Aloja je gotovo neuništiva biljka, ali većina pravi istu grešku: Ovako će da uspeva godinama i ostane lekovita

Neke biljke traže svakodnevnu pažnju, redovno zalivanje i posebne uslove. Ali onda postoji i aloja - sukulent koji može da preživi mnogo toga, ali ipak ima nekoliko pravila bez kojih neće napredovati.

Nije slučajno što se ova biljka vekovima koristi u narodnoj medicini i kozmetici. Gel iz njenih mesnatih listova poznat je po umirujućem dejstvu na kožu, zbog čega je aloja postala nezaobilazan stanovnik mnogih domova.

Preporučujemo

Ipak, iako važi za jednu od najlakših biljaka za uzgoj, mnogi je nesvesno unište preteranim zalivanjem.

Ako želite da vaša aloja bude zdrava, bujna i puna gela, važno je da znate nekoliko osnovnih pravila.

Zašto je aloja toliko posebna?

Aloe vera pripada grupi sukulenata, biljaka koje vodu skladište u listovima. Upravo zahvaljujući toj osobini može da izdrži duže periode bez zalivanja.

Poreklom je iz toplih i suvih krajeva Afrike i Arabijskog poluostrva, pa joj najviše odgovaraju uslovi koji podsećaju na njeno prirodno okruženje - mnogo svetlosti i malo vlage.

Osim što izgleda dekorativno, aloja je poznata po gelu koji se nalazi unutar listova i često se koristi za negu kože nakon sunčanja, manjih opekotina i iritacija.

Gde je najbolje držati aloju?

Najvažnije pravilo je - što više svetlosti.

Aloja obožava sunce i najbolje uspeva na južnim ili zapadnim prozorima gde tokom dana dobija nekoliko sati direktne svetlosti.

Ako je držite u tamnijem delu stana, listovi mogu postati tanki, izduženi i bledi.

Tokom toplijih meseci aloju možete izneti na terasu ili u baštu, ali je na direktno sunce treba privikavati postepeno kako ne bi došlo do oštećenja listova.

Najčešća greška koja uništava aloju

Ako postoji jedan razlog zbog kojeg aloja propada, to je preterano zalivanje.

Pošto skladišti vodu u listovima, ovoj biljci ne prija stalno vlažna zemlja.

Zalivajte je tek kada se zemlja potpuno osuši.

Tokom leta to je uglavnom jednom u sedam do deset dana, dok zimi može biti dovoljno i jednom u tri do četiri nedelje.

Ako primetite da listovi postaju mekani, providni ili počinju da trule pri osnovi, verovatno je biljka dobila previše vode.

Kakvu saksiju i zemlju voli?

Za aloju je veoma važna dobra drenaža.

Idealna je saksija sa otvorima na dnu kako bi višak vode mogao da otiče.

Najbolji izbor je zemlja za sukulente i kaktuse, jer omogućava brzo oticanje vode i sprečava truljenje korena.

Na dno saksije možete dodati sloj kamenčića ili ekspandirane gline za dodatnu zaštitu.

Da li aloju treba prihranjivati?

Aloja nije zahtevna biljka kada je reč o đubrenju.

Dovoljno je da tokom proleća i leta jednom mesečno dodate blago đubrivo namenjeno sukulentima.

Tokom jeseni i zime prihrana uglavnom nije potrebna jer biljka tada usporava rast.

Kako se razmnožava aloja?

Jedna od najlepših stvari kod aloje jeste to što vremenom oko matične biljke počinju da niču mlade biljke, poznate kao izdanci.

Kada dovoljno porastu i razviju sopstveni koren, mogu se pažljivo odvojiti i presaditi u zasebne saksije.

Na taj način od jedne biljke možete dobiti čitavu malu kolekciju.

Kada možete koristiti gel iz listova?

Za upotrebu je najbolje birati spoljne, starije listove.

Odsecite list pri osnovi, ostavite nekoliko minuta da iscuri žućkasti sok, a zatim pažljivo otvorite list i izvadite providni gel.

Važno je napomenuti da se za medicinsku upotrebu ili konzumaciju treba konsultovati sa stručnim licem, jer pojedini delovi biljke mogu izazvati neželjene reakcije.

Kako da znate da je aloja srećna?

Zdrava aloja ima čvrste, mesnate listove intenzivne zelene boje.

Ako biljka redovno razvija nove izdanke i listove, to je najbolji znak da joj uslovi odgovaraju.

A kada jednom pronađete pravo mesto i usvojite pravilo "manje vode, više sunca", aloja će vas godinama nagrađivati svojim dekorativnim izgledom i korisnim gelom.

(Ona.rs)