Jedna promena u dečjoj svakodnevici može mnogo da znači: Ne zahteva ni novac ni poseban trening

Šetnja do škole, odlazak u prodavnicu ili vreme provedeno napolju sa prijateljima mogu da znače više nego što se na prvi pogled čini. Svakodnevno kretanje važno je za fizičko zdravlje, ali sve više istraživanja ispituje i njegovu povezanost sa raspoloženjem, emocionalnim stanjem i razvojem mozga kod dece i adolescenata.

Nova studija, koja je obuhvatila više od 5.500 dece, pokazala je da je veći broj koraka dnevno povezan sa manje simptoma psihičkih poteškoća. Istraživači su uočili i povezanost između fizičke aktivnosti i strukture pojedinih regija mozga, što bi moglo da pomogne u boljem razumevanju odnosa između kretanja i mentalnog zdravlja.

Preporučujemo

Rezultati su posebno zanimljivi roditeljima koji se pitaju koliko je fizičke aktivnosti potrebno deci koja veliki deo dana provode u školi, sedeći uz domaće zadatke ili pred ekranima. Ipak, istraživanje ne propisuje univerzalan broj koraka koji svako dete mora da dostigne, niti dokazuje da hodanje samo po sebi sprečava psihičke probleme.

Šta su naučnici otkrili prateći više od 5.500 dece?

Istraživanje je obuhvatilo 5.515 dečaka i devojčica prosečne starosti nešto manje od 12 godina. Učesnici su tokom tri nedelje nosili narukvice za praćenje aktivnosti, koje su beležile broj koraka, umesto da se istraživači oslanjaju isključivo na procene dece o tome koliko se kreću.

Prosečan broj koraka iznosio je oko 9.595 dnevno, mada su razlike među učesnicima bile velike. Oko godinu dana kasnije, istraživači su analizirali podatke o njihovom emocionalnom stanju, ponašanju i teškoćama sa koncentracijom. Pregledali su i snimke mozga kako bi ispitali da li postoje veze između fizičke aktivnosti i strukture pojedinih regija.

U analizu su uključeni i drugi faktori koji mogu da utiču na rezultate, poput porodičnih prihoda, obrazovanja roditelja, telesne mase i uslova u okruženju u kojem deca žive.

Rezultati su pokazali da su deca koja su pravila više koraka uglavnom prijavljivala manje simptoma psihičkih poteškoća. Ovakva povezanost ostala je prisutna i nakon što su istraživači uzeli u obzir brojne druge faktore.

Da li je 12.000 koraka dnevno idealan cilj?

Kada su učesnike podelili prema broju koraka, istraživači su uočili da su oni koji su pravili najmanje 12.000 koraka dnevno imali manje prijavljenih simptoma psihičkih problema u odnosu na grupu koja je pravila između 5.000 i 9.999 koraka.

To, međutim, ne znači da svako dete treba da pređe baš 12.000 koraka da bi sačuvalo mentalno zdravlje. Studija je pokazala povezanost, a ne dokaz da određeni broj koraka direktno izaziva poboljšanje raspoloženja ili sprečava nastanak psihičkih poteškoća.

U okviru posmatranog raspona nije utvrđena jasna granica nakon koje povezanost između broja koraka i mentalnog zdravlja prestaje da raste. Drugim rečima, kod aktivnijih učesnika nisu uočeni znaci da se povezanost nužno zaustavlja na jednom određenom broju koraka.

Za roditelje je zato važnije da podstiču redovno kretanje nego da se opterećuju svakim korakom. Šetnja, vožnja bicikla, igra u parku, ples ili sport mogu da budu načini da deca više vremena provode u pokretu, bez potrebe da svakodnevnu aktivnost pretvore u još jednu obavezu.

Naučnici su uočili i povezanost sa strukturom mozga

Istraživanje je donelo i zanimljive rezultate kada je reč o mozgu. Veći broj dnevnih koraka bio je povezan sa većom debljinom dve moždane regije, među kojima je paracentralni režanj, koji učestvuje u kontroli pokreta i obradi telesnih senzacija.

Druga regija, rostralni prednji cingularni korteks, ima ulogu u obradi informacija i regulisanju reakcija. Istraživači su utvrdili da je veća debljina paracentralne regije delimično objašnjavala povezanost između većeg broja koraka i manjeg broja simptoma psihičkih poteškoća godinu dana kasnije.

Ipak, nije pronađena veza između broja koraka i zapremine nekih dubljih moždanih struktura, poput hipokampusa, koji ima važnu ulogu u pamćenju.

Ove rezultate ne treba tumačiti kao dokaz da hodanje menja mozak na način koji automatski poboljšava mentalno zdravlje. Oni ukazuju na moguće veze koje bi buduća istraživanja trebalo detaljnije da ispitaju.

Da li više kretanja znači i bolje ocene?

Istraživači su analizirali i školski uspeh, ali veza između broja koraka i ocena nije bila tako jasna kao povezanost sa simptomima psihičkih poteškoća.

U pojedinim grupama uočene su razlike u školskim rezultatima, ali nije utvrđena dosledna povezanost koja bi omogućila zaključak da deca koja više hodaju nužno imaju i bolje ocene.

Na školski uspeh utiče mnogo faktora: kvalitet sna, porodično okruženje, način učenja, uslovi u školi, podrška nastavnika i individualne sposobnosti deteta. Fizička aktivnost može da bude deo zdravih navika, ali ne predstavlja prečicu do boljeg uspeha.

Zato je korisnije posmatrati kretanje kao jedan od elemenata svakodnevnog zdravlja, a ne kao sredstvo kojim se automatski rešavaju problemi sa koncentracijom, učenjem ili ponašanjem.

Kako podstaći decu da se više kreću?

Deci nije uvek potreban organizovan trening da bi bila fizički aktivnija. Nekada su dovoljni odlazak pešice do škole kada je to bezbedno i izvodljivo, igra sa vršnjacima, šetnja sa porodicom ili vožnja bicikla vikendom.

Važno je da aktivnost bude prilagođena uzrastu, interesovanjima i fizičkim mogućnostima deteta. Ako dete ne voli određeni sport, to ne znači da ne može da pronađe drugi oblik kretanja u kojem će uživati.

Roditelji mogu da pomognu tako što će zajedničke šetnje i boravak na otvorenom učiniti prirodnim delom dana, umesto da insistiraju na jednom broju koraka. Takav pristup smanjuje pritisak i povećava mogućnost da se zdrava navika održi na duže staze.

Važno je i da se psihičke tegobe ne pripisuju isključivo nedostatku kretanja. Ako dete duže vreme pokazuje znake tuge, povlači se iz društva, ima izražene probleme sa spavanjem ili se teško nosi sa svakodnevnim obavezama, potrebno je razgovarati sa njim i, po potrebi, potražiti stručnu pomoć.

Šta je najvažniji zaključak istraživanja?

Studija na više od 5.500 dece ukazala je na povezanost između većeg broja dnevnih koraka i manjeg broja simptoma psihičkih poteškoća. Zabeležene su i veze sa strukturom pojedinih regija mozga, ali naučnici još ne mogu da tvrde da je samo hodanje uzrok ovih razlika.

Istraživanje je opservaciono, što znači da su naučnici pratili postojeće navike i kasnije upoređivali rezultate, a nisu nasumično određivali koliko će se deca kretati. Moguće je da na uočene veze utiču i drugi faktori, uključujući opšte zdravstveno stanje i životne okolnosti.

Ipak, rezultati dodatno ukazuju na značaj svakodnevnog kretanja u detinjstvu i adolescenciji. Umesto da se insistira na magičnom broju, korisnije je pomoći mladima da pronađu načine da se redovno kreću, dovoljno spavaju i imaju podršku u svakodnevnim izazovima.

(Ona.rs / NIN)