Spavate dugo, a budite se iscrpljeni? Naučnici izdvojili mogući novi podtip depresije

Jutarnja iscrpljenost, kasno uspavljivanje i potreba za dužim snom ne moraju uvek biti samo posledica loših navika. Australijski naučnici identifikovali su mogući podtip depresije povezan sa poremećajem unutrašnjeg biološkog sata.

Nazvali su ga cirkadijalna depresija, jer je povezan sa cirkadijalnim ritmom koji reguliše spavanje, budnost, lučenje hormona i promene energije tokom dana.

Preporučujemo

Istraživači su analizirali podatke gotovo 12.000 ljudi sa teškom, ponavljajućom ili dugotrajnom depresijom. Oko 23 odsto ispitanika pokazivalo je osobine ovog podtipa. Taj procenat se, dakle, ne odnosi na celokupnu populaciju, već na ljude obuhvaćene istraživanjem koji su već imali depresiju.

Koji simptomi su povezani sa cirkadijalnom depresijom?

Kod ispitanika su se češće pojavljivali:

• izražen umor odmah nakon buđenja, čak i posle dugog sna
• kasno uspavljivanje i potreba za kasnijim buđenjem
• duže spavanje bez osećaja da je telo odmoreno
• promena raspoloženja u zavisnosti od godišnjeg doba i količine dnevne svetlosti
• velika razlika između rasporeda spavanja radnim danima i vikendom

Nijedan od ovih simptoma sam po sebi ne znači da osoba ima depresiju. Umor, pospanost i poremećen san mogu imati brojne uzroke, od stresa i životnih navika do drugih zdravstvenih stanja.

Simptomi mogu biti izraženiji

Osobe sa karakteristikama cirkadijalne depresije prijavljivale su snažniju psihološku uznemirenost, više telesnih tegoba i češće povećanje telesne težine tokom depresivnih epizoda.

U ovoj grupi zabeležena su i češća suicidalna razmišljanja, kao i slabiji odgovor na pojedine često propisivane antidepresive. Ipak, istraživanje pokazuje povezanost, a ne dokazuje da poremećen san izaziva depresiju ili njeno pogoršanje.

Može li regulisanje sna da pomogne?

Naučnici smatraju da bi prepoznavanje ovog obrasca moglo da doprinese individualnijem pristupu lečenju. Među mogućnostima koje bi trebalo dodatno ispitati nalaze se terapija svetlom i pažljivo prilagođavanje rasporeda spavanja.

Redovno vreme odlaska u krevet, buđenje u približno isto vreme, boravak na jutarnjoj dnevnoj svetlosti i fizička aktivnost mogu pomoći stabilizaciji biološkog ritma. Ove navike, međutim, nisu zamena za lečenje depresije.

Ako se uz probleme sa snom javljaju dugotrajna tuga, gubitak interesovanja, beznađe ili teškoće u svakodnevnom funkcionisanju, potrebno je razgovarati sa lekarom ili stručnjakom za mentalno zdravlje. Naučnici naglašavaju da su potrebna dodatna istraživanja pre nego što cirkadijalna depresija postane posebna kategorija u kliničkoj praksi.

(Ona.rs / N1)