Jedna Njegoševa rečenica stala je u nekoliko reči, a u njoj kao da je objašnjen ceo život
Petar II Petrović Njegoš ostavio je iza sebe stihove koji se citiraju gotovo dva veka, ali neke njegove misli kao da sa godinama postaju još razumljivije. Jedna od njih posebno se izdvaja jer u svega nekoliko reči govori o nečemu sa čim se čovek susreće čitavog života - činjenici da ni sreća ni nesreća ne traju zauvek.
"Čašu meda još niko ne popi, što je čašom žuči ne zagrči."
Preporučujemo
Sin Novaka Đokovića jednom je rekao tati da mu je dosadno: Odgovor šampiona mora da čuje svaki roditelj
Šta to naši stari piju posle večere da im ne padne teško: Dve kašičice u vruću vodu i mirni ste cele noći
Čuveni stih iz "Gorskog vijenca" često se prenosi kao jedna od Njegoševih najpreciznijih slika ljudskog života.
Nema meda bez gorčine
Njegoš ne govori o životu u kojem posle svakog lepog trenutka mora da usledi kazna. Njegova slika je mnogo dublja. Med i žuč postoje zajedno, kao što se u jednom ljudskom životu smenjuju uspeh i poraz, ljubav i gubitak, mir i briga, nada i razočaranje.
Tek kada čovek iskusi jedno, često potpuno razume drugo.
Sreća koju nikada nije pratila mogućnost gubitka lako se uzima zdravo za gotovo. Zdravlje najčešće počnemo ozbiljno da cenimo kada ga nešto ugrozi. Mir postane dragocen kada iza sebe imamo težak period, a ljudi koje volimo ponekad nam postanu najvažniji tek kada shvatimo da nisu zauvek tu.
Zato Njegoševa "čaša meda" nije obećanje savršenog života. Ona je podsećanje da lepo i teško nisu dve odvojene priče, već delovi iste.
Rečenica koja drugačije zvuči sa 20 i sa 50 godina
U mladosti lako poverujemo da će, kada jednom rešimo veliki problem, konačno doći period u kojem će sve biti na svom mestu. Završiti školu, pronaći posao, zaljubiti se, stvoriti dom, zaraditi dovoljno novca - i onda će život, valjda, postati jednostavan.
Godine obično pokažu da takva tačka ne postoji.
Dok rešavamo jedan problem, pojavljuje se drugi. Dok slavimo jedan uspeh, u nekom drugom delu života možda vodimo bitku za koju niko ne zna. Možemo istovremeno biti zahvalni zbog onoga što imamo i zabrinuti zbog onoga što nam nedostaje.
I možda je baš tu razlog zbog kojeg Njegošev stih ne zastareva. Ne obećava da će život postati lakši, već nas podseća da ni težak period nije čitav život.
Kada dođe "žuč", zaboravimo da smo nekada pili med
Čovek ima neobičnu sposobnost da u teškom trenutku poveruje da je tako bilo oduvek i da će tako zauvek ostati.
Jedan neuspeh može da zaseni godine uspeha. Jedan raskid učini da zaboravimo koliko smo puta bili voljeni. Jedan loš period na poslu lako stvori osećaj da ništa što smo prethodno postigli više nema vrednost.
Njegoševa slika meda i žuči zato može da se čita i obrnuto. Ako posle meda može doći gorčina, onda ni gorčina nije konačno stanje.
Život se menja.
Možda je tajna u tome da ne očekujemo čašu punu samo meda
Njegošev stih ne nudi recept za sreću, ali ruši jednu od naših najupornijih iluzija - da dobar život mora da bude život bez bola, problema i gubitaka.
Možda dobar život nije onaj u kojem nikada ne okusimo "žuč", već onaj u kojem zbog nje ne prestanemo da primećujemo med.
Jer retko ko dobije život sastavljen samo od jednog ukusa.
I možda nam je Njegoš pre gotovo dva veka rekao ono što često naučimo tek mnogo kasnije - sreća nije život bez teških dana, već sposobnost da znamo da nijedan od njih neće trajati zauvek.
(Ona.rs)