Kejt Mos: "Napisala sam knjigu da vratim ženama mesto u istoriji koje im pripada"

Prema njenim rečima, priča o prabaki je bilo nadahnuće da napiše ovu knjigu

Britanska književnica Kejt Mos izjavila je večeras da je napisala knjigu "Kraljice ratnice i tihe revolucionarke", kako bi vratila žene na mesto koje im pripada u istoriji.

Na svom predstavljanju na Međunarodnom sajmu knjiga, Mos je rekla da je njena "knjiga ljubavno pismo istoriji", koju je počela da piše tako što je poput detektiva pokušavala da pronađe nešto o svojoj prabaki Lili Votson, koja je izbrisana iz istorije, a bila je poznati pisac.

Preporučujemo

"Zapitala sam se šta je istorija? Ko je stvara? Ko odlučuje ko je bitan, a ko zaboravljen? Moja prabaka je bila poznata u svoje doba, ali ipak je istorija odlučila da nije važna i sve njene knjige su nestale", kazala je Mos.

Prema njenim rečima, priča o prabaki je bilo nadahnuće da napiše "Kraljice ratnice i tihe revolucionarke" kao knjigu o ženama koje su bile bitne, ali je istorija zaboravila na njih. Knjiga koju je objavila Geopoetika, u prevodu Ane Stefanović, sadrži skoro 1.000 imena kraljica ratnica i vođa gusara, žena koje su život posvetile prirodnim naukama ili medicini, i koje su se opirale diskriminaciji.

Mos je otkrila da je njena prabaka u duhu viktorijanskog doba bila protiv davanja prava glasa ženama, ali ističe da je "važno staviti u istoriju sve žene, ne samo one koje volimo i odobravamo".

Ocenivši da su žene i muškarci izgradili svet zajedno, britanska književnica je primetila da "kad se piše istorija postoje različiti prioriteti i nekad se namerno izostavljaju žene", kao u slučaju Avganistana "gde žene nisu vidljive".

Mos je ocenila da se ponekad radi o benignom zanemarivanju žena, kada se gleda iz ugla ljudi iz verskih i obrazovnih ustanova u kojima ih nema, ali se u nauci često dešavalo da su otkrića žena pripisivana muškarcima sa kojima su radile.

"Sve što sam htela postići ovom knjigom jeste, ne da izostavim muškarce iz istorije, nego da vratim žene gde pripadaju. Pominjem žene iz svih delova sveta i istorije. Kad pogledati stari Egipat, Grčku ili Sumer, vidite žene u svim delatnostima", navela je Mos.

Pomenuvši Florens Najtingejl, koja se danas smatra zaslužnom za ustanovljene posla bolničarke, Mos je upozorila da se zaboravlja Meri Sikl koje bila pođednako značajna u tom naporu, a omiljene su joj brojne piratkinje, među kojima su Boni i Rid, na osnovu kojih je zasnovan lik koji tumači Kira Najtli u "Piratima sa Kariba".

"Rabija Balki (iz 10. veka) je simbol avganstanskog pesništva, ali i opresije prema ženama. Kad su Talibani došli na vlast poskidali su njene slike, ali žene i muškarci u Avganistanu i dalje izgovaraju njeno ime i dele njene pesme, koje će ostati zapamćene", rekla je Mos.

Romani Mos su prodati u više pod osam miliona primeraka na četrdesetak jezika, osnivač je Bejlis ženske nagrade za fikciju, članica je Kraljevskog književnog društva i odlikovana je zvanjem Oficira Britanske imperije za zasluge u književnosti. Istakavši da uglavnom piše fikciju, Mos je dodala da je "važno ispričati priču, a ne samo staviti činjenice na papir".

"Priče ti same kažu šta im je potrebno. Neke priče moraju biti ispričane kao memoari i nefikcija, a neke moraju biti izmaštane. Morate saslušati temu i samu priču, i to će vam reći kako će biti ispričane", ocenila je spisateljica.

Pošto je dosta njenih romana radnjom smešteno u prošlost, Mos je upitana da li joj sadašnjost ne predstavlja inspiraciju kao piscu, na šta je odgovorila da ima sjajnih pisaca koji pišu o sadašnjosti, ali da je njoj potrebno vremena da se osvrne.

"Kad pišeš o svom vremenu bez svih podataka, to može navesti na krivi trag. Zato pišem o prošlosti, jer ona uvek obasjava svetlom sadašnjost", ocenila je Mos.

(Ona.rs/Tanjug)