Čuvaju srce, bore se protiv upala: 15 najboljih namirnica za osobe sa bolesnim bubrezima

Istraživači otkrivaju sve više veza između hroničnih bolesti, upalnih procesa i određenih celovitih namirnica koje mogu pomoći u sprečavanju ili zaštiti od neželjene oksidacije masnih kiselina. Ovo stanje nastaje kada kiseonik u organizmu reaguje sa mastima u krvi i ćelijama.

Oksidacija je normalan proces koji učestvuje u proizvodnji energije i brojnim hemijskim reakcijama u organizmu. Međutim, prekomerna oksidacija masti i holesterola dovodi do stvaranja molekula poznatih kao „slobodni radikali“, koji mogu oštetiti proteine, ćelijske membrane i gene.

Bolesti srca, karcinom, Alchajmerova bolest, Parkinsonova bolest i druga hronična i degenerativna oboljenja dovode se u vezu sa oštećenjima izazvanim oksidativnim procesima.

Namirnice koje sadrže antioksidanse mogu pomoći u neutralisanju slobodnih radikala i zaštiti organizma. Mnoge namirnice koje štite od oksidativnih oštećenja uklapaju se u ishranu osoba sa bolestima bubrega i predstavljaju odličan izbor za osobe na dijalizi, kao i za one koje imaju hroničnu bolest bubrega (HBB).

Unošenje namirnica bogatih antioksidansima, kao deo ishrane prilagođene zdravlju bubrega, kao i saradnja sa nutricionistom specijalizovanim za bubrežne bolesti, veoma su važni. Osobe sa bolestima bubrega često imaju izraženije upalne procese i povećan rizik od kardiovaskularnih oboljenja.

Želite da saznate više o ishrani kod bolesti bubrega? Preuzmite besplatne kuvare sa receptima i savetima za ishranu prilagođenu osobama sa bubrežnim oboljenjima.

15 najboljih zdravih namirnica za osobe sa bolestima bubrega

1. Crvena paprika

Crvena paprika ima nizak sadržaj kalijuma i bogat ukus, ali to nije jedini razlog zbog kojeg predstavlja odličan izbor za ishranu osoba sa bolestima bubrega.

Ovo ukusno povrće takođe je odličan izvor vitamina C i A, kao i vitamina B6, folne kiseline i vlakana. Crvena paprika je korisna i zbog sadržaja likopena, antioksidansa koji pomaže u zaštiti od određenih vrsta karcinoma. Možete je jesti sirovu, uz neki umak, kao užinu ili predjelo, ili je dodati u salatu od tunjevine ili piletine.

Takođe, papriku možete ispeći i koristiti kao dodatak sendvičima ili zelenim salatama. Možete je iseckati i dodati u omlet, koristiti za pripremu ražnjića na roštilju ili napuniti mlevenom ćuretinom ili junetinom i zapeći u rerni kao glavno jelo.

2. Kupus

Kupus pripada porodici krstašica i bogat je fitohemikalijama – prirodnim hemijskim jedinjenjima koja se nalaze u voću i povrću i pomažu u neutralisanju slobodnih radikala pre nego što izazovu oštećenja u organizmu.

Poznato je i da mnoge fitohemikalije pomažu u zaštiti ćelija od oštećenja koja mogu dovesti do razvoja karcinoma, a doprinose i očuvanju zdravlja srca i krvnih sudova. Kupus je bogat vitaminima K i C, kao i vlaknima. Takođe je dobar izvor vitamina B6 i folne kiseline. Pošto sadrži malo kalijuma, a pritom je i povoljan, predstavlja pristupačan dodatak ishrani osoba sa bolestima bubrega.

Svež kupus može biti odličan izbor u ishrani osoba na dijalizi. Može se pripremiti kao salata ili koristiti kao dodatak ribljim takosima. Možete ga kuvati na pari, pripremati u mikrotalasnoj pećnici ili obariti u vodi. Po želji dodajte malo putera ili krem-sira, kao i biber ili kim, i poslužite ga kao prilog.

Sarmice od kupusa sa ćuretinom predstavljaju odlično predjelo. Ako želite nešto malo drugačije, možete izdubiti glavicu kupusa, napuniti je mlevenim mesom i ispeći u rerni. Tako ćete dobiti ukusan obrok bogat hranljivim materijama.

3. Karfiol

Još jedna namirnica iz porodice krstašica, karfiol je bogat vitaminom C, a predstavlja i dobar izvor folata i vlakana. Takođe sadrži velike količine indola, glukozinolata i tiocijanata – jedinjenja koja pomažu jetri da neutrališe štetne materije koje bi mogle da oštete ćelijske membrane i DNK.

Karfiol možete poslužiti sirov, uz neki umak, kao zdravo predjelo, dodati ga u salatu ili kuvati na pari i u vodi, a zatim začiniti kurkumom, karijem, biberom ili različitim biljnim začinima. Možete pripremiti i beli sos bez mlečnih sastojaka, preliti njime karfiol i zapeći ga u rerni dok ne omekša.

Karfiol se odlično slaže sa testeninom, a možete ga i izgnječiti i koristiti kao zamenu za pire-krompir u ishrani prilagođenoj osobama na dijalizi.

4. Beli luk

Beli luk ima antimikrobna svojstva koja pomažu u sprečavanju stvaranja zubnih naslaga. Takođe doprinosi snižavanju nivoa holesterola i smanjenju upalnih procesa u organizmu.

Možete ga kupiti svežeg, u teglici, seckanog ili u prahu, a zatim dodavati jelima od mesa, povrća ili testenine. Takođe, možete ispeći celu glavicu belog luka, a zatim njegovu mekanu unutrašnjost namazati na hleb.

Beli luk jelima daje izuzetno prijatan i bogat ukus, dok je beli luk u prahu odlična zamena za začinsku so sa belim lukom, posebno u ishrani osoba na dijalizi, jer ne sadrži dodatnu količinu soli.

5. Crni luk

Crni luk pripada porodici lukova (Allium) i predstavlja jedan od osnovnih sastojaka za začinjavanje brojnih kuvanih jela. Sadrži sumporna jedinjenja koja mu daju karakterističan, intenzivan miris.

Međutim, osim što kod nekih ljudi izaziva suze prilikom seckanja, crni luk je bogat i flavonoidima, naročito kvercetinom – snažnim antioksidansom koji može doprineti smanjenju rizika od srčanih oboljenja i zaštiti od različitih vrsta karcinoma.

Crni luk ima nizak sadržaj kalijuma i dobar je izvor hroma, minerala koji učestvuje u metabolizmu ugljenih hidrata, masti i proteina. Isprobajte različite vrste luka, uključujući beli, žuti, crveni i druge. Možete ga jesti sirovog, kao dodatak burgerima, sendvičima i salatama, ili ga termički obraditi i koristiti kao karamelizovani dodatak jelima.

Ako imate fritezu na vruć vazduh (air fryer), možete pokušati da napravite i domaće kolutiće luka. Crni luk možete uključiti i u različite recepte, poput jela od junetine sa paprikom i crnim lukom.

6. Jabuke

Jabuke mogu pomoći u snižavanju nivoa holesterola, sprečavanju zatvora, zaštiti zdravlja srca i smanjenju rizika od nastanka karcinoma.

Bogate su vlaknima i jedinjenjima koja deluju protivupalno. Zato izreka „Jedna jabuka dnevno drži doktora podalje“ možda zaista ima smisla. To je posebno dobra vest za osobe sa bolestima bubrega, koje ionako često moraju da posećuju lekara. Jabuke su odličan izbor za ishranu prilagođenu zdravlju bubrega, a mogu se kombinovati i sa prethodno pomenutom namirnicom – crnim lukom – za pripremu neobičnog omleta sa jabukama i lukom.

Jabuke su veoma raznovrsne i mogu se jesti sveže, pečene ili kuvane. Od njih možete pripremiti i pire, kompot ili sok od jabuke, kao i jabukovaču.

7. Brusnice

Ove ukusne bobice blago kiselkastog ukusa mogu pomoći u zaštiti od infekcija mokraćne bešike tako što sprečavaju bakterije da se zalepe za njen zid.

Na sličan način, brusnice mogu pomoći i u zaštiti želuca od bakterija koje izazivaju čir, kao i u očuvanju ravnoteže korisnih crevnih bakterija, čime doprinose zdravlju sistema za varenje. Istraživanja su takođe pokazala da brusnice mogu imati zaštitnu ulogu u smanjenju rizika od određenih vrsta karcinoma i bolesti srca.

Sok od brusnice i sos od brusnice najčešće su korišćeni proizvodi od ovog voća. Suve brusnice možete dodavati salatama ili ih jesti kao užinu.

8. Borovnice

Borovnice su bogate antioksidativnim fitohranljivim materijama poznatim kao antocijanidini, koji im daju karakterističnu plavu boju. Takođe sadrže brojne prirodne supstance koje pomažu u smanjenju upalnih procesa u organizmu.

Dobar su izvor vitamina C, mangana – minerala važnog za očuvanje zdravlja kostiju – i vlakana. Borovnice mogu pomoći i u zaštiti mozga od pojedinih posledica starenja. Antioksidansi koje sadrže borovnice i druge bobičaste vrste voća mogu doprineti usporavanju gubitka koštane mase.

Možete kupovati sveže, zamrznute ili sušene borovnice. Odlične su kao dodatak žitaricama za doručak, a možete ih kombinovati i sa umućenom pavlakom ili dodatkom za šlag u voćnom smutiju. Takođe, možete konzumirati i sok od borovnice.

9. Maline

Maline sadrže fitohranljivu materiju poznatu kao elaginska kiselina, koja pomaže u neutralisanju slobodnih radikala u organizmu i sprečavanju oštećenja ćelija. Takođe sadrže flavonoide, odnosno antocijanine, antioksidanse koji im daju karakterističnu crvenu boju.

Odličan su izvor mangana, vitamina C, vlakana i folata, odnosno vitamina iz grupe B. Maline mogu sadržati jedinjenja koja potencijalno usporavaju rast ćelija karcinoma i stvaranje tumora.

Maline možete dodavati žitaricama za doručak, izgnječiti ih i zasladiti kako biste dobili preliv za dezert ili ih koristiti kao dodatak prelivu za salatu na bazi sirćeta i ulja.

10. Jagode

Jagode su bogate dvema vrstama fenola: antocijaninima i elagitaninima.

Antocijanini su zaslužni za karakterističnu crvenu boju jagoda i predstavljaju snažne antioksidanse koji pomažu u zaštiti ćelijskih struktura i sprečavanju oksidativnih oštećenja u organizmu. Jagode su odličan izvor vitamina C i mangana, a veoma su bogate i vlaknima. Mogu doprineti zaštiti srca, a sadrže i jedinjenja koja ispoljavaju potencijalno antikancerogeno i protivupalno dejstvo.

Jagode možete dodavati žitaricama, smutijima i salatama. Možete ih jesti sveže, isečene na kriške ili poslužene sa umućenom pavlakom ili šlagom. Ako želite nešto malo posebnije, od jagoda možete pripremiti puding ili sorbe, odnosno ih izgnječiti, zasladiti i poslužiti kao preliv ili dezert.

11. Trešnje

Pokazalo se da svakodnevno konzumiranje trešanja može doprineti smanjenju upalnih procesa u organizmu. Trešnje su takođe bogate antioksidansima i fitohemijskim jedinjenjima koja pomažu u zaštiti zdravlja srca.

Možete ih jesti sveže kao užinu ili pripremiti sos od trešanja koji se odlično slaže sa jagnjetinom ili svinjetinom. Sok od trešanja predstavlja još jedan način da uživate u ovom ukusnom voću.

12. Crveno grožđe

Crveno grožđe sadrži nekoliko vrsta flavonoida koji mu daju karakterističnu crvenkastu boju. Flavonoidi pomažu u zaštiti od bolesti srca tako što sprečavaju oksidativne procese i smanjuju stvaranje krvnih ugrušaka.

Resveratrol, flavonoid koji se nalazi u grožđu, može podstaći proizvodnju azot-monoksida, supstance koja pomaže opuštanju mišićnih ćelija u zidovima krvnih sudova i poboljšava protok krvi.

Ovi flavonoidi takođe mogu doprineti zaštiti od karcinoma i sprečavanju upalnih procesa. Prilikom kupovine birajte grožđe sa crvenom ili ljubičastom pokožicom, jer sadrži više antocijanina. Možete ga zamrznuti i jesti kao osvežavajuću užinu. Zamrznuto grožđe može biti posebno praktično za osobe na dijalizi koje moraju da ograniče unos tečnosti, jer može pomoći u ublažavanju žeđi.

Grožđe možete dodavati voćnim salatama ili salatama sa piletinom. Možete isprobati i neobične ćureće ražnjiće sa grožđem, a možete ga konzumirati i u obliku soka.

13. Belanca

Belanca su gotovo čist izvor proteina i obezbeđuju visokokvalitetne proteine koji sadrže sve esencijalne aminokiseline.

Kada je reč o ishrani osoba sa bolestima bubrega, belanca predstavljaju dobar izvor proteina jer sadrže manje fosfora u poređenju sa drugim izvorima proteina, kao što su žumanca ili meso.

Možete kupiti belanca u prahu, sveža ili pasterizovana. Od njih možete pripremiti omlet ili sendvič sa belancima. Pasterizovana belanca mogu se dodavati smutijima i proteinskim napicima.

Takođe, možete pripremiti punjena jaja kao užinu ili dodati belanca tvrdo kuvanih jaja u salatu od tunjevine ili mešanu povrtnu salatu kako biste povećali sadržaj proteina.

14. Riba

Riba je izvor visokokvalitetnih proteina i sadrži protivupalne masti poznate kao omega-3 masne kiseline.

Zdrave masti koje se nalaze u ribi mogu pomoći u borbi protiv bolesti poput srčanih oboljenja i karcinoma.

Omega-3 masne kiseline takođe pomažu u snižavanju nivoa LDL holesterola, poznatog kao „loš“ holesterol, i povećavanju nivoa HDL holesterola, odnosno „dobrog“ holesterola.

Američko udruženje za srce i Američko udruženje za dijabetes preporučuju konzumiranje ribe najmanje dva puta nedeljno. Među vrstama ribe koje sadrže najviše omega-3 masnih kiselina izdvajaju se bela riba, prugasti brancin, haringa, skuša, kalifornijska pastrmka i losos.

15. Maslinovo ulje

Maslinovo ulje je odličan izvor oleinske kiseline, masne kiseline koja ima protivupalna svojstva.

Mononezasićene masti koje se nalaze u maslinovom ulju pomažu u zaštiti organizma od oksidativnih oštećenja. Maslinovo ulje bogato je i polifenolima i antioksidativnim jedinjenjima koja pomažu u sprečavanju upalnih procesa i oksidacije.

Istraživanja pokazuju da populacije koje u ishrani koriste veće količine maslinovog ulja umesto drugih vrsta ulja imaju nižu stopu obolevanja od srčanih bolesti i karcinoma. Prilikom kupovine birajte devičansko ili ekstra devičansko maslinovo ulje, jer ove vrste sadrže više antioksidanasa.

Maslinovo ulje možete koristiti za pripremu jela, pravljenje preliva za salate, umakanje hleba ili mariniranje povrća.

Završna preporuka

Razgovarajte sa nutricionistom specijalizovanim za bolesti bubrega o tome kako da ovih 15 namirnica uključite u svoj plan zdrave ishrane.

Imajte na umu da su ove namirnice zdrave za sve ljude, uključujući članove porodice i prijatelje koji nemaju bolest bubrega i nisu na dijalizi.

Kada svoju kuhinju snabdete ukusnim i zdravim namirnicama koje su pogodne za ishranu osoba sa bolestima bubrega, napravili ste jedan veliki korak ka pravilnoj ishrani i boljoj kontroli svog zdravstvenog stanja.

(Ona.rs/davita)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.