Izbegao iz Sirije bez pasoša, a onda upoznao prelepu Srpkinju: Zbog ljubavi preduzeo najveći rizik u životu

Sa 14 godina napustio je ratom razorenu Siriju, otišao u Tursku bez pasoša, radio u fabrici tekstila i jedno vreme bukvalno živeo u njoj. Sam je učio turski, kasnije završio srednju školu na daljinu, radio kao medicinski prevodilac, studirao i gradio život daleko od porodice. A onda je, posle 11 godina u Turskoj, odlučio da ponovo sve ostavi iza sebe i sa suprugom Marijom započne novi život u Srbiji.

Hani Hammade danas je jedno od prepoznatljivijih lica na društvenim mrežama kada je reč o životu stranca u Srbiji, ali iza njegovih duhovitih videa krije se priča koja je mnogo ozbiljnija od sadržaja koji svakodnevno objavljuje. U razgovoru za Ona.rs otvoreno je govorio o detinjstvu u Siriji, ratu, odlasku u Tursku, godinama provedenim daleko od porodice, ljubavi sa Marijom, dolasku u Srbiju, ali i o tome kako izgleda kada u jednoj zemlji izgradiš ceo život, a onda odlučiš da počneš ispočetka.

Preporučujemo

Sa 14 godina krenuo je putem kojim nije znao gde će ga odvesti

Kada su bombardovanja stigla do njegovog kraja u Alepu, Hani je, iako je imao samo 14 godina, počeo da razmišlja kako da zaštiti porodicu. Sa ocem je otišao u Tursku, a prvi dani bili su sve samo ne laki.

Nije znao jezik, nije imao pasoš, a u jednom trenutku ostao je praktično sam da se snalazi. Posao je pronašao u fabrici tekstila u Adani, gde je u početku radio najjednostavnije poslove.

- Imao sam 14 godina i nisam znao ni reč turskog. Otišao sam u fabrike i pitao da li im treba neko ko može da pomogne. Nisam birao posao, samo sam želeo da zaradim novac i pomognem porodici. Čovek koji mi je dao posao kasnije mi je mnogo pomogao. Kada je čuo da je mojoj porodici opasno u Siriji, rekao mi je da dovedem brata, a onda je pomogao da pronađemo stan i da svi dođu - priseća se.

Njegova porodica ubrzo je stigla u Tursku, a Hani i njegov brat počeli su da rade. Ipak, život koji je trebalo da bude privremen postajao je njihov novi svakodnevni život. Školovanje je morao da prilagodi okolnostima, pa je srednju školu završavao na daljinu, dok je istovremeno radio i učio jezike.

Jedanaest godina kasnije - novi početak u Srbiji

U Turskoj je proveo 11 godina. Radio je kao medicinski prevodilac u bolnici, studirao poslovnu administraciju i izgradio život koji je, kako kaže, bio stabilan. Ipak, postojalo je nešto što ga je stalno podsećalo da njegov život nije potpuno u njegovim rukama.

U međuvremenu je upoznao Mariju, Srpkinju koja će postati njegova supruga. Njihova veza počela je tokom njenog odmora u Antaliji, a nakon nekoliko meseci veze na daljinu odlučili su da pokušaju da žive zajedno.

- Kada sam upoznao Mariju, shvatio sam koliko su nam slične vrednosti i način na koji gledamo na život. Imali smo vezu na daljinu oko šest meseci i tada smo izgradili neverovatno jaku komunikaciju. Kada je došao trenutak da odlučimo gde ćemo živeti, ona mi je rekla da će me potpuno podržati ako dođem u Srbiju. Te reči su mi mnogo značile, jer sam znao koliko je velika promena ispred mene - ističe.

Odluka je, međutim, značila mnogo više od promene države. Hani je znao da odlaskom iz Turske gubi mogućnost da se tamo vrati, pa je u Srbiju došao sa velikim strahom, ali i verom da će uspeti da se snađe.

Prvi susret sa srpskom zimom nije mu baš ulio sigurnost. Stigao je tokom veoma hladnog perioda, grad mu je delovao prazan, a zbog snega je imao utisak da nigde nema ljudi. Tek kada je slučajno ušao u jedan tržni centar, shvatio je da Srbija ipak nije toliko pusta koliko mu se učinilo.

„Promena može da bude teška, ali posle postane lakše“

Posle početnog perioda prilagođavanja pronašao je posao, upoznao ljude i počeo da gradi svoj krug prijatelja. Zahvaljujući znanju turskog jezika, dobio je posao u korisničkoj podršci, gde je upoznao ljude iz različitih zemalja.

Danas kaže da se u Srbiji oseća mnogo srećnije i da mu je promena zemlje donela novu energiju, kreativnost i osećaj slobode.

- Ja sam već nekoliko puta u životu doživeo da je početak težak, a da posle postane lakše. Kada sam sa 14 godina došao u Tursku, bilo je teško. Kada sam kasnije iz Adane otišao u Antaliju, opet je bilo teško. Zato sam verovao da će i Srbija biti takva. Morao sam da verujem sebi i da prihvatim da je normalno da mi u početku bude teško. Danas osećam da me je ta promena potpuno otvorila.

Posebno mesto u njegovoj priči imaju Marijini roditelji, koji su ga, kako kaže, od prvog susreta prihvatili kao člana porodice. Razlike u kulturi, jeziku i običajima donosile su i brojne simpatične situacije, posebno kada je reč o srpskoj gostoljubivosti i količini hrane koju je dobijao na porodičnim ručkovima.

Posle 15 godina vratio se u Siriju

Jedan od najemotivnijih delova njegove priče odnosi se na zemlju koju je napustio kao dečak. U trenutku kada je razgovor vođen, Hani je govorio da Siriju nije video 15 godina i da mu nedostaju ljudi, mesta i osećaj pripadnosti, ali da je dug život van domovine promenio i njegov pogled na svet.

Od tada se dogodila velika promena - Hani je posetio domovinu.

A kako danas gleda na Siriju, šta mu je najviše nedostajalo, kako je izgledao njegov povratak posle 15 godina, ali i šta planira sa Marijom i da li će Srbija zauvek ostati njihov dom - Hani Hamadi otkrio je u razgovoru koji u celosti možete pogledati u videu na početku teksta.

(Ona.rs)