Italijanska grofica 19. veka sama sebi je bila muza, a svetu najpoznatiji narcis

Bila je opsednuta svojim izgledom, a njeno lice dobilo je mesto na stotinama portreta

Lepota je mnogima u ranijim vremenima donosila privilegije, pogotovo kada je prisutna u imućnim porodicama.

Virdžinija Oldoini, poznatija kao grofica Kastiljone, bila je jedna od najpoznatijih imena 19. veka. Ne samo da je bila poznata po svojoj tituli grofice, lepog izgleda, čak i po tome što je bila  ljubavnica Napoleona trećeg, već ju je i pratila titula velikog samoljublja.

Preporučujemo

Možda vam ime danas ne govori mnogo, ali su velike šanse da ste njene fotografije već viđali po internetu, s obzirom na to da je ipak važila za jednu od najpoznatijih lica italijanske istorije.

Jedno vreme u novije doba, nazivali su je "kraljicom selfija" i raznim drugim imenima, koja su inspirisana njenim fotografijama. Imajte na umu da su fotografije u 19. veku bile oličenje luksuza i prestiža, a ova grofica je imala više od 700 svojih fotografija-portreta, koje je većinski sama osmišljavala.

O njoj su pričali da je "čudo lepote", kao "Venera koja je  sišla sa Olimpa". Međutim, primetio je jedan od njenih savremenika, bila je toliko zaokupljena sobom da je "posle nekoliko trenutaka počela da vam ide na živce". Napisano je  da bi na skupovima "dozvoljavala ljudima da joj se dive kao da je svetinja" i skoro nikada nije razgovarala sa ženama.

Grofica je o sebi volela da piše i ponekad govori u trećem licu, te su ostale upamćene njene reči o samoj sebi: "Večni Otac nije znao šta stvara onog dana kada ju je poslao na svet. Modelovao je i modelovao, a kada je završio, pogledao je njegovo čudesno delo i bio je oduševljen."

Sa 17 godina se udala za jednog imućnog grofa. Dve godine od njihovog venčanja, 1855.  sa mužem odlazi u Pariz. Već tada je dobila tajni zadatak od svog rođaka - da zavede Napoleona trećeg, radi interesa države. Naglašno joj je da nije bitno kako će uspeti, samo je bitno da uspe. Ubrzo postaje ljubavnica velikog imperatora Napoleona.

Sve oči bile su uprte u nju kada god bi se pojavila na balovima ili nekim svečanostima, pogotovo zbog zanimljivih i raskošnih haljina koje je oblačila.

Godine 1857. njen muž se, nakon otvorene prevare i pred skoro potpunim bankrotom, vraća sam u Italiju i razvodi se od grofice Virdžinije.

Grofica je od svih svojih odnosa najviše volela odnos sa kamerom.

Uspela je da dođe do poznatog stufija fotografija "Mayer & Pierson",  sa kojim je započela dugogodišnju saradnju. Nakon što je sedela za svoj prvi portret, grofica se vraćala iznova i iznova, intenzivno radeći sa Pirsonom od 1856. do 1867. godine, a zatim ponovo pred kraj svog života 1890-ih. Iako je njihov odnos bio saradnički, grofica je držala sve karte, te je pedantno diktirala kostime, scenografiju, scene i načine na koje slike treba da budu slikane i ulepšane nakon toga. Čak je nekada i sama ulepšavala svoje fotografije, tako što je ručno žvrljala po njima.

Imala je različite kostime, sa raznim motivima od biblijskih, preko mitoloških ili umetničkih. Momenta kada je njen bivši muž želeo da preuzme starateljstvo nad detetom, poslata mu je slika na kojoj je ona sa dugom kosom i nožem u ruci.

Ali, kako je starila, postajala je povučenija, živeći u kući bez ogledala. Retko ju je napuštala tokom dana. Foto-projekti su se povremeno nastavljali. Kritičari bi ih opisivali kao morbidnije i poremećenije od njenog ranijeg rada.

U strahu da ne bude zaboravljena ili da je se ljudi ne sećaju kao starice, već kao "neviđene lepotice", počela je da planira sopstvene izložbe, retrospektive pod nazivom "Najlepša žena veka".

Međutim, smrt ju je preduhitrila i grofica umire 1899. godine, prenosi "Vice.com"

(Ona.rs)