Holivud joj je ukrao detinjstvo sa samo 13 godina: Terali su je da gladuje i daju joj tablete
Bila je devojčica koja je pevala tako da je ostavljala bez daha. Publika ju je obožavala, kamere su je volele, a Holivud je u njoj video buduću zvezdu. Međutim, iza osmeha devojčice koja je u "Čarobnjaku iz Oza" otpevala čuvenu pesmu "Over the Rainbow" krila se priča o pritiscima, iscrpljenosti i životu koji je počeo da se raspada mnogo pre nego što je postala odrasla žena.
Fransis Etel Gam, svetu poznatija kao Džudi Garland, i danas važi za jednu od najvećih glumačkih i muzičkih ikona 20. veka. Dobitnica je Oskara za mlade glumce, Zlatnog globusa, Gremija i brojnih drugih priznanja, ali iza blistave karijere ostala je jedna od najtužnijih priča iz zlatnog doba Holivuda.
Preporučujemo
Skrivena funkcija PVC prozora koja može da smanji račun za struju: Odmah ga podesite na letnji režim
Umesto parfema stavlja ovo iz kuhinje na zglobove: Svi pitaju kako tako lepo miriše, ali postoji jedna caka
Kada je Holivud odlučio kako devojčica treba da izgleda
Džudi je rođena 1922. godine u Minesoti, a na sceni se našla gotovo čim je prohodala. Sa sestrama je nastupala u porodičnoj tački, a već sa 13 godina potpisala je ugovor sa čuvenim studijom MGM.
To je bio trenutak koji joj je promenio život.
Ušla je u svet glamura, ali i sistem koji je tada od mladih glumaca zahtevao apsolutnu poslušnost. Studio je odlučivao gotovo o svemu, od toga kako će izgledati, šta će jesti, koliko će spavati i kojim tempom će raditi.
Džudi se nije uklapala u tadašnje holivudske ideale lepote. Dok su njene koleginice, poput Ave Gardner, Elizabet Tejlor i Lane Tarner, predstavljane kao oličenje glamura, njoj su često govorili da nije dovoljno lepa.
Kasnije je reditelj Čarls Voters rekao da je, uprkos ogromnom talentu i uspehu, Džudi sebe doživljavala kao "ružno pače", verujući da nikada neće biti dovoljno dobra.
Mnogi biografi smatraju da su upravo te godine ostavile dubok trag na njeno samopouzdanje.
Dijete, tablete i iscrpljenost postali su svakodnevica
Jedna od najmračnijih strana starog Holivuda bila je praksa davanja lekova mladim glumcima kako bi mogli da izdrže iscrpljujući tempo rada.
Prema brojnim biografijama i svedočenjima ljudi koji su sa njom radili, Džudi je još kao tinejdžerka dobijala stimulanse kako bi ostala budna tokom dugih snimanja, a zatim i sedative kako bi mogla da zaspi.
Istovremeno je bila pod stalnim pritiskom da održava nisku telesnu težinu, pa su dijete, iscrpljujući rasporedi i lekovi postali deo njene svakodnevice.
Danas stručnjaci upravo ovakve uslove rada navode kao primer prakse koja nikada ne bi smela da bude prihvatljiva u industriji zabave.
"Čarobnjak iz Oza" doneo joj je besmrtnost, ali ne i mir
Film "Čarobnjak iz Oza" iz 1939. godine pretvorio je Džudi Garland u svetsku zvezdu.
Njena interpretacija pesme "Over the Rainbow" postala je jedna od najpoznatijih filmskih numera svih vremena, a lik Doroti obeležio je istoriju kinematografije.
Ipak, iza kulisa nije sve izgledalo bajkovito.
Snimanje je bilo izuzetno naporno, a mlada glumica radila je pod ogromnim pritiskom. Kasnije je govorila da je slava došla mnogo brže nego što je bila spremna da je podnese.
Privatni život pun uspona i padova
Tokom života udavala se pet puta i dobila troje dece, među kojima je i slavna glumica i pevačica Lajza Mineli.
Borila se sa finansijskim problemima, psihičkim iscrpljenjem i zavisnošću od lekova, a nekoliko puta pokušavala je da se vrati na scenu spektakularnim koncertima.
Uprkos svemu, publika joj je ostala verna do kraja života. Njeni nastupi bili su rasprodati, a mnogi su govorili da je upravo na sceni pronalazila jedini pravi mir.
Priča koja je promenila Holivud
Džudi Garland preminula je 1969. godine u 47. godini života od slučajnog predoziranja barbituratima, što je potvrđeno i zvaničnom istragom.
Njena sudbina danas se često navodi kao jedan od najupečatljivijih primera kako je nekada funkcionisao Holivud, posebno prema deci i mladim glumcima.
Zbog priča poput njene, ali i iskustava mnogih drugih zvezda tog vremena, filmska industrija je tokom decenija počela da uvodi stroža pravila o zaštiti maloletnih glumaca, radnom vremenu i uslovima rada.
Džudi Garland ostala je upamćena po glasu koji je osvojio svet, ali i po životu koji pokazuje da slava ne može da zaštiti čoveka od usamljenosti, pritisaka i posledica koje ostavljaju godine provedene pod reflektorima. Danas, više od pola veka nakon njene smrti, njena priča nije samo priča o velikoj umetnici, već i opomena koliko visoka može biti cena uspeha kada detinjstvo postane posao, a čovek važniji kao zvezda nego kao ljudsko biće.
(Ona.rs)