Nikada ne kuvajte sa toplom vodom direktno iz slavine: Razlog nije ono što većina ljudi misli

Treba vam voda za testeninu, supu ili krompir i logika deluje jednostavno - ako iz slavine sipate već toplu vodu, provriće brže i ručak će biti gotov nekoliko minuta ranije.

Ipak, za kuvanje i pripremu hrane preporuka je da koristite hladnu vodu iz slavine, a zatim je zagrejete na šporetu ili u kuvalu.

Preporučujemo

Razlog nije to što je topla voda sama po sebi "lošija". Problem je put kojim je prošla pre nego što je stigla do vaše šerpe.

Zašto je hladna voda bolji izbor?

Topla voda u domaćinstvu obično prolazi kroz bojler ili drugi sistem za zagrevanje, a zatim kroz instalacije pre nego što izađe iz slavine.

Vremenom u bojlerima i cevima mogu da se stvaraju naslage, a toplija voda može lakše da rastvara i preuzima određene metale i druge materije iz vodovodnih instalacija.

Koliko će toga biti zavisi od starosti i vrste cevi, kvaliteta vode, temperature, vremena tokom kojeg je voda stajala u instalacijama i samog sistema za zagrevanje.

Zbog toga nije moguće reći da je svaka topla voda iz slavine opasna. Mnogo preciznije je reći da za hranu i piće jednostavno postoji bolji izbor - hladna voda.

Posebno su važne stare instalacije

Oprez je naročito opravdan u starijim zgradama i kućama, gde ne znamo tačno od kojih materijala su napravljene sve cevi i spojevi niti koliko dugo su u upotrebi.

Jedna od materija na koju se posebno obraća pažnja jeste olovo, jer se može naći u starijim delovima vodovodnih sistema, spojevima i armaturama.

Topla voda može doprineti njegovom lakšem prelasku iz određenih delova instalacija u vodu.

Zbog toga se za kuvanje, pravljenje kafe i čaja, pripremu hrane za bebe i sve drugo što ćemo pojesti ili popiti preporučuje hladna voda iz slavine.

Ali zar kuvanje neće rešiti problem?

Tu se krije važna zabluda.

Kuvanje vode može da uništi mnoge mikroorganizme, ali ne uklanja olovo i druge metale koji su već dospeli u vodu.

Štaviše, ako voda dugo ključa i deo nje ispari, metali neće nestati zajedno sa parom.

Dakle, nema mnogo koristi od toga da sipate toplu vodu iz slavine uz objašnjenje da ćete je "ionako prokuvati".

Šta ako voda dugo stoji u cevima?

Još jedna dobra navika posebno je korisna ujutru ili kada nekoliko sati niko nije koristio slavinu.

Ako je voda dugo stajala u instalacijama, pustite hladnu vodu da teče dok ne postane primetno hladnija, pa tek onda napunite šerpu, bokal ili kuvalo.

Tako koristite svežiju vodu iz vodovodne mreže umesto one koja je satima stajala u kućnim cevima.

To je posebno razumno u starijim objektima ili kada ne znate mnogo o stanju instalacija.

A šta je sa bojlerom?

Bojler ima potpuno drugačiju namenu od šerpe.

Voda u njemu zagreva se i čuva, a unutrašnjost tokom vremena može da dobije naslage kamenca i sedimenta. Njegova voda namenjena je prvenstveno pranju, tuširanju i drugim kućnim potrebama, a ne kao prečica za pripremu ručka.

Zato nekoliko minuta koje eventualno uštedite sipanjem tople vode u šerpu nije vredno menjanja jednostavnog pravila.

Za piće i kuvanje otvorite hladnu slavinu.

Ako želite da ubrzate pripremu, hladnu vodu možete prvo zagrejati u električnom kuvalu, ukoliko ga imate, pa je zatim sipati u šerpu.

Jednostavna navika koju vredi zapamtiti

Nema razloga za paniku ako ste godinama sipali toplu vodu iz slavine kada kuvate testeninu. Ovakva preporuka ne znači da će jedan ručak pripremljen na taj način nekome naškoditi.

Reč je o smanjivanju nepotrebne izloženosti materijama koje voda može da preuzme iz kućnih instalacija.

Zato sledeći put kada budete želeli da skratite čekanje da voda provri, setite se jednostavnog pravila:

Topla voda iz slavine neka ostane za pranje. Za ono što ćete jesti i piti, natočite hladnu i zagrejte je sami.

(Ona.rs / Blic)