Ajnštajn je pred smrt izgovorio rečenicu o uspehu koju bi svako trebalo da pročita bar jednom

Gotovo ceo život učimo kako da postanemo uspešni. Da završimo školu, pronađemo dobar posao, napredujemo, zaradimo više, napravimo nešto svoje i stignemo do tačke na kojoj će i drugi moći da vide da smo "uspeli".

Albert Ajnštajn je pripisuje da je nekoliko meseci pre smrti jednom mladom čoveku ponudio mudrost i potpuno drugačiju meru dobrog života.

Preporučujemo

"Ne pokušavaj da postaneš čovek uspeha, već pokušaj da postaneš čovek od vrednosti."

Rečenica danas kruži internetom u desetinama verzija i često završava na motivacionim posterima, ali za razliku od mnogih citata koji se pripisuju Ajnštajnu, ovaj zaista ima poznato poreklo.

A kada se pročita ono što je rekao neposredno posle nje, smisao postaje još snažniji.

Nije govorio publici, već jednom mladiću koji nije znao šta želi od života

Priča se dogodila nekoliko meseci pre Ajnštajnove smrti 1955. godine.

U njegov dom u Prinstonu došao je urednik magazina LIFE Vilijam Miler. Sa sobom je poveo sina Pata, studenta prve godine Harvarda koji je u tom trenutku pokušavao da pronađe odgovor na pitanje šta želi od svog života.

Ajnštajn mu nije govorio kako da izgradi karijeru, zaradi novac ili postane poznat.

Govorio mu je o radoznalosti, učenju i vrednosti čoveka.

Poručio mu je da ne prestane da postavlja pitanja i da nikada ne izgubi radoznalost. A onda je došla rečenica koja će ga nadživeti:

"Ne pokušavaj da postaneš čovek uspeha, već pokušaj da postaneš čovek od vrednosti."

Ali Ajnštajn se tu nije zaustavio.

Objasnio je i razliku.

Čovekom uspeha, govorio je, u njegovo vreme smatra se onaj koji od života dobije više nego što mu daje. Čovek od vrednosti, nasuprot tome, daje više nego što prima.

Sedamdeset godina kasnije možda je ova rečenica još važnija

Danas imamo gotovo savršen sistem za merenje spoljašnjeg uspeha.

Znamo ko ima veću platu, bolju funkciju, skuplji automobil, veću kuću, više pratilaca, egzotičnije putovanje. Tuđi uspesi svakodnevno prolaze preko ekrana telefona i veoma je lako steći utisak da svi negde stižu brže od nas.

Ali postoji mnogo stvari za koje ne postoji broj.

Ne postoji statistika koja pokazuje koliko ljudi može da računa na vas. Koliko ste nekome pomogli kada od toga niste imali nikakvu korist. Da li ljudi koji rade sa vama postaju bolji zato što ste tu. Da li održavate obećanja kada niko ne proverava.

Možete imati impresivnu biografiju, a ostaviti vrlo malo iza sebe.

I možete živeti život koji spolja nikada neće izgledati spektakularno, a promeniti živote desetina ljudi.

Uspeh i vrednost nisu neprijatelji

Ajnštajnova poruka ne znači da je pogrešno želeti dobar posao, novac, priznanje ili napredovanje.

Problem nastaje kada rezultat postane jedina mera.

Dvoje ljudi mogu želeti isto unapređenje. Jedno može godinama razmišljati samo o tituli koju će dobiti. Drugo može usput razvijati znanje, pomagati kolegama, učiti nove ljude poslu i postajati osoba kojoj drugi veruju.

Možda će unapređenje dobiti oboje. Možda neće nijedno.

Ali ono što su postali tokom tog puta neće biti isto.

Uspeh je često rezultat koji dobijemo. Vrednost je ono što ostaje čak i kada rezultat izostane.

Možda zato ovu rečenicu vredi zapamtiti

Ajnštajn je umro 18. aprila 1955. godine, a razgovor je objavljen u magazinu LIFE nekoliko nedelja kasnije.

Čovek čije je ime postalo sinonim za genijalnost na kraju života nije mladom studentu savetovao da bude najbolji.

Nije mu rekao ni da mora da bude bogat, poznat ili uspešniji od drugih.

Rekao mu je nešto mnogo jednostavnije.

Pokušaj da budeš vredan.

Jer na kraju možda nije najvažnije koliko smo od života uspeli da uzmemo.

Možda je mnogo bolja mera koliko je nečiji život bio bolji zato što smo mi bili deo njega.

(Ona.rs)