Koliko je idealno da imate kilograma prema visini i godinama? Ova formula daje odgovor

Koliko kilograma bi trebalo da imamo? Pitanje deluje jednostavno sve dok ne pokušamo da pronađemo jedan broj koji bi mogao da važi za svakoga, jer dve osobe iste visine mogu da izgledaju potpuno drugačije, imaju različitu građu, procenat mišićne mase, godine i raspored masnog tkiva.

Upravo zato broj na vagi nikada ne bi trebalo posmatrati izolovano. Ipak, postoje različite formule koje pokušavaju da daju okvirnu procenu telesne težine na osnovu nekoliko faktora, a jedna od njih je Krefova formula, koja u računicu uključuje visinu, godine i građu tela.

Preporučujemo

Nije sve u BMI

Kada govorimo o telesnoj težini, većina ljudi prvo pomisli na indeks telesne mase, odnosno BMI, koji se dobija tako što se telesna masa u kilogramima podeli kvadratom visine izražene u metrima.

Iako može da posluži kao jednostavan orijentir, BMI ne pravi razliku između mišićne i masne mase, niti sam po sebi daje kompletnu sliku nečijeg zdravstvenog stanja.

Krefova formula pokušava da ode korak dalje tako što, osim visine, uzima u obzir godine i telesnu građu. Ipak, rezultat treba posmatrati kao okvirnu računicu, a ne kao broj koji određuje koliko neko "mora" da ima kilograma.

Kako se računa težina prema Krefovoj formuli?

Osnovna računica za osobu prosečne građe izgleda ovako:

((visina u centimetrima - 100) + (godine / 10)) × 0,9

Tako bi, na primer, osoba visoka 165 centimetara koja ima 30 godina prema ovoj računici dobila:

((165 - 100) + (30 / 10)) × 0,9 = 61,2 kilograma.

Za krupniju građu rezultat osnovne formule množi se sa 1,1, pa bi u istom primeru računica izgledala ovako:

((165 - 100) + (30 / 10)) × 0,9 × 1,1 = 67,32 kilograma.

Kod sitnije građe rezultat se množi sa 0,9:

((165 - 100) + (30 / 10)) × 0,9 × 0,9 = 55,08 kilograma.

Dakle, čak i prema ovoj formuli, za osobu iste visine i godina ne postoji samo jedan univerzalni broj, već se procena menja u zavisnosti od telesne građe.

Broj na vagi nije jedino što je važno

Mnogo više o rasporedu masnog tkiva može da kaže obim struka, posebno zato što nakupljanje masnoće u predelu stomaka može biti povezano sa većim zdravstvenim rizikom.

Jedan od jednostavnih načina procene jeste odnos obima struka i visine, ali ni on, baš kao ni BMI ili Krefova formula, ne treba posmatrati kao dijagnozu.

Telesna težina, na kraju, nije matematički zadatak sa samo jednim tačnim odgovorom. Godine, pol, mišićna masa, građa, zdravstveno stanje i način života mogu značajno da promene ono što je zdrava telesna masa za konkretnu osobu, zbog čega jedna formula može da bude zanimljiv orijentir, ali ne i zamena za individualnu zdravstvenu procenu.

(Ona.rs)