudi tvrde da im post prija. U komentarima ispod emisije mogu se pročitati potpuno suprotna iskustva.

Jedni kažu da tri godine jedu dva obroka dnevno i imaju savršene analize. Drugi navode da treniraju intenzivno i da se nikada nisu osećali bolje.

Naučno gledano, intermittent fasting može:

• smanjiti unos kalorija
• poboljšati osetljivost na insulin
• podstaći sagorevanje masti
• aktivirati autofagiju

Ali efekti zavise od:

• zdravstvenog stanja
• hormonskog balansa
• nivoa stresa
• kvaliteta sna
• ukupnog unosa kalorija

Ko treba da bude oprezan

Post i duži periodi bez hrane nisu preporučljivi bez nadzora ako osoba:

• ima dijabetes
• ima poremećaje šećera
• ima hormonske disbalanse
• ima istoriju poremećaja u ishrani
• je trudna ili doji

Kod žena posebno, dugotrajni post može poremetiti menstrualni ciklus jer organizam reaguje na energetski deficit kao signal opasnosti.

Šta je suština cele priče

Autofagija jeste prirodni i važan proces. Post može da je pojača. Nauka potvrđuje da je ćelijska regeneracija realan fenomen.

Ali poruka profesora Čubrila je jasna - nije svako telo spremno na taj stres.

Njegove reči odzvanjaju:

„Telo kada je sigurno - ulaže u budućnost. Telo kada je u štednji - ono se bori za preživljavanje.“

Zato se možda ne radi o tome da li je autofagija dobra ili loša, već o tome:

• u kakvom je stanju vaš organizam
• da li ste pod hroničnim stresom
• da li spavate dovoljno
• da li ste metabolički stabilni

Ne postoji univerzalna formula.

Za nekoga je post moćan alat. Za nekoga je dodatni stres.

Autofagija nije trend. To je biološki mehanizam. A kako ćete ga koristiti - zavisi od vašeg tela, zdravlja i razumevanja sopstvenih granica.

(Ona.rs)