Žene mu radile o glavi! Ibrahim-paša je zavoleo Bosanku, postao najmoćniji na dvoru, a onda ga se Hurem rešila

Priča o Ibrahimu-paši i Hurem jedna je od onih istorijskih priča u kojima se prepliću ljubav, ambicija, ljubomora i borba za opstanak na dvoru gde je jedna pogrešna odluka mogla da znači kraj života. Vekovima kasnije, njihov odnos i dalje izaziva pitanja - da li je između moćnog vezira i žene koja je postala sultanija zaista postojalo nešto više od neprijateljstva?

Gledaoci serije "Sulejman Veličanstveni" pamte njihove oštre razgovore, nadmudrivanja i stalne sukobe. Ibrahim-paša je prikazan kao čovek koji vidi Hurem kao opasnost, dok ona u njemu prepoznaje najveću prepreku na putu ka zaštiti svoje dece i sopstvenom uticaju na sultana Sulejmana.

Njihov odnos je postao jedna od najpoznatijih misterija osmanske istorije, posebno zbog glasina da iza velikog sukoba možda nije stajala samo politika. Ipak, stvarna istorija govori mnogo opreznije od televizijske priče.

Da li je Ibrahim-paša voleo Hurem?

U popularnoj kulturi često se provlači ideja da je Ibrahim-paša bio zaljubljen u Hurem, pa da je upravo zbog neuzvraćenih osećanja njihov odnos prerastao u neprijateljstvo. Takve priče dodatno su pojačane dramatičnim scenama iz serije, gde se između njih oseća napetost.

Jedna od legendi kaže da je Ibrahim navodno želeo da zadrži Aleksandru, buduću Hurem, za sebe, ali da ju je poslao u palatu kada nije uspeo da je ukroti. Prema toj verziji, ona je umesto poraza postala jedna od najmoćnijih žena Osmanskog carstva.

Međutim, za ovu priču nema istorijskih dokaza. Istoričari nisu pronašli potvrdu da je između njih postojala ljubavna veza. Ono što se zna jeste da su Hurem i Ibrahim-paša bili politički protivnici čiji su interesi često bili potpuno suprotni.

Hurem je želela sigurnu budućnost za svoje sinove i jačanje svog položaja na dvoru, dok je Ibrahim kao veliki vezir imao ogromnu moć i podržavao određene nasledne planove koji nisu išli u korist njenoj porodici.

Bosanka koja je navodno bila uz čoveka koji je osvojio carstvo

Život Ibrahim-paše sam po sebi zvuči kao priča iz romana. Rođen je oko 1493. godine u Pargi, na obali Jonskog mora, kao sin grčkog ribara. Kao dečak je odveden u roblje, a kasnije je obrazovan i pripreman za život na dvoru.

Njegov uspon počeo je kada je upoznao budućeg sultana Sulejmana, tada još princa. Njih dvojica su postali bliski, a Ibrahim je od običnog roba stigao do jednog od najmoćnijih ljudi Osmanskog carstva.

Kada je postao veliki vezir, njegova moć je bila ogromna. Bio je vojni zapovednik, diplomata i najbliži sultanov čovek. Njegov položaj dodatno je učvrstio brak iz 1523. godine, ali identitet njegove supruge i danas izaziva rasprave među istoričarima.

Najprihvaćenija verzija jeste da je njegova prva žena bila Muhsine Hatun, unuka bosanskog sandžak-bega. Sačuvani dokumenti i pisma ukazuju na to da je između njih postojao blizak odnos.

U pismima koja se povezuju sa njihovom prepiskom, obraćali su se jedno drugom toplim rečima poput "dragi moj" i "voljeni moj". Ta pisma dovode u pitanje priče da je Ibrahimov brak bio samo politički dogovor.

Brak sa Hatidže i život na osmanskom dvoru

Serija "Sulejman Veličanstveni" dodatno je popularizovala priču da je Ibrahim bio muž Hatidže sultanije, sultanove sestre. Međutim, istorijski izvori nisu potpuno saglasni oko svih detalja tog braka.

Hatidže, ćerka sultana Selima Javuza i Ajše Hafse, bila je deo osmanske dinastije. Njena povezanost sa Ibrahimom dodatno je pojačala njegov položaj na dvoru.

U stvarnosti, brakovi u osmanskoj eliti često nisu bili samo pitanje emocija, već i politike, uticaja i savezništava. Ibrahim je u tom periodu bio čovek koji je imao sve - bliskost sa sultanom, bogatstvo i ogromnu moć.

Upravo ta moć kasnije će postati razlog njegovog pada.

Hurem i Ibrahim - sukob koji je promenio istoriju

Kako je Hurem rasla u uticaju, sukob sa Ibrahimom postajao je sve ozbiljniji. Njih dvoje su bili na suprotnim stranama velike borbe za budućnost carstva.

Ibrahim je bio blizak sultanu Sulejmanu još iz mladosti i dugo je bio njegov najvažniji savetnik. Hurem je, s druge strane, gradila svoj put kroz palatu i pokušavala da obezbedi nasledstvo za svoje sinove.

Njihov sukob nije bio samo ličan - bio je borba za moć.

Kasnije su se pojavile tvrdnje da je Hurem uticala na Sulejmanovu odluku da ukloni svog dugogodišnjeg prijatelja. Ipak, istoričari navode da je Ibrahim imao i druge probleme - preveliku ambiciju, političke greške i sve veći jaz između njega i sultana.

Posebno se spominje njegovo korišćenje titule "serasker-sultan", što je navodno izazvalo sumnje kod Sulejmana.

Kraj velikog vezira koji on nije pokušao da izbegne

Najdramatičniji deo priče dolazi 1536. godine. Ibrahim-paša je znao da je njegov položaj ugrožen, ali prema zapisima nije pokušao da pobegne.

Sulejman, koji mu je nekada bio najbliži prijatelj, naredio je njegovo pogubljenje. Prema istorijskim zapisima, Ibrahim je zadavljen u sultanovim odajama 14. marta 1536. godine.

Čovek koji je od roba stigao do vrha carstva završio je život zbog politike, ambicije i dvorskih intriga.

Priča o Ibrahimu-paši i Hurem zato i danas privlači pažnju - ne samo zbog pitanja ljubavi i mržnje, već zbog toga koliko je tanka bila granica između moći i propasti na osmanskom dvoru.

Istorija nije potvrdila veliku ljubavnu priču između njih, ali jeste ostavila priču o dvojici ljudi koji su se borili za isti cilj - uticaj blizu sultana Sulejmana.

(Ona.rs / Stil)