Geto kao modna radionica smrti: Kako je nacistički režim koristio žrtve Holokausta za proizvodnju luksuza

Usred jezive svakodnevice u getu u okupiranoj Poljskoj, dok su smrt, glad i bolest postajale deo svakog daha, rađala se jedna od najmračnijih i najapsurdnijih epizoda nacističkog režima - modna industrija zasnovana na ropskom radu i ukradenim životima. U srcu geta u Lođu, Jevreji, izgladneli i poniženi, primorani su da izrađuju luksuzne haljine, donji veš i modne dodatke za nacističku elitu, koristeći tkanine oduzete od žrtava logora smrti Kulmhof. Ova priča, gotovo nepoznata javnosti, sada se otkriva kroz potresnu izložbu koja osvetljava zaboravljenu istinu: da je moda u ovom getu bila oruđe preživljavanja, ali i brutalne eksploatacije - lepa maska za najdublju ljudsku patnju.

Na prvi pogled, izgleda kao bilo koja scena iz fabrike sredinom 20. veka: žene sede za stolovima i marljivo šiju odeću.

Preporučujemo

Ali njihovi šokirani izrazi lica odaju da su nevoljni učesnici u jednom od manje poznatih užasa Drugog svetskog rata.

Geto u Lođu - modna radionica smrti

Nova izložba ukazuje na to da su upravo u getu u Lođu, pod nacističkom okupacijom Poljske, Jevreji, muškarci, žene i deca, bili primorani da šiju luksuznu odeću i modne dodatke za potrebe nacističkog režima i civilnog stanovništva Trećeg rajha.

Ti luksuzni predmeti uključivali su haljine, donji veš, šešire, obuću i kravate napravljene od materijala skinutih sa tela ubijenih Jevreja u obližnjem logoru smrti Kulmhof am Ner, udaljenom samo 50 kilometara.

Zastrašujuće fotografije prikazuju dečiju i žensku odeću, dobro odevenog muškarca kako pregleda kravate pored Jevrejina sa Davidovom zvezdom na sakou, kao i modne kataloge za muška odela i ženske džempere.

Nacističke uniforme, oznake i gomile odeće sa logora smrti rasute po ulicama geta dodatno svedoče o monstruoznosti sistema.

Fotografije iz pakla: Slike nastale za propagandu

Fotografije je napravio Valter Genevajn, glavni nacistički knjigovođa u getu u Lođu. Njegovi snimci otkrivaju jezivu eksploataciju jevrejskog ropskog rada za nacističku korist.

Izložene su u okviru nove postavke pod nazivom: „Modni sistem: Odeća u strategijama nasilja i taktike preživljavanja u getu u Lođu“.

Modna iluzija iza žice

Kustoskinja Karolina Sulaj kaže:

„U getu su formirana takozvana odeljenja, većina njih se bavila proizvodnjom tekstila. Jevreji su radili za činiju supe i šansu da prežive. Geto je postao proizvodna baza ekonomije Rajha, naročito u modnoj industriji.“

„Modni komadi, luksuzni dodaci, umetnički albumi i katalogi – sve to je stvarano unutar geta, krijući užas izrabljivanja, straha i patnje iza pozlate lepote.“

Istoričarka umetnosti Ana Sančuk dodaje:

„Geto u Lođu bio je ogromna fabrika luksuzne odeće. O ovome se gotovo ništa nije znalo – ovo je prvi put da se tema izlaže javno.“

Geto kao „industrijsko čudo“ nacista

Geto u Lođu (nacisti su ga nazvali Licmanštat) osnovan je oktobra 1939, odmah nakon Hitlerove invazije na Poljsku. Bio je drugi po veličini geto u okupiranoj Evropi.

Do njegovog gašenja 1944. godine, oko 45.000 Jevreja je umrlo od gladi i bolesti, dok je više od 140.000 deportovano i ubijeno u Kulmhofu i Aušvicu. Preživelo je manje od 10.000.

Grad Lođ je bio poznat po vrhunskim jevrejskim krojačima, obućarima i dizajnerima, što su nacisti iskoristili.

Nadzor nad getom vršio je Hans Bibov, bivši uvoznik kafe iz Bremena.

Modne revije u getu: Odeća kao valuta za život

Jedna od prvih fabrika u getu izrađivala je luksuzne haljine, donji veš i posteljinu. U početku je imala 77 mašina i 157 radnika, a već 1942. broj je porastao na 800 mašina i 1.500 radnika u dve smene.

Tekstilno odeljenje proizvodilo je uniforme za Vermaht, ali i modne kataloge, revije i albume sa jevrejskim „modelima“ čija su lica kasnije bila uklonjena sa fotografija.

Ko-kustos izložbe, Pavel Mihna, navodi:

„Bibov je tvrdio da 90% proizvodnje ide za vojsku, ali najnovija istraživanja pokazuju da je polovina išla za civile – za firme koje i danas prodaju donji veš u Poljskoj.“

Rumkovski i pokušaj spasavanja geta

Predsednik Jevrejskog saveta u Lođu, osiguravač Haim Mordehaj Rumkovski, pregovarao je direktno s nacistima.

Jedan od preživelih, Eva Libicki, seća se:

„Rumkovski je predložio da geto postane proizvodni centar za Rajh, jer je verovao da nam je to jedini način da preživimo. Ispostavilo se da smo postali jedan od najvećih industrijskih centara Rajha.“

„Venere iz geta“ i modne izložbe u paklu

Karolina Sulaj dodaje:

„Proizvodi su morali biti predstavljeni kupcima, pa su u getu pravili umetničke albume i izložbene štandove sa dekoracijama, skulpturama – čak i sa gipsanom replikom Venere iz Miloa.“

Te izložbe su obilazili i nemački i jevrejski zvaničnici, kao i trgovci iz Rajha. Uspešna prodaja značila je, makar privremeno, život.

Moda nije spasila živote

Uprkos „visokoj modi“, stanovnici geta nisu bili pošteđeni deportacija. Između januara 1942. i avgusta 1944, odvođeni su nasumično, u brutalnim racijama.

Niske porcije hrane – od 600 do 800 kalorija dnevno – i bolest su dodatno desetkovale populaciju.

Zaboravljena priča

Karolina Sulaj zaključuje:

„Zašto je ovako važna tema ostala van glavnog toka znanja o Holokaustu? Zato što danas modu često smatramo trivijalnom, komercijalnom temom. A upravo moda može da nam pomogne da precizno sagledamo dimenziju patnje i otpornosti u getu u Lođu.“

(Ona.rs/Dzienniklodzki.pl)