Iran uvodi novčane kazne za žene koje ne nose hidžab: Otvaraju i "klinike za lečenje" onih koji se protive
Iran se suočava sa snažnim protivljenjem nakon najave novog zakona koji značajno pooštrava obavezu nošenja hidžaba za žene. Prema predlogu zakona, ženama koje ne poštuju ovu obavezu prete visoke novčane kazne, zabrana korišćenja javnih usluga, zabrana napuštanja zemlje, pa čak i zatvorske kazne.
Zakon takođe predviđa kazne za prodavnice, restorane i taksiste koji dozvole ženama koje ne nose maramu da koriste njihove usluge, uključujući zatvaranje objekata i oduzimanje vozačkih dozvola.
Parlament u Teheranu uskoro bi trebalo da zvanično usvoji zakon, ali reakcije javnosti su već veoma snažne. Na društvenim mrežama zakon je nazvan „objavom rata ženama” i oštro je osuđen, a korisnici su ga uporedili sa represivnim praksama talibanske vlasti u Avganistanu.
"Parlament želi da zemlju pretvori u veliki zatvor", pisali su korisnici.
Ovaj zakon dodatno polarizuje iransko društvo, koje je već podeljeno između onih koji podržavaju stroga pravila islamista i onih koji se zalažu za veće lične slobode. Kritičari upozoravaju da bi ovakve mere mogle izazvati napetosti i dodatno destabilizovati zemlju.
Reakcije iz inostranstva na zakon tek se očekuju, ali nedostatak podrške unutar Irana već ukazuje na ozbiljnu krizu poverenja između vlasti i građana.
Postoji čak i kritika od strane savetnika vrhovnog lidera Alija Hameneija. "Ovaj zakon nije potrebno donositi, najvažniji je kulturni pristup i ubeđivanje", rekao je Ali Larijani. Bivši vladin portparol Abdollah Ramesansadeh takođe je zakon nazvao drastičnim, ističući da bi takve represivne mere samo dovele do još većeg nezadovoljstva u društvu.
Posmatrači: Novi zakon suočiće se sa otporom žena i izazvati nemire
Mnogi posmatrači smatraju da će većina žena u Iranu ignorisati novi zakon o obavezi nošenja hidžaba, što bi moglo naterati vlasti na još strože mere moralnog nadzora. Takve represivne taktike mogle bi ponovo pokrenuti proteste i nemire, slične onima koji su prošle godine zahvatili zemlju.
Zakon bi trebalo da bude prosleđen nadležnim organima za sprovođenje 13. decembra.
Žene u Iranu se protive pravilima: Smrt Mahse Amini pokrenula talas protesta
U Iranu žene su obavezne da skrivaju kosu i obrise tela u skladu sa islamskim zakonima. Međutim, od septembra 2022. godine, kada je započeo snažan pokret žena, mnoge su počele da odbijaju da se pridržavaju ovih pravila, odbijajući da nose marame i skrivaju svoje telo. Talasi protesta započeli su tragičnom smrću Mahse Amini, mlade iranske Kurdkinje, koju je moralna policija uhapsila jer su joj se ispod marame videli pramenovi kose, što je smatrano kršenjem pravila. Mahsa je ubrzo preminula u policijskom pritvoru, što je izazvalo duboko nezadovoljstvo i ogorčenje širom zemlje.
Iranski predsednik Masud Pezeškijan izrazio je sumnje u vezi sa novim zakonodavstvom koje uvodi strože kazne za žene koje krše obavezna pravila nošenja hidžaba.
"Kao osoba odgovorna za donošenje ovog zakona, imam mnoge rezerve u vezi s njim", rekao je Pezeškijan u ponedeljak uveče za državnu televiziju.
Tekst zakona nije zvanično objavljen, ali iranski mediji izveštavaju da zakon predviđa novčane kazne koje odgovaraju do 20 meseci prosečne plate za žene koje nepravilno nose hidžab ili ga potpuno izbegavaju u javnosti ili na društvenim mrežama.
"Opasnost je da zbog ovog zakona možemo uništiti mnogo toga u društvu", rekao je iranski predsednik, dodajući da lideri moraju da izbegavaju postupke koji bi mogli da otuđe javnost.
Moralska policija, koja je uhapsila Amini pre protesta, uglavnom je nestala sa ulica, iako jedinica zvanično nije ukinuta. Pezeškijan, koji je postao predsednik u julu nakon što je vodio kampanju za ukidanje moralne policije, još nije saopštio da li će potpisati zakon.
Klinika za lečenje žena koje krše zakon
Iranska država je najavila planove za otvaranje klinike za lečenje žena koje krše zakone o obaveznom nošenju hidžaba, koji zahtevaju da žene pokriju glavu u javnosti.
Otvaranje "klinike za lečenje uklanjanja hidžaba" obelodanila je Mehri Talebi Darestani, šef Ženskog i porodičnog odeljenja Teheranskog glavnog štaba za promovisanje vrlina i sprečavanje poroka. Rekla je da će klinika nuditi "naučno i psihološko lečenje za one koje su za uklanjanje hidžaba".
Iranske žene i organizacije za ljudska prava izrazile su ogorčenje zbog ove najave.
Sima Sabet, iranska novinarka koja radi u Velikoj Britaniji, a koja je prošle godine bila meta iranskog atentata, rekla je da je ovaj potez "sramotan", dodajući: "Ideja o otvaranju klinika za 'lečenje' žena koje su skinule hidžab je jeziva, jer se ljudi odvajaju od društva samo zato što se ne pridržavaju vladajuće ideologije." Iranski advokat za ljudska prava Hossein Raeesi izjavio je da je ideja o klinici koja bi lečila žene koje nisu poštovale zakon o hidžabu "ne samo da nije islamska, već nije ni u skladu sa iranskim zakonom". Takođe je naglasio da je zabrinjavajuće što je ovu izjavu dala Ženska i porodična služba Teheranskog štaba za promovisanje vrlina i sprečavanje poroka, koji je pod direktnom kontrolom vrhovnog lidera Alija Hameneija.
Ova vest se brzo proširila među grupama "Žena, život, sloboda" i među studentkinjama, izazivajući strah i otpor.
Jedna mlada žena iz Irana, koja je govorila pod uslovom anonimnosti, rekla je: "To neće biti klinika, to će biti zatvor. Borimo se da sastavimo kraj s krajem, imamo nestanke struje, ali država se brine za komad tkanine. Ako ikada postoji vreme za sve nas da se vratimo na ulice, to je sada, ili će nas sve zatvoriti."
Najava o otvaranju klinike dolazi nakon što su državni mediji izvestili da je studentkinja, koja je uhapšena nakon što je skinula sve osim donjeg rublja u Teheranu, navodno u protestu zbog napada od strane čuvara univerziteta zbog kršenja zakona o hidžabu, prebačena u psihijatrijsku bolnicu. Organizacije za ljudska prava, uključujući Amnesti Internšenel, navode da postoje dokazi o mučenju, nasilju i prisilnom lečenju koje se koristi protiv protestanata i političkih disidenata koje vlasti smatraju mentalno nestabilnima i koji su smešteni u državne psihijatrijske ustanove.
Organizacije za ljudska prava su takođe izrazile zabrinutost zbog represije prema ženama koje se smatraju prekršiocima obaveznih zakona o oblačenju u Iranu, navodeći da je u poslednje vreme došlo do serije hapšenja, prisilnih nestanaka i zatvaranja preduzeća povezanih sa navodnim kršenjima zakona o hidžabu.
Prošle nedelje, Centar za ljudska prava u Iranu skrenuo je pažnju na slučaj Rošanak Molaei Ališah, 25-godišnje žene koja je, kako se navodi, uhapšena nakon što je konfrontirala muškarca koji ju je uznemiravao na ulici zbog njenog hidžaba. NVO je navela da je njeno trenutno prebivalište nepoznato.
(Ona.rs/Gardijan /Alarabiya News)