Test rukama traje samo 10 sekundi: Ako ne možete da ponovite ova 3 pokreta, evo šta to može da znači

Jednostavan test koji traje svega nekoliko sekundi poslednjih dana masovno se širi društvenim mrežama, a mnogi koji su pokušali da ga izvedu ostali su prilično zabrinuti kada su shvatili da im pokreti ne idu tako lako kao što su očekivali.

Reč je o Lurijinom testu, poznatom i kao "pesnica-ivica-dlan", koji se koristi za procenu sposobnosti mozga da organizuje i ponavlja određeni niz pokreta. Ipak, stručnjaci upozoravaju da neuspeh na ovom testu ne znači da osoba ima demenciju i da se on u medicini nikada ne koristi samostalno za postavljanje dijagnoze.

Preporučujemo

Kako se izvodi test od 10 sekundi?

Test se sastoji od tri jednostavna pokreta šakom koji se izvode određenim redosledom.

Jednu šaku najpre treba spustiti na suprotan dlan u obliku pesnice. Zatim se šaka okreće tako da se na dlan druge ruke osloni njenom spoljnom ivicom, odnosno stranom malog prsta. Na kraju se šaka potpuno otvara i dlanom spušta na drugu ruku.

Dakle, redosled je: pesnica - ivica šake - otvoren dlan.

Ova tri pokreta zatim treba ponavljati povezano i u istom redosledu. Na prvi pogled deluje izuzetno jednostavno, ali je veliki broj ljudi na društvenim mrežama otkrio da im je potrebno nekoliko pokušaja da pravilno izvedu sekvencu.

Šta Lurijin test zapravo proverava?

Test je osmislio sovjetski neuropsiholog Aleksandar Lurija, a njime se procenjuju motorika, sposobnost praćenja redosleda i određene izvršne funkcije povezane sa frontalnim režnjem mozga.

U jednoj studiji sprovedenoj među 383 osobe u klinici za demenciju, poteškoće sa izvođenjem testa zabeležene su kod samo 2,3 odsto osoba sa normalnim kognitivnim funkcijama. Istovremeno, test je bio abnormalan kod 21,4 odsto osoba sa blagim kognitivnim oštećenjem, 54,9 odsto pacijenata sa Alchajmerovom bolešću i 69,8 odsto osoba sa frontotemporalnom demencijom.

To je jedan od razloga zbog kojih ovako jednostavan niz pokreta može lekarima da pruži određene informacije o funkcionisanju mozga.

Ako ne možete da ga uradite, ne paničite

Ovo je ujedno i najvažniji deo priče. Lurijin test nije kućni test kojim možete sebi ili nekome drugom dijagnostikovati demenciju.

Čak ni standardizovani testovi za procenu kognitivnih sposobnosti ne koriste se izolovano kao konačna dijagnoza. Veliki sistematski pregledi pokazuju da postoje brojni kratki testovi koji mogu pomoći u prepoznavanju kognitivnih problema, ali njihova tačnost varira, naročito kada je reč o blagim kognitivnim promenama.

Zato jedan pogrešan pokret, zbunjenost pri prvom pokušaju ili činjenica da vam je trebalo nekoliko sekundi da "uhvatite" redosled nisu razlog za zaključak da imate demenciju.

Više pažnje treba obratiti ukoliko se poteškoće sa ovakvim zadacima pojavljuju zajedno sa drugim promenama, poput problema sa pamćenjem, pronalaženjem reči, planiranjem svakodnevnih aktivnosti, rasuđivanjem ili primetnim promenama ponašanja i ličnosti. U tom slučaju procenu treba prepustiti lekaru.

(Ona.rs / UNILAD)