Ako hrčete i budite se umorni, ne ignorišite to: Čest problem sa spavanjem povezan je sa rizikom za vid

Glasno hrkanje, buđenje sa glavoboljom, osećaj gušenja tokom noći i iscrpljenost čak i nakon nekoliko sati sna često se pripisuju umoru ili lošoj noći. Međutim, iza njih može da stoji opstruktivna apneja u snu, poremećaj kod kojeg tokom spavanja dolazi do ponavljanih prekida disanja.

Apneja se već povezuje sa povišenim krvnim pritiskom i većim rizikom od kardiovaskularnih problema, ali istraživanja ukazuju na još jednu vezu koju možda ne bismo očekivali - osobe sa opstruktivnom apnejom imaju veći rizik od glaukoma, bolesti koja postepeno oštećuje vidni živac.

Preporučujemo

Velika sistematska analiza koja je obuhvatila milione pacijenata pokazala je da povezanost ostaje prisutna čak i kada se uzmu u obzir faktori poput godina, pola i drugih zdravstvenih problema. To ne znači da će osoba koja ima apneju nužno dobiti glaukom, ali je dovoljan razlog da se problem sa spavanjem ne zanemaruje.

Zašto bi prekidi disanja tokom noći mogli da utiču na oči?

Kod opstruktivne apneje mišići gornjih disajnih puteva tokom sna se opuštaju toliko da protok vazduha postaje otežan ili se privremeno prekida. Organizam tada može više puta tokom noći ostajati bez dovoljne količine kiseonika.

Jedno od mogućih objašnjenja veze sa glaukomom upravo je ponavljani pad nivoa kiseonika, koji bi mogao da utiče na snabdevanje vidnog živca krvlju.

Tu je i očni pritisak. Kada ležimo, intraokularni pritisak može da bude viši nego kada smo uspravni, a povišen očni pritisak predstavlja jedan od najvažnijih faktora rizika za glaukom.

Naučnici i dalje istražuju mehanizme koji povezuju ova dva stanja, pa se za sada ne može tvrditi da apneja direktno izaziva glaukom. Ono što istraživanja pokazuju jeste jasna povezanost koja zaslužuje pažnju.

Problem je što glaukom dugo ne daje upozorenje

Glaukom često nazivaju "tihim kradljivcem vida" upravo zato što u početnim fazama osoba može da nema nikakve očigledne simptome.

Oštećenje vidnog živca razvija se postepeno, a promene najpre mogu da zahvate periferni deo vidnog polja. Pošto centralni vid dugo ostaje očuvan, čovek može da ne primeti šta se događa.

Kada gubitak vida postane očigledan, bolest već može biti uznapredovala.

Posebno je važno što se oštećenje vidnog živca nastalo zbog glaukoma ne može vratiti. Terapijom se zato prvenstveno pokušava usporiti ili zaustaviti dalje napredovanje bolesti.

I loš san generalno povezan je sa većim rizikom

Apneja nije jedini problem sa spavanjem koji je privukao pažnju istraživača.

Velika britanska studija koja je pratila više od 400.000 ljudi pokazala je povezanost između različitih nezdravih obrazaca spavanja i glaukoma.

Hrkanje i dnevna pospanost bili su povezani sa 11 odsto većim rizikom, dok su nesanica, kao i prekratko ili predugo spavanje, bili povezani sa povećanjem rizika od 13 odsto.

Važno je, međutim, razlikovati povezanost od uzroka - ovakvi rezultati ne dokazuju da će loš san sam po sebi izazvati glaukom.

Kako prepoznati moguću apneju?

Jedan od najprepoznatljivijih znakova jeste glasno i učestalo hrkanje, ali ono nije jedini simptom.

Pažnju treba obratiti ako se tokom noći javljaju prekidi disanja koje primećuje osoba koja spava pored vas, naglo buđenje uz gušenje ili hvatanje vazduha, nemiran san, kao i ako se ujutru budite sa glavoboljom.

Izražena pospanost i umor tokom dana, problemi sa koncentracijom i osećaj da se niste naspavali bez obzira na vreme provedeno u krevetu takođe mogu biti znak da kvalitet sna nije dobar.

Sama činjenica da neko hrče ne znači automatski da ima apneju, ali ako postoje i drugi simptomi, trebalo bi razgovarati sa lekarom.

Pregled očiju može otkriti problem pre nego što primetimo promene

Kod ljudi koji imaju apneju ili druge faktore rizika za glaukom redovni oftalmološki pregledi dobijaju dodatni značaj.

Pregled može uključivati merenje očnog pritiska, pregled vidnog živca i, kada je potrebno, ispitivanje vidnog polja i dodatnu dijagnostiku.

Rizik je veći i kod osoba koje imaju porodičnu istoriju glaukoma, izraženu kratkovidost i povišen očni pritisak.

Zato glasno hrkanje i svakodnevno buđenje sa osećajem da se niste odmorili ne treba posmatrati samo kao neprijatnost za osobu koja spava pored vas. Ako je u pitanju apneja, telo tokom noći može prolaziti kroz ponavljane periode nedostatka kiseonika, a posledice mogu biti mnogo šire od običnog umora.

(Ona.rs/Danas)