Ugledala pantljičaru dugu jedan metar, a onda proživela košmar: Pronašli su joj 38 parazita u mozgu

Priče koje na prvi pogled zvuče kao scenario iz medicinske drame često se pokažu kao surova stvarnost - posebno kada se iza njih krije dugogodišnja borba sa bolešću, neizvesnošću i životom koji se iz korena menja u samo nekoliko trenutaka. Takva je i priča žene po imenu Lori, čiji je životni put od bezbrižnog putovanja do ozbiljne dijagnoze retke infekcije obišao svet.

Iako se u javnosti često ističu dramatični momenti, suština njenog iskustva traje godinama - od prvih nespecifičnih simptoma, preko pogrešnih pretpostavki, pa sve do dijagnoze koja je promenila sve.

Preporučujemo

Putovanje koje je sve promenilo

Godine 2007. Lori je otputovala na tromesečno putovanje po Indiji, ne sluteći da će to postati prekretnica njenog života. Njen lekar kasnije je izneo pretpostavku da je upravo tokom tog boravka došlo do infekcije koja će se godinama kasnije razvijati u njenom organizmu.

Tokom putovanja odlučila je da ne jede meso, pokušavajući da smanji rizik od trovanja hranom. Međutim, kasnije se posumnjalo da je nesvesno konzumirala zaraženo meso koje je sadržalo mikroskopska jaja parazita.

Tek tri godine kasnije, 2010. godine, Lori je otkrila pantljičaru u toaletu jednog restorana i pustila vodu.

Prvi simptomi koji su stigli godinama kasnije

Prvi ozbiljni znaci bolesti pojavili su se tek nekoliko godina kasnije. U početku je sve izgledalo bezazleno, ali su se vremenom javile jake glavobolje, poteškoće pri izgovoru nekih reči, a zatim i prvi epileptični napad 2011. godine.

U jednom trenutku, stanje se toliko pogoršalo da je Lori izgubila svest i probudila se u kolima hitne pomoći, ne razumevši šta se dogodilo.

Usledili su detaljni medicinski pregledi, uključujući CT i magnetnu rezonancu, nakon kojih je usledio šokantan nalaz:

"Lekar me je posadio i rekao: 'U redu, pogledali smo vaše snimke i pronašli smo 38 parazita na vašem mozgu'", ispričala je Lori.

Dijagnoza koja je promenila sve

U početku se sumnjalo na toksoplazmozu, ali dodatna ispitivanja dovela su do konačne dijagnoze - neurocisticerkoze, retke parazitske infekcije koja može da zahvati centralni nervni sistem.

Prema medicinskim podacima, bolest se može preneti kroz kontaminiranu hranu ili vodu, kao i nedovoljno termički obrađeno meso. Iako je u nekim delovima sveta poznatija, u Velikoj Britaniji se smatra izuzetno retkom.

Za Lori i njenu porodicu, saznanje je došlo kao potpuni šok, a pred njom je bio dug i neizvestan period lečenja.

Godine borbe, oporavka i povratka

Nakon inicijalne terapije antiparazitskim lekovima i steroidima, usledio je period stabilizacije i nekoliko godina relativno dobrog zdravlja. U tom vremenu uspela je da nastavi sa životom - putovala je, promenila sredinu, pa čak i pokrenula nove profesionalne i lične planove.

Međutim, bolest se vratila u ozbiljnijem obliku. Došlo je do ponovnih neuroloških problema, otoka mozga i pogoršanja stanja koje je zahtevalo hospitalizaciju i intenzivnu terapiju.

Težak period i posledice na svakodnevni život

Nakon pogoršanja, Lori je morala da napusti posao i preseli se kod porodice. Terapija steroidima, iako neophodna, dodatno je uticala na njeno fizičko i psihičko stanje.

U jednom od najtežih perioda razvile su se ozbiljne psihološke poteškoće, uključujući anksioznost, napade panike i epizode psihoze, zbog čega je provela vreme i na lečenju u neuropsihijatrijskoj ustanovi.

Porodica i prijatelji svedočili su dramatičnim promenama njenog ponašanja, opisujući period potpune dezorijentisanosti i povlačenja iz svakodnevnog života. Kako su naveli, Lori je počela da se ponaša kao dete iz čista mira - valjala se po podu, krila iza zavese i ispuštala čudne zvukove nalik dečjoj graji.

Dug put ka stabilnosti

Iako je oporavak bio postepen i težak, vremenom je uspela da se vrati obrazovanju, poslu i svakodnevnim aktivnostima. Stručnjaci koji su je lečili ističu da je njen slučaj izuzetno redak i kompleksan, čak i u međunarodnim medicinskim okvirima.

Danas se smatra da su paraziti u njenom mozgu kalcifikovani i neaktivni, a iako i dalje živi sa posledicama bolesti i terapijom, više nema akutne napade kao ranije.

Priča koja je postala poruka drugima

Nakon svega kroz šta je prošla, Lori danas svoju priču ne doživljava samo kao ličnu borbu, već i kao upozorenje i način da podigne svest o retkim parazitskim infekcijama.

Kako kaže, iskustvo ju je naučilo koliko je život nepredvidiv i koliko se zdravlje često uzima zdravo za gotovo - sve dok se ne promeni u jednom trenutku.

Njena poruka danas je jednostavna - život može da se preokrene neočekivano, ali i da se, uprkos svemu, nastavi dalje.

(Ona.rs/Srbija danas)