Psiholozi upozoravaju: 7 navika u prodavnici koje otkrivaju da se osećate usamljeno, a da toga niste ni svesni

Usamljenost se ne prepoznaje uvek po tome što neko nema prijatelje ili izbegava ljude. Ponekad se krije iza sasvim običnih navika, poput nošenja slušalica u prodavnici, stalnog gledanja u telefon ili nerviranja zbog sporog reda na kasi. Upravo te male svakodnevne situacije mogu da pokažu koliko smo, čak i kada smo okruženi ljudima, zapravo željni povezanosti sa drugima.

Usamljenost je mnogo složenije osećanje od samog nedostatka društva. Možemo imati porodicu, prijatelje, kolege i ispunjen raspored, a ipak osećati da nam nedostaje bliskost. Ponekad se taj osećaj ne primećuje ni u velikim životnim odlukama, već u načinu na koji se ponašamo tokom sasvim običnog odlaska u prodavnicu.

Preporučujemo

Na prvi pogled, supermarket je samo mesto na kojem kupujemo namirnice i obavljamo svakodnevne obaveze. Ipak, to je i prostor u kojem se susrećemo sa drugim ljudima, razmenjujemo nekoliko reči, nekome se osmehnemo ili spontano započnemo kratak razgovor. Takve interakcije mogu delovati beznačajno, ali nam pomažu da se osetimo kao deo zajednice.

Problem nastaje kada počnemo da izbegavamo gotovo svaku priliku za kontakt. Ono što nam u datom trenutku pruža osećaj udobnosti i sigurnosti dugoročno može da produbi osećaj izolovanosti. Pritom, nijedna od ovih navika sama po sebi ne znači da je neko usamljen, ali njihov obrazac može da ukaže na to da nam nedostaje povezanost sa drugima.

1. Stalno nose slušalice i izbegavaju kontakt očima

Slušalice su praktične kada želimo da slušamo muziku ili podcast dok obavljamo kupovinu. Međutim, kada ih koristimo prvenstveno da bismo izbegli komunikaciju sa ljudima oko sebe, one mogu postati način da se zaštitimo od situacija koje doživljavamo kao neprijatne.

Razgovor sa nepoznatom osobom mnogima deluje mnogo neprijatnije nego što zaista jeste. Brinemo se da ćemo delovati čudno, da druga osoba neće želeti da razgovara sa nama ili da nećemo znati šta da kažemo. Zbog toga radije gledamo u ekran, izbegavamo kontakt očima i šaljemo poruku da ne želimo da nam se bilo ko obrati.

Ipak, upravo takvi mali susreti mogu da nam poprave raspoloženje. Osmeh, ljubazno pitanje ili nekoliko reči sa kasirkom ne moraju da prerastu u prijateljstvo da bi imali pozitivan efekat.

Kada svaki potencijalni kontakt unapred odbacimo, uskraćujemo sebi priliku da otkrijemo da komunikacija sa drugima ne mora da bude ni naporna ni neprijatna.

2. Uvek biraju samouslužne kase

Samouslužne kase mnogima olakšavaju kupovinu, naročito kada imaju svega nekoliko proizvoda i žele brzo da završe obaveze. Ipak, ako neko redovno bira ovu opciju isključivo zato što želi da izbegne razgovor sa kasirkom ili kasirkom, razlog može biti i nelagodnost u društvenim situacijama.

Ovakvo ponašanje samo po sebi nije problem. Ne moramo da razgovaramo sa svakom osobom koju sretnemo niti je svaki odlazak u prodavnicu prilika za druženje. Međutim, ako izbegavanje postane automatska reakcija u gotovo svim javnim prostorima, naš svakodnevni život može postati znatno siromašniji za male, spontane kontakte.

Posebno je važno to što usamljenost ponekad stvara začarani krug. Što manje komuniciramo sa ljudima, to nam razgovori mogu delovati nepoznatije i neprijatnije. Zbog toga ih izbegavamo još više, a zatim se pitamo zašto se osećamo odvojeno od sveta oko sebe.

3. Biraju dostavu ili preuzimanje namirnica samo da ne bi ulazili u prodavnicu

Dostava namirnica i preuzimanje unapred pripremljenih porudžbina olakšavaju svakodnevicu, posebno ljudima koji mnogo rade, brinu o deci ili imaju ograničeno vreme. Takve usluge nisu same po sebi znak izolovanosti.

Međutim, kada ih koristimo prvenstveno zato što nam je neprijatno da budemo među ljudima, one mogu da postanu još jedan način da izbegnemo situacije koje bi nam potencijalno pomogle da se osećamo povezanije sa okolinom.

Osoba koja se već oseća usamljeno može unapred da zamišlja odlazak u prodavnicu kao stresno iskustvo. Umesto da proveri da li će zaista biti tako, odlučuje da ga potpuno izbegne. Kratkoročno oseća olakšanje, ali dugoročno propušta prilike da se navikne na svakodnevne društvene kontakte.

Ukoliko se sličan obrazac ponavlja i u drugim oblastima života, od odlaska na kafu do razgovora sa komšijama, vremenom može doprineti još većem osećaju odvojenosti.

4. Kupovinom pokušavaju da poprave raspoloženje

Ponekad u prodavnicu odlazimo po nekoliko osnovnih namirnica, a vraćamo se kući sa punim kesama proizvoda koji nam zapravo nisu bili potrebni. Iako za to postoji mnogo mogućih razloga, impulsivna kupovina kod nekih ljudi može predstavljati način da se izbore sa neprijatnim emocijama.

Kupovina pruža kratkotrajno zadovoljstvo. Novi proizvod, omiljena poslastica ili nešto što smo dugo želeli mogu na trenutak da poprave raspoloženje i stvore osećaj nagrade. Međutim, taj efekat ne traje nužno dugo.

Kada iza potrebe za kupovinom stoje tuga, praznina ili osećaj da nam nešto nedostaje u životu, zadovoljstvo zbog novih stvari ne može u potpunosti da nadomesti ono za čim zapravo tragamo.

Upravo zato je važno da obratimo pažnju na sopstvene motive. Da li nešto kupujemo zato što nam je zaista potrebno ili zato što pokušavamo da popravimo raspoloženje? Da li nam je kupovina zadovoljstvo ili način da izbegnemo neprijatna osećanja?

Odgovori na ova pitanja mogu nam pomoći da bolje razumemo sopstvene potrebe, bez osuđivanja zbog povremenog impulsivnog ponašanja.

5. Ne ispuštaju telefon iz ruku

Telefon nam omogućava da ostanemo u kontaktu sa prijateljima, porodicom i kolegama, ali može postati i sredstvo za izbegavanje ljudi koji se nalaze neposredno pored nas.

Dovoljno je da stanemo u red na kasi i odmah posegnemo za ekranom. Umesto da primetimo šta se dešava oko nas, proveravamo poruke, pregledamo društvene mreže ili čitamo vesti. Na taj način izbegavamo neprijatnost tišine, ali i mogućnost spontanog razgovora.

Istraživanja su ukazivala na povezanost između usamljenosti i intenzivnijeg korišćenja telefona, mada takva povezanost sama po sebi ne dokazuje da jedno nužno izaziva drugo. Ponekad telefon koristimo više upravo zato što se osećamo usamljeno, dok prekomerno oslanjanje na njega u drugim situacijama može dodatno da umanji prilike za neposrednu komunikaciju.

Važno je i to da vreme provedeno na telefonu nije uvek isto što i kvalitetna društvena povezanost. Dopisivanje sa bliskom osobom može biti dragoceno, ali beskonačno pregledanje sadržaja na društvenim mrežama ne mora da nam pruži isti osećaj bliskosti.

Sledeći put kada se nađete u redu u prodavnici, možete jednostavno da spustite telefon i obratite pažnju na okolinu. Ne morate da započnete razgovor sa nepoznatom osobom. Dovoljno je da sebi ostavite mogućnost da budete prisutni u trenutku.

6. Stalno su zauzeti, čak i kada nema potrebe za tim

Neki ljudi teško podnose trenutke u kojima nemaju nikakvu obavezu. Neprestano planiraju, organizuju, završavaju zadatke i traže nove aktivnosti kojima bi ispunili vreme. Čak i obična kupovina može da se pretvori u još jednu priliku za skretanje pažnje sa sopstvenih osećanja.

U prodavnici to može izgledati sasvim bezazleno. Osoba dugo obilazi rafove iako joj ništa dodatno nije potrebno, izbegava gužvu ili se toliko usredsređuje na spisak da gotovo uopšte ne primećuje druge ljude.

Zauzetost sama po sebi nije problem. Naprotiv, ispunjen raspored može biti znak da imamo jasne ciljeve, interesovanja i odgovornosti. Međutim, kada nam aktivnosti služe isključivo da ne bismo ostali sami sa svojim mislima, vredi se zapitati šta pokušavamo da izbegnemo.

Ponekad je lakše pronaći još jedan zadatak nego priznati da nam nedostaje društvo, razgovor ili osećaj bliskosti. Ipak, ne možemo svaki osećaj praznine da rešimo tako što ćemo sebi dodati novu obavezu.

7. Lako planu zbog sitnih neprijatnosti

Dug red na kasi, osoba koja se sporo kreće ispred nas ili kolica koja neko nije vratio na predviđeno mesto mogu biti sasvim dovoljni da nam pokvare raspoloženje. Naravno, svi ponekad postanemo nestrpljivi, naročito kada smo umorni ili pod stresom.

Ipak, dugotrajan osećaj usamljenosti može biti povezan sa lošijim raspoloženjem, povećanom razdražljivošću i teškoćama u regulisanju emocija. Kada se već osećamo odvojeno od drugih, svakodnevne neprijatnosti mogu nam delovati veće nego što zaista jesu.

Tada se nerviramo zbog čekanja, ljutimo se na druge kupce ili burno reagujemo na situacije koje bismo inače lako zanemarili. Ponekad problem nije samo u onome što se upravo dogodilo, već i u emocionalnom stanju sa kojim smo ušli u prodavnicu.

To ne znači da iz jednog nervoznog postupka možemo zaključiti da je neko usamljen. Ipak, ako primećujemo da smo sve češće razdražljivi, da nam ljudi smetaju i da nas svakodnevne situacije iscrpljuju više nego ranije, možda je vreme da zastanemo i razmislimo o tome kako se zaista osećamo.

Kako da se osećamo povezanije sa ljudima u svakodnevnom životu?

Usamljenost ne mora da nestane preko noći, niti je dovoljno da razmenimo nekoliko reči sa nepoznatom osobom da bismo rešili dublje emocionalne potrebe. Ipak, male promene u svakodnevnim navikama mogu biti dobar početak.

Umesto da svaki slobodan trenutak provedemo gledajući u telefon, možemo povremeno da obratimo pažnju na ljude oko sebe. Možemo da se nasmešimo komšinici, ljubazno se obratimo prodavcu ili prihvatimo kratak razgovor bez pritiska da iz njega mora da proizađe nešto više.

Takođe, važno je da pravimo razliku između vremena koje provodimo sami zato što nam je potrebno i izolacije koja nam teško pada. Samoća može biti prijatna i korisna, dok usamljenost predstavlja subjektivan osećaj da nam nedostaje povezanost koju želimo.

Ako taj osećaj traje, utiče na raspoloženje ili nas navodi da izbegavamo sve više situacija, razgovor sa bliskom osobom ili stručnjakom za mentalno zdravlje može biti važan korak.

Na kraju, nije cilj da svaki odlazak u prodavnicu pretvorimo u društveni događaj. Dovoljno je da ne zatvaramo vrata svim mogućnostima za kontakt. Ponekad upravo kratki, svakodnevni susreti podsećaju nas da smo deo sveta koji nas okružuje i da povezanost ne mora uvek da počne velikim gestom.

(Ona.rs)