Ovu tajnu je Marko Živić odneo u grob, otkrivena NA DAN SAHRANE: "Noću sam plakao vezan za krevet"

Prošle su tačno četiri godine otkako nas je napustio glumac Marko Živić, čovek čiji su osmeh, toplina i neiscrpna energija unosili svetlost u svaku prostoriju, scenu i dušu koju je dotakao. Preminuo je 14. oktobra 2021. godine, u 49. godini, od posledica korona virusa. Iza sebe je ostavio bogat opus, iskrene prijatelje, ljubav koja je trajala godinama, i sestru Nevenu, koja ga i danas spominje s tugom, ali i ponosom.

"Ne otkazuje se predstava"

Nevena Živić je u jednom intervjuu za magazin Gloria ispričala kako su izgledali poslednji dani njenog brata. Iako je imao visoku temperaturu i bio vidno iscrpljen, Marko nije želeo da otkaže predstavu "Let iznad kukavičjeg gnezda", zakazanu za 25. septembar.

Preporučujemo

"Sala je bila rasprodata. Poslao je kratku poruku: 'Ne otkazuje se'. Lik Martini je bila njegova uloga života. Bio je odgovoran prema publici i kolegama. Igrao je i bolestan, pod temperaturom. Ali kad su videli koliko mu je loše, kolege su pozvale hitnu pomoć", prisetila se Nevena.

Prebačen je u bolnicu "Dragiša Mišović", gde se njegovo stanje pogoršalo. "Verovala sam da će se izvući. Slala sam mu poruke, čekala odgovor... A onda – tišina. Neverica, praznina", rekla je njegova sestra sa suzama u očima.

Sahranjen u kostimu svoje najpoznatije uloge

Marko je sahranjen u kostimu iz predstave "Let iznad kukavičjeg gnezda", u kojoj je blistao čak 209 puta. Bio je to omaž njegovoj posvećenosti sceni i umetnosti koju je disao svakim dahom.

"Želeo je da taj kostim jednog dana stoji pored crtačkog stola našeg oca, arhitekte i slikara. Tata je bio umetnik, pa je Marko želeo da njihovi radovi budu jedan pored drugog", priča Nevena.

Marko je odrastao u porodici u kojoj se umetnost živela. Otac Svetislav bio je arhitekta, slikar i amaterski glumac, a majka Biljana recitator koji je osvajao nagrade. Taj duh stvaranja, lepote i vedrine preneo je i na Marka.

Velika dela o kojima malo ko zna

Uvek je imao veliko srce – pomagao je deci bez roditelja u kruševačkom domu, manastiru Sveta Petka kod Paraćina, kolegama u teškim situacijama. Sve nagrade koje bi dobio, poklanjao je u humanitarne svrhe.

"Nosio je jedan džemper, jednu jaknu, jedne cipele. Govorio je: 'Ne trebaju mi dva kreveta, jer mogu spavati samo u jednom.' Posle sahrane mi je prišla porodica koju je godinama finansijski pomagao, a da to niko nije znao", otkrila je Nevena.

"Retko je neko mogao da plati račun pored njega. Uvek je okupljao ljude i širio radost", dodala je.

"Ajde da podelimo pivo"

Njegov talenat prvi je prepoznao legendarni glumac Đuza Stojiljković, koji je mladom Marku postao mentor i prijatelj. Njih dvojica su delili posebnu bliskost, ali i ritual:

"'Đuzice, ajde da podelimo pivo', govorio bi Marko, i tako bi podelili prvo, drugo, treće... pa i gajbu. To je bio njihov način da slave život", pričala je Nevena.

Aplauz je zagrmeo kada je izašao kao pobednik

Marko je 2008. godine preživeo tešku borbu sa zloćudnim tumorom na jednjaku i želucu. Otvoreno je govorio o tom periodu, s osmehom koji nije gasio ni bol.

"Sećam se noći pred operaciju. Sneg pada, gledam kroz prozor i shvatam da nema nazad. Pomoglo mi je to što sam bio lud od energije – lud da tu trku istrčim", govorio je.

Tokom oporavka je u bolnici bodrio druge pacijente, zbijao šale, unosio nadu.

"Noću sam plakao vezan za krevet, ali sam ustajao i glumio Rokija Balbou po hodniku. Moraš da se isčupaš iz toga", govorio je.

Njegov povratak na scenu u Beogradskom dramskom pozorištu, u predstavi "Let iznad kukavičjeg gnezda", bio je trijumf. Publika ga je dočekala ovacijama, stojeći i plačući od sreće.

Legat jednog velikog umetnika i čoveka

Marko Živić rođen je 4. aprila 1972. u Kruševcu. Diplomirao je glumu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 1995. godine. Ostaće upamćen po ulogama koje su spajale humor i emociju, vedrinu i dubinu: "Hotel sa sedam zvezdica", "Pozorište u kući", "Premijer", "Montevideo, bog te video", "Ljubav, navika, panika", "Senke nad Balkanom", "Žigosani u reketu" i mnoge druge.

Njegovo ime danas nosi Mala scena Kruševačkog pozorišta — mesto gde se sećanje na njega čuva svakog dana, gde smeh još odjekuje, a svetlo ne gasi.

Marko Živić je otišao prerano, ali je ostavio trag koji ne bledi - onaj koji ostavljaju samo oni koji su znali da vole bez rezerve, da praštaju, da inspirišu i da žive kao da je svaki dan premijera.

(Ona.rs)