Nataša Kandić: Žena rođena za gimnastiku i pobede

"Oduvek sam volela mišiće, dugo se bavim sportom i prosto mi je nezamislivo da ih nemam", kaže Nataša Kandić za Ona.rs i otkriva kako je spoznala talenat za gimnastiku, koliko su Južna Afrika i London uticali na njenu profesiju, ali i zašto joj je u Beogradu "toplo oko srca"

Kada je vidite, pomislite da se ceo život bavi sportom. I ne grešite. Od šeste godine sport, tačnije kraljica svih sportova - gimnastika, neraskidiv je deo njenog života. Njen radni dan počinje u 5.30, a završava se u 20.30. Ima šest redovnih obroka i trening joj je prirodna, svakodnevna aktivnost. Ona je Nataša Kandić, koordinatorka za zdravlje u kompanji Com Trade i fitnes instruktorka.

Preporučujemo

- Sasvim slučajno sam počela da treniram gimnastiku. Moja sestra od tetke je tada studirala DIF i poznavala je mog budućeg trenera, koji je bio asistent gimnastike. Mojim roditeljima je rečeno da imam probleme sa držanjem ramena. Bio je neki dobar doktor u to vreme i rekao je da bi najbolje bilo da oni mene daju na neki sport, da malo ojačam muskulaturu. Onda je moja sestra predložila da ja krenem na gimnastiku jer je znala asistenta Miljana Grbovića - priča Nataša i dodaje:

- Igrom slučaja sam otišla da me vide, ispostavilo se da sam supertalenat i dogurala sam do prvog tima. Otkrili smo da sam rođena baš za gimnastiku.

A da je izuzetno talentovana, svedoči i to što je Nataša postala reprezentativka stare Jugoslavije, što je bila sportista godine i što i dalje nastavlja da pobeđuje. Mnogo se toga u njenom životu menjalo, uključujući i mesto života, i balet je postao deo njenih interesovanja, ali fizička aktivnost je ostala konstantna.

I kada se iz rodnog Beograda sa porodicom preselila u Južnu Afriku, samo je intenzivirala svoje  aktivnosti, a onda ih, preseljenjem u London, i ozvaničila.

Putovanja su, kaže, mnogo uticala na razvoj njene ličnosti. Kada samo sagleda, kaže, gde je sve bila i šta je sve radila, izgleda joj kao neki film.

- Južna Afrika je jako raznolika, ne znam koje nacionalnosti ne postoje tamo i svi imaju svoje male komune kojih se drže i održavaju svoju tradiciju i religiju. Samim boravkom u Južnoj Africi dobila sam više u socijalnom smislu nego da sam živela po Evropi - priča Nataša i ističe: - Ono što ljudi retko znaju jeste da sam u Južnoj Africi završila koledž, biznis menadžment. Uvek sam imala i dnevni posao koji je zahtevao to moje zvanje. Po zvanju nisam samo fitnes instruktor niti personalni trener, to su kursevi koje sam završavala usput u Londonu, gde su neophodne licence da bih radila u zvaničnom klubu. U Južnoj Africi sam stekla dosta iskustva kao fitnes trener, a u Londonu sam završila razne kurseve.

Najveće promene u njenom životu su se, kaže, dešavale zbog ljubavi, zbog čega je iz Južne Afrike otišla u London. A iz Londona se ponovo zbog ljubavi vratila u Beograd, grad koji ju je uvek posebno ispunjavao.

- Ja sam rođena u Takovskoj ulici, moj otac, moj stric, moj pokojni deda su rođeni tu, na istoj adresi, svi su išli u školu Vuk Karadžić, u koju sada i moja deca idu. I nekako mi je toplo oko srca, zašto ne znam. Koliko god da sam bila Južnoafrikanka, otišla sam tamo relativno mlada, uvek mi je bilo toplo oko srca kada pomoslim na Beograd. Uvek je bila posebna radost kada treba da dođem ovde, kada avion krene da se spušta nad Beogradom, meni srce hoće da iskoči. Prva pomisao mi je tad bila da odem na neku "pljeku" - priča Nataša posebno emotivno.

Srećnom je čini to što i dalje ima prijatelje iz osnovne škole sa kojima se druži, što se njena deca druže sa njihovom decom, nalaze se u istom školskom dvorištu u kome su i oni nekada. Kada je gen za gimnastiku i uopšte sport u pitanju, ćerka je, kaže, dosta na nju. I po karakteru, i po energiji, dok je sin više intelektualni tip.

A da godine nisu nikakva smetnja ostvarenju naših želja, Nataša je živi dokaz za to. Kao samohrana majka dvoje maloletne dece, na svoje prvo bikini fitnes takmičenje prijavila se prošle godine, u svojoj 44. godini. Poznanstvo sa trenerom Nenadom Kolevom usmerilo ju je na bikini kategoriju; rekao joj je da ima potencijala za to.

- Ja sam već neko vreme počela da pratim i da gledam te svetske "bikinice". Dopalo mi se kako izgledaju, dopala mi se cela priča sa nastupima jer je drugačiji, nije klasičan bodibilding. Dosta su ženstvene, lepo izgledaju i lepo se kreću. Više mi je izbor za mis nego što je bodibilding takmičenje.

Nije trebalo mnogo da se aktivira nekadašnja takmičarska energija i rezultati koji je prate.

- To mi je vratilo motivaciju da nastavim da treniram, punom snagom, kao što sam trenirala nekada. A motivacija je problem ne samo kod rekreativaca, još više kod nas bivših sportista jer smo navikli na određen angažman, prvo fizički, drugo psihički. Ja već posle tri dana netreniranja osećam psihičke posledice. Osetim da sam neraspoložena, tužna, i samo shvatim da nisam trenirala. Tako sam neki nov nalet svežine dobila odlukom da krenem da se spremam za takmičenje. Sve vreme mi je trebalo, tražila sam neki nov izvor energije i motivacije i to je samo od sebe došlo. Krenula sam, ušla sam u to i svidelo mi se. Sad nema povratka. Volim da trenitam i mnogo mi znači da imam neki cilj, da ne treniram u prazno.

A da treniranje "nije u prazno", svedoče titula balkanske fitnes prvakinje, trijumf na Kupu Srbije, na kome smo je pratili, kao i treće mesto na Evropskom prvenstvu u bikini fitnes kategoriji koje se održavalo u Španiji, u Santa Suzani.

- Presrećna sam. Dobila sam mnogo više nego što sam očekivala. Zapravo, nisam nešto posebno ni očekivala. Potpuna mi je nepoznanica bila i nisam nešto posebno htela ni da se razočaravam, tako da sam prilično prizemljeno ušla i u pripreme i u odlazak tamo - kaže Nataša i objašnjava da joj je najteže u pripremama ishrana.

- Trening mi ne predstavlja problem s obzirom na to da treniram jako dugo, od svoje šeste godine, neprekidno. Najveća pauza mi je bila pet meseci posle drugog porođaja. Trening nije problem, ishrana je jako zahtevna zato što se jede dijetalno, na određen broj sati. Imam šest obroka dnevno, jedem na tri sata kao beba. Ako se jedan obrok pomeri sat-dva, ceo dan je pomeremećen. Iziskuje izuzetnu disciplinu, posebno ishrane, treniranje svaki dan. Dve nedelje pred takmičenje kreću malo rigoroznije dijete; čovek nema toliko energije, može biti i malo lošije raspoložen. Zbog niskih kalorija koje se unose nekada se ne može kontrolisati lošije raspoloženje. Takođe, treninzi se izuzetno pojačavaju, ja treniran dva-tri sata svaki dan dve nedelje pred takmičenje.

Šminkanje i čekanje pred nastup joj takođe nisu omiljeni delovi priprema. Dan pre takmičenja stavlja određenu farbu, koja mora da prenoći na njoj, a da ostane ravnomerno nanesena. U takmičenju se, kaže, gleda sve, i boja kože. Pranje kose, šminkanje, sve se usklađuje prema tome i, kako kaže, ujutru se nanosi poseban, drugi sloj farbe, koji je završni. Ipak, njena bivša iskustva pomažu joj u celokupnom nastupu.

- Bavila sam se gimnastikom, bila sam u reprezentaciji stare Jugoslavije, u sklopu čega sam imala i dosta baleta, ritmičke gimnastike, da bi pokreti bili adekvatni. Posle toga sam išla i na balet, plus manekenstvo, zahvaljujući čemu imam iskustvo i na sceni i pred kamerom i sve to doprinosi finalnom izgledu i nastupu da bude još bolji. Mnogo znači, recimo, da li si pre toga trenirala neki sport koji razvija elegantan pokret. To je jako bitno zbog samog utiska na bini. Biti sofisticiranog izgleda, ne samo fizički, već i sami pokreti moraju da budu lepi, umereni i primereni samom izgledu - opisuje Nataša stroga takmičarska pravila, u kojima je ženstvenost jako bitna.

Svoju kategoriju smatra najelegantnijom, u njoj su najmršavije takmičarke. Ne zahteva, kaže, jake treninge, zato što se ne traži oštrina, ne traži se puno mase. Traži se da se vidi da devojka trenira, da vodi zdrav život. Treba da bude mišićava, ali obla, ti mišići treba da budu nežni, mekanog izgleda.

Probala je, kaže, da se uključi i u drugu kategoriju, ali nije joj prijalo. Morala je više da jede i jače da trenira, a u njenoj opštoj organizaciji bilo je suviše naporno. Zato je odabrala bikini kategoriju, najviše joj, kaže, leži i uz najmanje truda postiže savršen izgled za tu kategoriju.

- Nije mi mučenje, uživam u pripremama i postižem ciljeve, kaže naša sagovornica i izričito dodaje:

- Ja volim mišiće. Oduvek sam volela mišiće, dugo se bavim sportom i prosto mi je nezamislivo da ih nemam. Volim mišićava tela. Čak volim i kako izgledaju druge kategorije, koje su daleko jače od moje, imaju veću kilažu i veću mišićnu masu. Ja to volim. Ne volim na sebi, ali i te kako znam šta to iziskuje, koji su treninzi u pitanju, i te kako to cenim i volim da vidim ženu koja izgleda tako. Meni to nije ružno.

A kada je konkurencija na velikim takmičenjima u pitanju, tu je njeno samopouzdanje vrlo čvrsto. Počela je, kaže, poput kolega iskusnijih od nje, da posle objavljene liste takmičara "gugla" protivnike, ali na drugom je stala.

- Suština je da ja izađem tamo i uradim najbolje što mogu. Da zadovoljim sebe, da ne napravim nikakav propust u hodu, da poze budu tačne. Meni je mnogo bitnije da ja budem zadovoljna kako sam nastupala i ne treba mi taj momenat da me neko poljuljava sa strane. Ako se desi da smatram da neko izgleda bolje od mene, da ima bolju formu i da se lepše kreće na bini, to bi moglo negativno da utiče na mene. Ja prosto sebi ne dozvoljavam te momente, gledam da sebe držim na najvišem mogućem nivou što se samopouzdanja tiče. Ne radim stvari koje bi mogle da mi poljuljaju samopouzdanje. To je neki moj recept, svako radi ono što mu odgovara.

I baš po svom receptu, koji donosi medalje, Nataša Kandić se priprema za Svetsko prvenstvo u Santa Suzani, u Španiji.

- Već imam iskustvo, znam kako sve tamo izgleda, biću daleko opuštenija. Biću spremnija, sigurno. Iskreno, volela bih, trebalo bi da uzmem neku medalju - priznaje i otkriva nam dalje profesionalne planove:

- Pitaju me često ljudi: "Pa, dobro, dokle ti misliš da se takmičiš?" Ja im kažem: "Pa dok god postoji kategorija za to i dok god mogu da se pomeram". Dok god mogu da se krećem, ja ću nastaviti da se takmičim i treniram. Zaustaviti me ništa neće.

(Ona.rs)