Bio je beba kada je ostao bez kraljevstva: Rođen je u hotelskoj sobi koja je na jedan dan postala Jugoslavija

Neke biografije pišemo tako što izvučemo neobičan detalj iz života osobe koja nosi temu, ne bi li time privukli čitaoca. A ponekad, kao novinari, naiđemo na toliku neobičnost, da život prevazilazi ne samo detalj, već zvuči kao fikcija. Ovo je jedna od takvih priča.

Njegov prvi dan života zvuči kao scena iz istorijskog filma. Aleksandar Karađorđević, sin poslednjeg jugoslovenskog kralja Petra II, rođen je 17. jula 1945. godine u londonskom hotelu "Kleridžis", u apartmanu koji je, prema dugogodišnjoj priči, na jedan dan proglašen jugoslovenskom teritorijom kako bi se naslednik prestola rodio na tlu svoje zemlje. Iako pojedini istoričari navode da za ovu priču ne postoji zvanična dokumentacija, ona je decenijama ostala jedan od najpoznatijih detalja vezanih za njegovo rođenje.

Preporučujemo

Bilo je to vreme kada se Evropa tek oporavljala od Drugog svetskog rata, a sudbina Jugoslavije već se menjala. Aleksandar je na svet došao kao prestolonaslednik, ali je svega nekoliko meseci kasnije monarhija ukinuta, kraljevska porodica izgubila je pravo na povratak u zemlju, a dečak koji je rođen kao budući kralj odrastao je hiljadama kilometara daleko od domovine koju nikada nije upoznao.

Malo je životnih priča u kojima se istorija tako brutalno umeša u nečiju sudbinu još pre nego što prohoda.

Detinjstvo bez otadžbine

Njegov otac, kralj Petar II Karađorđević, napustio je Jugoslaviju tokom nacističke okupacije 1941. godine i sa vladom otišao u izbeglištvo. U Londonu se oženio princezom Aleksandrom od Grčke i Danske, a godinu dana kasnije dobili su sina, jedinog naslednika dinastije Karađorđević.

Iako je rođen sa titulom prestolonaslednika, Aleksandar nije odrastao u kraljevskom dvoru. Njegovo detinjstvo obeležili su selidbe, život u različitim evropskim zemljama i osećaj da pripada zemlji u kojoj nikada nije živeo.

Školovao se u Švajcarskoj, a potom u Velikoj Britaniji, gde je završio čuvenu vojnu akademiju Sandherst. Kasnije je služio i kao oficir britanske vojske, što je bio potpuno drugačiji put od onoga koji mu je bio namenjen po rođenju.

Bio je kumče britanskog kralja i buduće kraljice Elizabete II

Još jedan detalj iz njegovog života zvuči gotovo nestvarno. Kršten je u Vestminsterskoj opatiji po pravoslavnom obredu, a među kumovima su bili britanski kralj Džordž VI i tada mlada princeza Elizabeta, koja će kasnije postati jedna od najdugovečnijih britanskih monarha, kraljica Elizabeta II.

Sudbina ga je tako povezala sa dve kraljevske porodice - srpskom i britanskom - dok je njegova zemlja prolazila kroz decenije političkih promena u kojima za monarhiju više nije bilo mesta.

Čekao je više od pola veka da se vrati kući

Za razliku od mnogih članova evropskih kraljevskih porodica, Aleksandar Karađorđević nije mogao da posećuje zemlju iz koje potiče. Tek posle političkih promena početkom 21. veka dobio je priliku da se vrati u Srbiju.

Povratak 2001. godine za njega nije bio samo promena adrese. Posle više od pedeset godina prvi put je mogao da živi u zemlji o kojoj je slušao čitavog života, a njegov povratak izazvao je mnoge kontraverze u narodu. Nejasnoće u izgovoru srpskoj jezika izazivale su podsmeh, a mnogi su mu davali i pogrdne nadimke.

Sa druge strane imao je i podrušku drugog dela naroda, nakon čega se sa suprugom Katarinom nastanio u Belom dvoru na Dedinju, gde živi i danas, posvećen humanitarnom radufondacijama i javnim događajima.

Život između istorije i svakodnevice

Tokom decenija često su se vodile rasprave o mogućem povratku monarhije u Srbiju, a Aleksandar Karađorđević nikada nije krio da podržava ideju ustavne monarhije. Ipak, njegov javni angažman poslednjih godina mnogo češće je vezan za humanitarne akcije, obrazovanje, zdravstvene projekte i očuvanje kulturne baštine nego za političke teme.

Njegov život ostao je neobičan spoj privilegije i gubitka. Rođen je sa titulom koju praktično nikada nije mogao da živi, odrastao daleko od zemlje kojoj je pripadao i vratio se tek kada je već bio čovek u zrelim godinama.

Možda upravo zato njegova biografija i danas izaziva pažnju. Ne zbog krune koju nikada nije nosio, već zbog činjenice da je još kao novorođenče postao deo istorije koja će odrediti čitav njegov život.

(Ona.rs)