Vojvoda Mišić se suprotstavio i kralju: "Sve što sam dobio od Vas - mogu da vratim, a Vi meni ne možete"

"Vaše visočanstvo, ako za sve ove godine ratovanja niste shvatili šta ja znam, a šta ne znam, onda je verovatno problem u Vama"

Živojin Mišić je tipični predstavnik sopstvenog kraja i naroda, vremena u kom je živeo. Bio je oficir narodne vojske i postao narodni vojvoda, a rođen je 19. jula 1855. godine.

Iako je bio zahtevan i strog, vojnici su ga zvali Žuća, što govori o stepenu bliskosti koju su prema njemu osećali, jer vojska koju je on vodio nije bila vojska plaćenika nego njegovi zemljaci iz okolnih sela.

Preporučujemo

- On je znao kako oni razmišljaju, šta ih muči, mogao je da ih razume na pravi način, baš zato što je iznikao iz istog podneblja - objasnio je Aleksandar Misojčić, autor vojvodine biografije "Čovek po meri šinjela".

Imao je „karakter čoveka za rat, ne čoveka za mir", sa crtama koje se dosta poklapaju sa osobinama takozvanog „idealnog vojnika".

- Nije Mišić bio neko ko je u svakom trenutku bespogovorno slušao, ali ta njegova intuitivnost, lucidnost pomešana sa lojalnošću i osećajem pripadnosti, uz solidarnost mogu da budu neki od pokazatelja kakav je bio njegov karakter.

Na te crte ličnosti se nije blagonaklono gledalo u mirnodopskim uslovima - dodaje Misojčić.

Mišić je bio žrtva spletkarenja i karijerizma i zbog političkih previranja je tri puta bio udaljen iz službe i tri puta vraćan.

- Pokazivao je dozu autonomije i sistema vrednosti od kojih nije hteo da odustane, po bilo koju cenu, a upornost i istrajnost ga je dovodila u veoma teške, pre svega materijalne situacije - kaže Misojčić.

Porodica u drugom planu

Vojvoda Živojin Mišić rođen je u selu Struganik blizu Mionice, a kada je stasao poslat je na školovanje u veći grad. U tadašnjoj srpskoj prestonici Kragujevcu, Živojina dočekuju gradska deca, koja ga, iako ima opanke građanke, zadirkuju zbog toga kako je obučen i kako priča.

Jednog debeljka je oborio u prašinu i izudarao, „onako po seljački", i više ga nisu zadirkivali, zabeleženo je. Bio je to početak Mišićeve sudbine da se „bije s jačima", što će ga pratiti i u svim potonjim ratovima, primećuje Misojčić.

Kao dobar đak završava i šest godina gimnazije, a zatim upisuje Vojnu školu artiljerijsku u Beogradu, u rangu današnje Vojne akademije.

Pronalazak novog doma u kasarni zauvek će odrediti Mišićev život.

Sa suprugom Lujzom imao je tri sina i tri ćerke. Mišićeva izabranica Lujza je bila Nemica, ćerka preduzimača, iz bogate porodice. U to vreme nije bilo retko da se konjički oficiri žene sa imućnijim devojkama. Upoznali su se na balu kada joj je, prema svedočenjima, Mišić prišao preko čitave sale i zamolio za ples, što Misojčić u šali naziva „bitkom na juriš".

Njihov brak bojila je „ljubav patrijarhalnog tipa".

Da bi imao da isplati ćerkin miraz, prodao je kuću u centru Beograda i oficirskog konja. 

Zbog njegovih strogih načela, prava porodica je često trpela, ali je Živojin imao veliko srce.

Čast iznad svega

Mišićev citat „Ko ne zna za strah, taj ide napred" stoji već godinama na zgradi urušenog Generalštaba u centru Beograda. Misojčić ostavlja mogućnost da Mišić to i nije tako rekao.

Ipak, kad prođe ulicom Kneza Miloša gde je zgrada Generalštaba, seti se druge scene iz vojvodinog života koja je za njega važan delić mozaika ličnosti.

U mirnodopsko vreme, kralj Aleksandar je došao u Mišićevu kancelariju, tu negde oko Generalštaba. Postavio mu je neko bezazleno pitanje, na koje Mišić nije znao da odgovori.

Aleksandar mu je navodno rekao: „Vi ste vojvoda, kako tako banalnu stvar ne znate?"

Mišić se brecnuo.

- Vaše visočanstvo, ako za sve ove godine ratovanja niste shvatili šta ja znam, a šta ne znam, onda je verovatno problem u Vama.

Kralj je navodno ustao i rekao Mišiću da je nezahvalan, posle svega što je dobio, na šta mu je Mišić odgovorio: "Sve što sam dobio od Vas, ja mogu da vratim, ono što ste Vi dobili od Mišića, e to se ne vraća".

Kralj je otišao, a Mišić je posilnom naredio da vrati državi konja Jastreba, zlatni sat s grbom i tabakeru s monogramom. Iako su mnogi pokušavali da izglade stvar, tek je ponovni dolazak kralja rešio problem.

- To je ta Mišićeva narav. Kako ga trpeti, a još gore, kako bez njega - kaže Misojčić, a prenosi "BBC".

(Ona.rs)