AI štedi vreme, ali može da uspava mozak: Naučnici otkrivaju šta se dešava kada previše verujemo algoritmima

Veštačka inteligencija je za kratko vreme postala alat bez kog mnogi više ne mogu da zamisle radni dan. Piše mejlove, sažima dokumenta, predlaže rešenja, pomaže u učenju, programiranju, pisanju i planiranju, a ono što je nekada trajalo satima danas može da bude gotovo za nekoliko minuta.

Ipak, sve veći broj istraživanja upozorava da ta ušteda vremena možda ima cenu koju tek počinjemo ozbiljno da razumemo. Problem, tvrde naučnici, nije u tome što AI koristimo, već u tome što mu sve češće prepuštamo upravo one mentalne zadatke koji održavaju mozak aktivnim - pamćenje, zaključivanje, povezivanje informacija i kritičko razmišljanje.

Preporučujemo

Drugim rečima, veštačka inteligencija može da nam pomogne da radimo brže, ali ako je koristimo bez razmišljanja, lako može da nas nauči da sve manje mislimo sami.

Mozak jača ono što koristimo

Mozak funkcioniše po jednostavnom principu: ono što redovno vežbamo postaje jače, a ono što zanemarujemo vremenom slabi.

Kada sami pokušavamo da napišemo tekst, rešimo problem ili donesemo zaključak, aktiviramo niz mentalnih procesa - prisećamo se, upoređujemo, biramo reči, proveravamo logiku i povezujemo informacije.

Kada isti taj posao prepustimo algoritmu, dobijamo brže rešenje, ali naš mozak preskače deo napora koji bi ga inače održavao u formi.

Upravo taj fenomen naučnici sve češće nazivaju kognitivnim rasterećenjem. Tehnologija preuzima mentalni teret, a čovek se polako navikava da ne mora sam da pamti, razmišlja i proverava.

Šta je pokazala studija o ChatGPT-u

Jedno od najzapaženijih istraživanja na ovu temu sprovedeno je u MIT Media Labu, gde je tim koji je predvodila Natalija Kosmina ispitivao kako korišćenje velikih jezičkih modela utiče na mozak tokom pisanja eseja.

Učesnici su bili podeljeni u grupe - jedni su pisali uz pomoć ChatGPT-a, drugi su koristili internet pretragu, dok je treća grupa radila potpuno samostalno. Tokom zadatka praćena je moždana aktivnost učesnika pomoću EEG uređaja.

Rezultati su pokazali da su najjaču moždanu povezanost imali oni koji su pisali bez digitalnih alata, dok je grupa koja je koristila ChatGPT imala slabije obrasce aktivnosti u mrežama povezanim sa pažnjom, pamćenjem i izvršnim funkcijama. Autori studije opisali su ovaj efekat kao mogući oblik "kognitivnog duga", odnosno posledicu oslanjanja na AI u zadacima koji inače traže aktivno razmišljanje.

Posebno zabrinjavajući deo istraživanja bio je to što su se korisnici ChatGPT-a teže prisećali sadržaja tekstova koje su upravo napisali i imali slabiji osećaj autorstva nad svojim radom. Drugim rečima, tekst je postojao, ali veza između osobe i onoga što je napisano bila je slabija.

Naučnici ipak upozoravaju da ne treba paničiti

Važno je naglasiti da se ova studija ne sme tumačiti kao dokaz da AI "uništava mozak". Istraživanje je izazvalo veliku pažnju, ali i raspravu u naučnoj zajednici, jer je rađeno na relativno malom uzorku i još se razmatra kako njegove rezultate treba tumačiti u širem kontekstu. Časopis Nature je posebno upozorio da se iz ovakvog eksperimenta ne smeju izvlačiti preterani zaključci.

Međutim, i uz oprez, poruka istraživača je jasna: AI može da bude koristan alat, ali nije svejedno da li ga koristimo kao pomoćnika ili kao zamenu za sopstveno razmišljanje.

Problem se već vidi i u medicini

Sličan problem uočen je i van učionica i kancelarija.

Studija objavljena u časopisu The Lancet Gastroenterology & Hepatology analizirala je rad iskusnih endoskopista u Poljskoj nakon uvođenja AI sistema za pomoć pri kolonoskopiji. Kada su lekari kasnije radili preglede bez pomoći veštačke inteligencije, stopa otkrivanja adenoma pala je sa 28,4 na 22,4 odsto.

To ne znači da je AI u medicini loš. Naprotiv, takvi sistemi mogu biti od velike pomoći. Ali istraživači upozoravaju da postoji rizik da stručnjaci, ako se previše oslone na tehnologiju, vremenom oslabe sopstvene veštine.

U medicini je to posebno ozbiljno pitanje, jer i mali pad u sposobnosti uočavanja važnih promena može imati velike posledice po pacijente.

Sve manje proveravamo ono što nam AI servira

Do sličnih zaključaka došli su i istraživači Microsoft Researcha i Univerziteta Karnegi Melon, koji su analizirali kako generativna AI utiče na kritičko razmišljanje kod zaposlenih koji je redovno koriste u poslu.

Njihovo istraživanje pokazalo je da nivo kritičkog razmišljanja zavisi od toga koliko korisnik veruje sebi, a koliko veštačkoj inteligenciji. Što je veće poverenje u AI, to je manja potreba korisnika da proverava, preispituje i samostalno razrađuje dobijeni odgovor.

To je suština problema: AI može da deluje uverljivo čak i kada greši.

Ako čovek prestane da proverava, upoređuje i razmišlja, alat koji je trebalo da mu pomogne lako postaje zamena za sopstveni sud.

Google efekat dobio je opasniju verziju

Ovo nije prvi put da tehnologija menja način na koji koristimo mozak.

Godinama se govori o takozvanom "Google efektu" - pojavi da ljudi slabije pamte informacije kada znaju da ih lako mogu pronaći na internetu. Slično se dogodilo i sa navigacijom: mnogi više ne pamte rute niti razvijaju prostornu orijentaciju jer se stalno oslanjaju na GPS.

AI je, međutim, otišao korak dalje.

On ne samo da nam pronalazi informacije, već ih tumači, prepričava, povezuje i predstavlja kao gotov zaključak.

Zato je rizik veći: ne prestajemo samo da pamtimo, već možemo prestati i da sami prolazimo kroz proces razmišljanja.

Škole i fakulteti već menjaju pravila

Zbog toga sve više profesora menja način rada.

Seminarski radovi, eseji i domaći zadaci sve se teže ocenjuju na tradicionalan način, jer je postalo gotovo nemoguće znati koliko je u njima zaista rada studenta, a koliko mašinski generisanog teksta.

Zato se deo kompleksnih zadataka vraća u učionice, pod nadzor profesora, gde se više vrednuje proces razmišljanja nego samo finalni rezultat.

Drugim rečima, obrazovanje se polako vraća na ono što je AI najteže da zameni - razgovor, argumentaciju, usmeno objašnjavanje i sposobnost da učenik pokaže kako je došao do zaključka.

AI nije neprijatelj, ali ne sme da postane štaka

Najvažnije pitanje nije da li treba koristiti veštačku inteligenciju. Treba.

Ona može biti izuzetno koristan alat ako pomaže da ubrzamo rutinske zadatke, proverimo ideje, organizujemo informacije ili dobijemo početni okvir za rad.

Problem nastaje kada AI postane prva i poslednja stanica razmišljanja.

Ako mu prepustimo svaki tekst, svaku odluku i svako zaključivanje, naš mozak se polako navikava da ne mora da uloži napor.

Zato stručnjaci sve češće savetuju jednostavno pravilo: prvo pokušajte sami, pa tek onda koristite AI.

Napišite nacrt pre nego što tražite pomoć.

Razmislite o problemu pre nego što pitate algoritam.

Proverite odgovor pre nego što ga prihvatite.

Veštačka inteligencija može da bude odličan pomoćnik, ali opasna zamena za sopstveni um. Jer ono što nam danas štedi sate rada, sutra bi moglo da nas košta sposobnosti da mislimo samostalno.

(Ona.rs)