Ako beleške kucate umesto da ih pišete rukom, mozak možda radi drugačije: Naučnici otkrili važnu razliku

Laptop, telefon i tablet gotovo su potpuno potisnuli sveske iz svakodnevnog života. Brže kucamo nego što pišemo, tekst možemo da ispravimo za nekoliko sekundi, a beleške su nam uvek dostupne. Ipak, kada je cilj da nešto zaista naučimo i zapamtimo, brzina možda nije jedina prednost koju bi trebalo uzeti u obzir.

Istraživanja poslednjih godina ukazuju na to da pisanje rukom i kucanje na tastaturi nisu potpuno isti zadatak za naš mozak. Dok kucamo, isti pokret prsta dovoljan je da na ekranu proizvede različita slova. Kada pišemo rukom, svako slovo zahteva drugačiji niz preciznih pokreta, uz istovremeno povezivanje onoga što vidimo, čujemo i fizički radimo.

Upravo bi ta razlika mogla da objasni zašto olovka i papir još nisu izgubili bitku sa tastaturom kada je u pitanju učenje.

Šta se događa u mozgu dok pišemo rukom?

Jedno od istraživanja koje je ponovo pokrenulo ovu temu sproveli su naučnici Norveškog univerziteta za nauku i tehnologiju (NTNU), a rezultati su objavljeni 2024. godine u časopisu "Frontiers in Psychology".

U eksperimentu je učestvovalo 36 studenata, čija je moždana aktivnost praćena pomoću EEG sistema sa 256 senzora dok su zadate reči pisali digitalnom olovkom ili ih kucali.

Rezultati su pokazali znatno rasprostranjenije obrasce funkcionalne povezanosti različitih delova mozga tokom pisanja rukom nego tokom kucanja. Posebno su bile uključene centralne i parijetalne regije, a obrasci u theta i alfa frekvencijama povezuju se u ranijoj literaturi sa procesima važnim za pamćenje i kodiranje novih informacija.

Drugim rečima, dok rukom oblikujemo slovo, mozak istovremeno obrađuje vizuelne informacije, kontroliše pokret i dobija povratne informacije iz šake i prstiju.

Problem sa tastaturom možda nije samo tastatura

Postoji još jedna zanimljiva razlika, a ona nema mnogo veze sa samom olovkom.

Rukom jednostavno ne možemo da zapisujemo onoliko brzo koliko možemo da kucamo.

Ako slušamo predavanje, sastanak ili neku osobu koja govori, zbog sporijeg pisanja moramo neprestano da biramo šta je važno. Skraćujemo rečenice, izdvajamo ključne pojmove, pravimo strelice, podvlačimo, povezujemo informacije i ono što smo čuli često zapisujemo sopstvenim rečima.

Kada kucamo dovoljno brzo, mnogo je lakše gotovo doslovno prepisivati ono što čujemo.

Poznata studija Pam Miler i Danijela Openhajmera iz 2014. pokazala je da su studenti koji su koristili laptop zapisivali više reči i češće doslovno prenosili sadržaj predavanja, dok su oni koji su pisali rukom bili uspešniji na pitanjima koja su zahtevala razumevanje koncepata. Autori su pretpostavili da upravo potreba da se sadržaj obradi i preformuliše može predstavljati prednost rukom pisanih beležaka.

To bi značilo da problem nije nužno u ekranu, već i u tome šta radimo sa informacijom dok je zapisujemo.

Ali nauka ipak nije rekla poslednju reč

Ovde postoji važna ograda.

Kasniji pokušaji da se rezultati čuvene studije ponove nisu dali potpuno isti zaključak. Direktna replikacija objavljena 2021. godine ponovo je pokazala da ljudi na laptopu zapisuju više i češće prepisuju doslovno, ali nije pronašla dovoljno dokaza da samo pisanje rukom automatski poboljšava neposredno učenje.

Kritike je dobilo i novije norveško EEG istraživanje. U eksperimentu su učesnici prilikom kucanja koristili samo kažiprst desne ruke, što nije način na koji većina ljudi normalno kuca. Autori stručnog komentara objavljenog u "Frontiers in Psychology" upozorili su da zbog toga treba biti oprezan sa tvrdnjom da su uočene razlike dovoljan dokaz da rukopis sam po sebi poboljšava učenje.

Zato nije tačno reći da je nauka dokazala da je pisanje rukom uvek bolje od kucanja. Preciznije je reći da ova dva načina beleženja uključuju različite procese i da rukopis u određenim situacijama može imati prednosti.

Zašto je pisanje rukom toliko složen zadatak?

Kada olovkom napišemo slovo "A", šaka mora da izvede specifičan pokret. Za slovo "B" potreban je drugi. Za svako sledeće slovo ponovo menjamo putanju, pritisak i oblik.

Na tastaturi je situacija drugačija: slovo nastaje pritiskom na odgovarajući taster.

Kod rukopisa zato postoji neprekidna veza između pokreta, oblika koji nastaje pred očima i značenja koje mu pripisujemo. Autori norveškog istraživanja smatraju da upravo kombinacija vizuelnih i proprioceptivnih informacija nastalih preciznim pokretima šake doprinosi obrascima moždane povezanosti koji su relevantni za učenje.

Ovo može biti posebno značajno kod dece koja tek uče slova, jer ona istovremeno uče kako određeno slovo izgleda i kako se fizički proizvodi.

Ne morate zato da bacite laptop

Sve ovo ne znači da bi trebalo da se vratimo isključivo sveskama.

Za pisanje dugih tekstova, posao, komunikaciju i brzo beleženje velike količine podataka tastatura ima očigledne prednosti. Čak i autori istraživanja naglašavaju da tehnologiju ne treba izbacivati iz obrazovanja.

Zanimljivo je i da papir možda nije presudan. Pisanje digitalnom olovkom na tabletu zadržava mnoge fine pokrete potrebne za ručno oblikovanje slova, pa se ključna razlika verovatno ne svodi jednostavno na "analogno protiv digitalnog".

Praktično pravilo moglo bi zato biti vrlo jednostavno: kada vam je potrebno da nešto samo brzo zabeležite, tastatura je odličan alat. Ali kada učite složen sadržaj, pokušavate da razumete novu ideju ili želite da izdvojite ono najvažnije, vredi povremeno zatvoriti laptop i uzeti olovku.

Ne zato što je papir sam po sebi pametniji od ekrana, već zato što vas sporiji način zapisivanja može naterati da uradite ono što je za učenje mnogo važnije od pukog beleženja: da zastanete, odaberete, povežete i svojim rečima obradite ono što ste upravo čuli ili pročitali.

(Ona.rs / The Economic Times)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.