Normalna telesna temperatura više nije 37 stepeni: Naučnici objašnjavaju šta se to promenilo

Decenijama smo učili da normalna telesna temperatura čoveka iznosi 37 stepeni Celzijusa. Ta vrednost postala je gotovo neupitno medicinsko pravilo, pa mnogi i danas upravo prema njoj procenjuju da li imaju povišenu temperaturu. Međutim, naučna istraživanja poslednjih godina otkrivaju zanimljivu promenu: prosečna telesna temperatura ljudi tokom poslednjih vek i po postepeno se smanjivala i danas bi mogla da bude bliža 36,4 stepena, navodi N1.hr.

Drugim rečima, moguće je da smo danas zaista nešto "hladniji" nego naši preci. Naučnici pokušavaju da otkriju šta je dovelo do ove promene, a među mogućim objašnjenjima navode bolje zdravstvene i higijenske uslove, manju učestalost infekcija i drugačiji način života. Ipak, ovo ne znači da je 37 stepeni odjednom postalo znak bolesti niti da svako treba da promeni način na koji tumači rezultate merenja.

Preporučujemo

Kako je 37 stepeni postalo standard za normalnu temperaturu?

Još šezdesetih godina 19. veka nemački lekar Karl Vunderlih (Carl Wunderlich) sproveo je opsežno istraživanje tokom kojeg je prikupio više od milion merenja telesne temperature kod oko 25.000 pacijenata.

Na osnovu prikupljenih podataka zaključio je da prosečna telesna temperatura zdrave odrasle osobe iznosi 37 stepeni Celzijusa. Njegov rezultat postao je jedno od najpoznatijih medicinskih merila, koje se koristilo generacijama lekara i pacijenata.

Međutim, savremena istraživanja pokazala su da prosečna vrednost možda više nije ista. Jedno od najznačajnijih sprovedeno je na Univerzitetu Stanford, gde je tim naučnika analizirao podatke gotovo 190.000 Amerikanaca, prikupljene u periodu od 1862. do 2017. godine.

Rezultati su pokazali da je prosečna telesna temperatura američkih muškaraca danas oko 0,59 stepeni niža nego u 19. veku.

"Čini se da je nova normalna vrednost za odrasle bliža 36,39 stepeni", navela je Džuli Parsonet (Julie Parsonnet), lekarka i istraživačica sa Univerziteta Stanford.

Ovi podaci ukazuju na postepenu promenu prosečne telesne temperature, ali naučnici još pokušavaju da utvrde koji su sve faktori doprineli tom trendu.

Zašto nam je telesna temperatura danas niža?

Jedno od najčešćih objašnjenja odnosi se na poboljšanje opšteg zdravstvenog stanja stanovništva. Tokom 19. veka zarazne bolesti poput tuberkuloze, dizenterije i reumatske groznice bile su mnogo češće nego danas. Organizam je zato češće morao da se bori protiv infekcija, što je moglo da utiče i na prosečnu telesnu temperaturu.

Kada se imuni sistem aktivira u borbi protiv bolesti, organizam troši dodatnu energiju, a deo te energije oslobađa se u obliku toplote. Prema objašnjenju Džuli Parsonet, upravo bi manja učestalost hroničnih i akutnih infekcija mogla da bude jedan od razloga zbog kojih je prosečna temperatura danas niža.

Na promene su mogli da utiču i bolji higijenski uslovi, vakcinacija i dostupnija medicinska nega. Ljudi danas u proseku imaju manje dugotrajnih upalnih procesa i infekcija nego generacije koje su živele pre više od jednog veka.

Važnu ulogu mogao je da ima i način života. Savremeni sistemi grejanja i klimatizacije omogućavaju nam da veći deo dana provodimo u prostorijama sa relativno stabilnom temperaturom. Organizam zato ne mora toliko često da se prilagođava velikim promenama spoljašnjih uslova, što bi takođe moglo da utiče na njegovu proizvodnju toplote.

Slična promena zabeležena je i među stanovnicima Amazonije

Zanimljivo je da ovaj trend nije primećen samo u razvijenim zemljama. Slična promena zabeležena je i među pripadnicima naroda Cimane (Tsimane), koji žive u amazonskoj prašumi.

Istraživači su pratili njihovo zdravstveno stanje i primetili da se prosečna telesna temperatura smanjila sa približno 37 stepeni početkom dvehiljaditih na oko 36,5 stepeni 2018. godine.

Ovo otkriće posebno je zanimljivo jer pokazuje da promena nije ograničena na stanovništvo koje živi u izrazito urbanizovanim sredinama i koristi savremene sisteme grejanja i klimatizacije. Naučnici zato nastavljaju da istražuju različite faktore koji bi mogli da objasne ovaj fenomen.

Da li su stari toplomeri pokazivali pogrešnu temperaturu?

Postoji još jedno moguće objašnjenje koje naučnici nisu zanemarili - način na koji se temperatura merila u prošlosti.

Filip Makovijak (Philip Mackowiak) sa Univerziteta Merilend proučavao je jedan od toplomera koje je koristio Vunderlih i primetio da je pokazivao približno dva stepena višu temperaturu od savremenih uređaja.

Dodatni problem predstavlja i činjenica da je Vunderlih temperaturu merio ispod pazuha, dok se danas često koristi merenje u ustima. Različita mesta merenja mogu dati različite rezultate, pa poređenje podataka iz 19. veka sa savremenim vrednostima nije jednostavno.

Ipak, istraživači sa Stanforda smatraju da razlike u instrumentima i metodama ne mogu u potpunosti da objasne uočeni pad. Analiza podataka iz različitih vremenskih perioda pokazala je da su osobe rođene ranije zaista imale višu prosečnu telesnu temperaturu.

Da li je 37 stepeni i dalje normalna telesna temperatura?

Uprkos novim otkrićima, 37 stepeni i dalje može da se smatra korisnom orijentacionom vrednošću. Ipak, stručnjaci naglašavaju da normalna telesna temperatura nije ista kod svih ljudi i da na nju utiču brojni faktori.

Godine, pol, telesna građa, fizička aktivnost i doba dana mogu da utiču na rezultat merenja. Starije osobe uglavnom imaju nešto nižu telesnu temperaturu, dok je kod žena ona u proseku nešto viša nego kod muškaraca.

Važno je i kada merite temperaturu. Ona je obično najniža rano ujutru, dok najviše vrednosti dostiže kasno poslepodne. Zbog toga rezultat od 37 stepeni ne treba posmatrati kao strogu granicu koja automatski razdvaja normalnu od povišene temperature.

Biološki antropolog Adrijan Jegi (Adrian Jaeggi) objašnjava da takve granice nisu oštri prelazi. Između vrednosti od 36,99 i 37,01 stepen praktično ne postoji značajna biološka razlika.

S druge strane, izrazito niska ili visoka telesna temperatura može da bude znak ozbiljnog zdravstvenog problema. Temperatura ispod 35 stepeni može ukazivati na hipotermiju, dok vrednosti iznad 40 stepeni zahtevaju hitnu medicinsku procenu.

Zato je važno da se rezultat merenja ne tumači izolovano, već u odnosu na uobičajenu temperaturu određene osobe, način merenja i eventualne simptome.

Iako smo decenijama verovali da je 37 stepeni univerzalna normalna vrednost, nauka danas pokazuje da je ljudsko telo nešto složenije. Prosečna temperatura možda se zaista promenila tokom poslednjih 150 godina, ali najvažnije je razumeti da ne postoji jedan broj koji jednako važi za svakog čoveka.

(Ona.rs)