Nije stvar u količini, već u tome kako vam se mozak raspada: Šta alkohol zapravo radi u glavi, studija otkriva

Dovoljno je nekoliko čaša alkohola da se način na koji mozak funkcioniše primetno promeni. Ne govorimo samo o osećaju opuštenosti ili blagom gubitku kontrole, već o dubljoj, gotovo nevidljivoj promeni u komunikaciji između delova mozga. Novo istraživanje pokazuje da alkohol ne utiče samo na pojedinačne funkcije, već menja čitavu mrežu kroz koju mozak razmenjuje informacije.

Umesto da informacije cirkulišu kroz ceo mozak, kao u dobro organizovanom sistemu, one počinju da se zadržavaju u manjim, izolovanim "džepovima". Drugim rečima, mozak prelazi iz globalnog u lokalni režim rada, gde regioni funkcionišu više sami za sebe nego kao deo celine.

Preporučujemo

Mozak pod alkoholom ne radi sporije, već drugačije

Tim naučnika sa Univerziteta u Minesoti pratio je 107 zdravih ispitanika, starosti od 21 do 45 godina. U kontrolisanim uslovima, učesnici su dobijali ili alkohol u količini koja odgovara zakonskoj granici za vožnju ili placebo. Samo pola sata kasnije, njihova moždana aktivnost snimana je magnetnom rezonancom.

Rezultati su pokazali da alkohol zapravo povećava lokalnu efikasnost mozga, ali istovremeno smanjuje njegovu globalnu povezanost. To znači da pojedini delovi rade "jače" unutar sebe, ali gube kontakt sa ostatkom sistema.

Naučnici su to uporedili sa saobraćajem koji više ne teče kroz ceo grad, već se zadržava u jednoj četvrti. Sve funkcioniše unutar tog prostora, ali šira koordinacija počinje da puca.

Zašto se neko "napije više" iako je popio isto

Jedan od zanimljivijih nalaza istraživanja jeste da nisu svi učesnici doživeli isti nivo pijanstva, iako su imali gotovo identičan nivo alkohola u krvi. Razlika nije bila u količini alkohola, već u tome koliko je njihov mozak izgubio unutrašnju povezanost.

Što su veze između različitih delova mozga bile slabije, to je subjektivni osećaj pijanstva bio jači. Drugim rečima, osećaj da ste "više popili" nema veze samo sa čašom, već sa tim kako vaš mozak reaguje na nju.

Ove promene pomažu da se objasne i klasični simptomi, zamućen vid, nesiguran hod, sporije reakcije. Na primer, deo mozga zadužen za obradu vizuelnih informacija postaje slabije povezan sa ostatkom sistema, pa ono što vidimo ne stiže "na vreme" do drugih funkcija koje treba da reaguju.

Alkohol ne "gasi" mozak, već menja njegovu strukturu komunikacije

Važno je razumeti da alkohol ne usporava mozak na jednostavan način, već ga reorganizuje. Informacije postaju izolovanije, manje integrisane i teže dostupne drugim delovima mozga. To utiče na donošenje odluka, kontrolu impulsa i način na koji reagujemo na spoljne podražaje.

Ipak, istraživanje ima svoja ograničenja. Posmatrana je moždana aktivnost u stanju mirovanja, ne tokom konkretnih zadataka, i efekti su analizirani kratkoročno. Takođe, svi učesnici bili su zdravi, pa ostaje pitanje kako alkohol utiče na mozak kod ljudi sa dugoročnim problemima ili drugim zdravstvenim stanjima.

Naučnici već sada pretpostavljaju da kod osoba koje često konzumiraju alkohol promene mogu biti drugačije, još haotičnije i manje organizovane.

Ono što je jasno jeste da alkohol ne deluje isto na svakoga i da razlika nije samo u toleranciji, već u samoj strukturi moždane komunikacije. Upravo tu se krije odgovor na pitanje zašto neko ostaje "priseban", a neko izgubi kontrolu posle istog broja čaša.

(Ona.rs / Science Alert)