Svi ih imamo u kuhinji, a može biti izvor toksina: Hemikalije iz ovog posuđa ne nestaju ni posle 100 godina

Hrana se ne lepi, pranje je lako, a vreme kuvanja kraće.

Ali iza te praktičnosti često stoje hemikalije koje se ne razgrađuju ni posle stotina godina.

Preporučujemo

Reč je o takozvanim „večnim hemikalijama“, poznatim i kao PFAS supstance, koje se koriste u proizvodnji posuđa sa neprijanjajućim premazom.

Stručnjaci upozoravaju da, iako se koristi u malim količinama, dugoročna izloženost ovim jedinjenjima može imati posledice po zdravlje i životnu sredinu.

Dobra vest? Postoje sigurne i dugotrajne alternative – ali pre nego što zamenite svoje tiganje, važno je da razumete šta zapravo koristite.

Zašto su „večite hemikalije“ problematične

Američka agencija za zaštitu životne sredine (EPA) navodi da PFAS supstance – per- i polifluoroalkil jedinjenja – imaju izuzetno jake veze između ugljenika i fluora, zbog čega se ne razgrađuju prirodno.

To znači da ostaju prisutne u vodi, zemljištu i ljudskom telu mnogo duže nego što mislimo.

Profesor hemije Sonbin Ngujen sa Univerziteta Nortvestern objašnjava: „PFAS su otporne na vodu, ulje i mrlje – upravo zato su postale toliko popularne u kućnim proizvodima. Ali ta otpornost ima i svoju cenu.“

Ove hemikalije ne nalazimo samo u posuđu – već i u kozmetici, sredstvima za čišćenje, odeći, nameštaju, pa čak i u ambalaži za hranu.

Drugim rečima, mnogo češće dolazimo u kontakt s njima nego što mislimo.

Kako je sve počelo – istorija neprijanjajućeg premaza

Prvi tiganj sa neprijanjajućim slojem napravio je francuski inženjer Mark Gregoar još 1950-ih.

On je aluminijumski tiganj obložio teflonom, brendom za vrstu PFAS-a poznatu kao PTFE (politetrafluoroetilen).

Od tada, teflon je postao sinonim za lako kuvanje i jednostavno čišćenje.

Međutim, decenijama se u proizvodnji koristila i perfluorooktanska kiselina (PFOA), supstanca povezana sa potencijalnim zdravstvenim rizicima.

Zbog brojnih studija i pritiska javnosti, PFOA je zabranjena 2014. godine, ali su mnogi proizvođači nastavili da koriste druge oblike PFAS-a.

Drugim rečima – tiganj možda više nije „teflonski“ u doslovnom smislu, ali to ne znači da je potpuno bezbedan.

Koliko su takvi premazi opasni po zdravlje

Američka agencija za hranu i lekove (FDA) danas dozvoljava ograničenu upotrebu određenih PFAS jedinjenja u posuđu, uz tvrdnju da su količine koje mogu preći u hranu zanemarljive.

Profesor Dejvid Nadler sa Njujorškog tehnološkog instituta dodaje: „Male koncentracije kojima ste izloženi kroz posuđe zaista su minimalne u poređenju sa onim što udišete iz saobraćaja ili pesticida.“

Ipak, stručnjaci ističu da nakupljanje kroz godine može biti problematično.
Zato savet glasi: ne paničite, ali koristite posuđe s pažnjom i na vreme ga zamenite.

Kako da znate kada je vreme za novo posuđe

Ako se premaz ljušti, ogrebao ili menja boju – vreme je da ga bacite.

Nikada ne koristite metalni pribor na nelepljivim površinama.

Izbegavajte pregrejavanje praznog tiganja – na temperaturama iznad 260°C može početi isparavanje štetnih materija.

I uvek birajte posuđe sa jasnim oznakama o materijalu i hemijskom sastavu.

Sigurne alternative: šta biraju profesionalni kuvari

Ako želite da se oslobodite „večnih hemikalija“, stručnjaci preporučuju sledeće materijale:

Keramičko posuđe – ima svojstva nelepljivosti bez hemijskog tretmana. Idealno za omlete, ribu i palačinke, ali izbegavajte metalni pribor i visoku temperaturu.

Emajlirano posuđe – dugotrajno, otporno i estetski privlačno. Savršeno za sporo kuvanje i rernu.

Nerđajući čelik – izuzetno izdržljiv, bez hemikalija. Za optimalne rezultate koristite malo ulja i pažljivo ugrejte posudu.

Liveno gvožđe i ugljenični čelik – s vremenom postaju prirodno nelepljivi ako se pravilno održavaju.

Alicija Džonson iz Sur La Table objašnjava: „Keramičko posuđe ima prirodan premaz na bazi minerala, pa je odlična zamena za klasični teflon. Samo ga tretirajte pažljivo – jer preterana toplota može oštetiti površinu.“

Kako kupovati pametno: Oznake na koje treba obratiti pažnju

Kada sledeći put kupujete tiganj ili lonac, proverite sledeće:

Bez PFAS-a: tražite oznaku „PFAS-free“, jer „bez PFOA“ ili „bez PTFE“ ne znači uvek potpuno odsustvo hemikalija.

Otpornost na toplotu: proverite da li je posuđe bezbedno i za rernu – i do koje temperature.

Svestranost: najbolje je ako se može koristiti na gasnim, električnim i indukcionim pločama.

Održavanje: liveno gvožđe nikada ne perite u mašini za sudove – samo toplom vodom i bez agresivnih deterdženata.

Zdravlje počinje u tiganju

Dok kuvate, možda ne razmišljate o hemiji, ali ono što svakodnevno dodirujete utiče na vaše telo.

Zato birajte pažljivo – jer posuđe nije samo kuhinjski alat, već deo vašeg zdravlja.

Keramika, emajl i čelik nisu samo dugotrajniji – već i bezbedniji izbori koji će vas služiti godinama, bez nevidljivih rizika.

Važno je da budete informisani, ali ne i uplašeni: male, promišljene promene u načinu kuvanja mogu dugoročno imati veliki uticaj.

(Ona.rs)