TESLA! Verovao je da se duša pretvara u svetlost - njegova religija nije pripadala nijednoj crkvi

Da li ste ikada pomislili da čovek može da preživi samog sebe? Da ga smrt ne izbriše, već samo prevede u drugu frekvenciju svetlosti? Nikola Tesla jeste. I verovao je da je to istina o svima nama.

Genijalni um koji je nadživeo vreme, dimenzije i granice nauke, Nikola Tesla, imao je i sopstvenu duhovnu mapu sveta. Čovek koji je bio istovremeno i otac modernog doba i usamljeni prorok budućnosti, nije bio samo pronalazač – bio je vernik, ali na sebi svojstven način.

Preporučujemo

Na spomen njegovog imena svet pomisli na nauku, izume, munje i sjaj genija koji je oblikovao vekove. Ali iza briljantnog uma krila se i duša koja je promišljala o Bogu, smrti, večnosti i svetlosti na način koji i danas zbunjuje i inspiriše. Nije pripadao nijednoj religiji u potpunosti, a poštovao je sve. Nije verovao slepo, ali je osećao duboku povezanost sa nevidljivim. Bio je sin pravoslavnog sveštenika, ali i prorok sopstvene duhovne kosmologije.

U njegovim rečima i tragovima života vidi se vera bez institucije, duhovnost bez granica. Ovo je priča o Tesli – ne samo naučniku, već i misliocu koji je verovao da se čovek nikada ne gasi, već da zauvek svetli.

I dok se mnogi i dalje pitaju da li je Tesla verovao u Boga, njegovi spisi, intervjui i poruke otkrivaju mnogo dublju, ličniju i univerzalniju istinu: Tesla je imao svoju religiju, svoj svetlosni sistem uverenja. I do poslednjeg daha poštovao je svog sveca zaštitnika – Svetog Nikolu.

"Dar mentalne moći dolazi od Boga"

Tesla je poticao iz ugledne pravoslavne porodice. Njegov otac Milutin bio je sveštenik, a majka Georgina (Đuka), takođe iz svešteničke loze, naučila ga je da „svu istinu traži u Bibliji“. Iako su decenijama kružile priče da je Nikola dobio ime po Svetom Nikoli – svecu zaštitniku putnika i moreplovaca – zapravo ga je nasledio od oba deda. No, tokom celog života, upravo je Svetog Nikolu poštovao kao ličnog sveca.

U mladosti je u molitvi "Očenaš" video sažetu filozofiju života. Kasnije se udaljavao od formalnih crkvenih struktura, ali nikada nije izgubio duhovni kompas. Kao što je sam govorio:

"Dar mentalne moći dolazi od Boga, Božanskog Bića, i ako koncentrišemo svoj um na tu istinu, postajemo u skladu sa ovom velikom moći."

Naučnik svetlosti: Tesla između zvezda i duše

Tesla nije video nauku i religiju kao suprotnosti. Naprotiv, smatrao je da se obe susreću na istom mestu – u svetlosti.

„Sve što živi je u dubokoj i divnoj vezi: čovek i zvezde, amebe i sunce, srce i kruženje beskonačnog broja svetova..."

Za njega, čovek je bio prijemnik energije, a univerzum večna mašina koja „nikada nije nastala i nikada neće nestati“. Verovao je da je duša jednaka vrhovnoj nebeskoj svetlosti.

Njegov univerzum nije imao kraj. Smrt nije kraj. Energija se ne gubi. Ona se transformiše.

„Nijedan čovek koji je postojao nije umro. Pretvorili su se u svetlost i kao takvi i dalje postoje. Tajna je u tome što se ove svetlosne čestice vraćaju u prvobitno stanje.”

Tesla i Srpska pravoslavna crkva: Kum hrama i pomagač

Tesla nije zaboravio svoj koren. Kada je osnovana crkva Svetog Save u Geriju (Indijana), srpski sveštenici izabrali su njega da bude krsni kum osvećenja hrama. To mu je, po sopstvenim rečima, bila najveća čast.

Nažalost, događaju nije prisustvovao jer ga je neposredno pre toga udario taksi. Imao je tada 82 godine. Ali je prethodno finansijski pomagao izgradnju i arhimandrita Sevastijana Dabovića, prvog srpskog monaha u Americi.

O religiji je za američki časopis „Liberty“ 1937. izjavio:

„Premda nisam vernik u ortodoksnom smislu, poštujem religiju, prvo zato što svaki pojedinac treba da ima neki ideal… drugo – zato što sve velike religije sadrže mudra uputstva o načinu na koji život treba da se vodi.“

Tesla o smrti, Hristu i duhovnoj nauci

U jednoj od izjava koje mu se pripisuju – a koje odražavaju njegov specifični pogled na život, nauku i dušu – Tesla navodi:

„Smrt ne postoji. I zapamtite: nijedan čovek koji je postojao nije umro. Hristos i neki drugi su znali ovu tajnu. Tražio sam kako da sačuvam ljudsku energiju. To je jedan od oblika svetlosti. Duša je jednaka vrhovnoj nebeskoj svetlosti.“

Nauka, za njega, nije bila „hladna“ racionalna disciplina. Bila je alat ka višem razumevanju sveta – i duše.

Svetlosne misli Nikole Tesle

• "Duša je jednaka svetlosti."

• "Čovek i univerzum – isto su."

• "Ne postoji smrt, već transformacija."

• "Ljudsko biće je mašina koja sija."

Paradoks smrti: Pravoslavac koji je kremiran

Iako je ceo život ostao blizak pravoslavlju, Tesla je na kraju kremiran – što nije u skladu s pravoslavnim običajima. Mnogi smatraju da to potvrđuje njegovu veru u energiju, ne u fizičku formu.

Njegova urna danas se nalazi u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu. Zlatna kugla u kojoj je pepeo smešten simbolizuje upravo ono što je Tesla verovao da čovek jeste: svetlosna čestica u beskonačnom kosmosu.

Tesla nije bio ni naučnik, ni vernik. Bio je – prorok svetlosti.

Kada pokušavamo da odgonetnemo u šta je Tesla verovao, možda se najbolji odgovor nalazi u njegovim kontrastima. Bio je sin sveštenika koji je izumeo bežični prenos energije. Bio je vernik koji je govorio jezikom zvezda.

Za njega, vera nije bila ograničenje, već prostor slobode. Nauka nije bila bezdušna, već most ka večnosti. I kao što reče:

„Treba umanjiti snagu sila koje sputavaju napredak, a to su neznanje, ludilo i verski fanatizam.“

I zato, danas, kad god se upitamo da li duša opstaje i posle smrti – dovoljno je da se setimo Tesle. On nikada nije umro. Samo je prešao u svetlost.

(Ona.rs)