Imala je bolesno dete, muža koji je ćutao i prazne ruke: A onda je napravila potez koji je promenio svet

Imala je ćerku sa teškim invaliditetom. Dete koje je zahtevalo negu kakvu nije mogla da priušti. Muža koji je kontrolisao novac. Trideset pet godina, bez finansija, bez oslonca, sa detetom koje zavisi isključivo od nje. Imala je samo jednu realnu opciju. Da piše.

I pisala je.

Preporučujemo

Ta knjiga neće joj doneti samo novac. Promeniće način na koji svet gleda na jedan narod. Njeno ime bilo je Perl S. Bak. Postaće prva Amerikanka koja je dobila Nobelovu nagradu za književnost. Ali pre toga, morala je da preživi ono što bi većinu slomilo.

Dete između dva sveta

Rođena je 1892. godine u Zapadnoj Virdžiniji, ali je u Americi živela svega nekoliko meseci. Njeni roditelji, misionari, odveli su je u Kinu, gde je odrasla na obalama Jangcea, u gradu Dženđijangu. Kineski je govorila pre engleskog. Kao dete skrivala je plavu kosu ispod šešira da bi se igrala sa lokalnom decom. Kasnije će reći da se u tim godinama nije doživljavala kao belkinja. Pripadala je svuda. I nigde. Taj osećaj nikada je nije napustio.

Godine 1917. udala se za Džona Losinga Baka i preselila u kinesko selo. Tri godine kasnije rodila se njihova ćerka Kerol. Vrlo brzo postalo je jasno da nešto nije u redu. Kerol nije govorila. Imala je teške napade. Nije učila. Lekari nisu znali da objasne. Danas bismo rekli fenilketonurija. Tada, to je bila samo tišina, strah i bol bez imena.

Brak koji se raspada i život koji nestaje

Muž se povukao. Perl je ostala sama sa detetom koje je zahtevalo sve i sa čovekom koji nije želeo da se vrati u Ameriku, gde su možda postojale bolje terapije. On je držao novac. Ona je morala da moli. U jednom trenutku shvatila je brutalnu istinu. Sve zavisi od nje. A ona nema ništa.

Kineski građanski rat 1927. godine sravnio je ono malo stabilnosti koje su imali. Pobegli su u Japan, pa u Šangaj, u mali stan koji su delili sa drugim porodicama. Muž se vratio poslu. Perl je ostala sama sa decom. Imala je trideset pet godina. Brak koji se raspada. Dete koje mora da spasi. Budućnost koja ne postoji.

Mnogi bi odustali. Ona nije.

Knjigu koju je Perl napisala iz očaja

Ponovo je počela da piše. Ne iz inspiracije, već iz očaja. Pisanje nije bilo umetnički izbor. Bilo je jedini izlaz. Jedina šansa za Kerol. Našla je oglas sa imenima tri književna agenta. Pisala je svima. Dvojica su odgovorila da niko ne želi da čita priče o Kini. Treći je rekao da. Zvao se Dejvid Lojd. Ostaće njen agent narednih trideset godina.

Godine 1929. odvela je Kerol u Ameriku. Videla je institucije koje su više ličile na kaveze nego na mesta lečenja. Tišinu. Zaborav. A onda je pronašla Vajnlend, u Nju Džerziju. Pristojno, humano mesto. Ostaviti tamo svoju ćerku, rekla je kasnije, bio je najteži trenutak njenog života. Ali je to učinila. I zadužila se da bi to platila.

U isto vreme, njen prvi roman, Istočni vetar, zapadni vetar, konačno je prihvaćen. Posle dvadeset pet odbijanja. Kod poslednjeg izdavača na listi.

Vratila se u Kinu i pisala kao opsednuta. Za tri meseca završila je Dobra zemlja. Priču o Vang Lungu i O-Lan, kineskim seljacima, običnim ljudima, ispričanim sa dostojanstvom i dubokom empatijom. U Americi koja je tada prezirala Kineze, ta knjiga bila je šok.

Klub knjige meseca ju je izabrao. Perl je dobila 4.000 dolara. Plakala je. Prvi put je znala da Kerol može imati sigurnu budućnost. Knjiga je eksplodirala. Najprodavaniji roman 1931. i 1932. godine. Godine 1938. dobila je Nobelovu nagradu. Ali prava nagrada bila je nešto drugo.

Pokazala je ljudskost tamo gde niko nije želeo da gleda. Izgradila je mostove između kultura koristeći samo reči.

Nije stala. Napisala je više od sedamdeset knjiga. Usvojila sedmoro dece različitih rasa. Borila se za prava žena, osoba sa invaliditetom i građanska prava. Osnovala je Welcome House, prvu američku agenciju za međurasno usvajanje.

Umrla je 1973. godine. Kerol je živela još dvadeset godina. Bezbedna. Zbrinuta. Voljena. Tačno onako kako joj je majka obećala.

Njena priča nas podseća na nešto važno. Remek-dela ne nastaju uvek iz nadahnuća. Ponekad nastaju iz gladi. Iz bola. Iz očajničke, neuništive ljubavi. Dobra zemlja nije napisana da bi postala veliki roman. Napisana je zato što jedna majka nije imala drugi izbor. I taj izbor promenio je književnost. Promenio je pogled na jedan narod. Promenio je svet.

Kada je ljubav dovoljno jaka, može da pomera planine.

(Ona.rs)