Kako si, pa slatko...

Velike korporacije, između ostalog, pružaju stabilnost, mogućnost napretka i što je najvažnije, sigurnost

Ljubica Njegomir je kosim hicem iskočila iz "ušuškane luke" i baš takvu sigurnost, zamenila sigurnošću u sebe. Danas, "Njegomir torte" punom parom osvajaju rođendane po gradu.

Kada se odlučila za to da pokrene poslastičarski biznis, to jest, proizvodnju torti, Ljubica o njima nije znala ništa, ali je i te kako vladala veštinama neophodnim za uspešno vođenje posla. Kako kaže, to kako obavljaš određeni posao, svejedno da li si radnik ili poslovođa, to je zapravo odraz kakva si osoba, "do tebe je". Sa istim entuzijazmom pristupala je svojim obavezama u kancelariji, podjednako posvećeno kao što to čini danas u svojoj firmi. Prvu veliku grešku, napravila je odmah na početku:

-Bila sam potpuno nepismena za takvu vrstu proizvodnje. Mislila sam, ako mogu da uspešno baratam upravljanjem i marketingom, zašto ne bih mogla i proizvodnjom torti. Sledeći korak bio je taj da sam izučavanju osnova proizvodnje posvetila narednih godinu dana.

Ideja zbog koje je sve i počelo, danas je potpuno pala u peti plan – "Porodila sam se i poželela posao koji neće toliko okupirati moje vreme i koji neće biti toliko statičan". Dinamika je sasvim sigurno tu, nje se, verovatno, seti kada joj prilikom isporuke, ispred hotela, padne poslednji sprat torte. Kaže da je baš zbog takvih situacija zaključila da najbolje radi pod pritiskom.

Kada je čovek siguran u sebe i ono što radi, ne mora ništa da govori da bi to i dokazao, to je energija koja se sama emituje. Upravo to bi se moglo izvući i podvući kao najvažniji Ljubičin moto – "kada veruješ u sebe, onda i daješ sve od sebe, a kada daješ sve od sebe, jednostavno nema šanse da ne uspeš". Koji su to saveti koji bi se mogli implementirati na osnovu "Njegomir torti" i Ljubičine preduzetničke priče:

Оdlučnost – "Ja dugo odlučujem, ali kada odlučim ne premišljam se više".

Ne uzimati novac iz firmine kase – "Zamka u koju preduzetnici najčešće padaju jeste da troše firmin novac za lične potrebe. Ja sam to uspešno izbegla tako što jednostavno nikada nisam uzela isti sve dok firma nije dovoljno narasla da se moja plata sama izdvoji".

Hrabrost, jer za sve postoji rešenje – "Kada nam se prvi put dogodilo da je torta pala, (oštetila se) rešila sam da sve isporuke vršimo do 13 časova, jer šta god da se dogodi do tada, imamo vremena da ispravimo do posle podne, kada obično slavlja i počinju".

Ne očajavaj, već se reorganizuj – "Kada je počela korona, stvar je ozbiljno krenula nizbrdo, u jednom danu otkazane su nam dvadeset dve svadbene torte za koje smo odmah morali da vratimo uplaćeni depozit". Umesto da se sa parčetom torte zatvori u sobu i rida sa ustima punim šlaga, Ljubica je sa svojim timom zasukala rukave i radila kao da se ništa ne dešava – radnici su se dovozili i odvozili u dozvoljeno vreme. U toku dana radilo se sve što je bilo moguće raditi, nije bilo svadbenih torti, ali ljudi su nastavili da poručuju slatko, na kilo, dva... Epilog priče je da "Njegomir torte" danas prodaju upravo onlajn skoro osamdeset odsto od ukupne prodaje.

Kvalitet, ne odstupaj od njega – "Od samog početka nastojala sam da stvorim proizvod koji bih poželela za svoje dete, to je bila ideja vodilja, do današnjeg dana od toga nismo odstupali, naprotiv", zaključuje.

(Telegraf.rs/PR)