Ljudi koji su sami sebi najveći neprijatelji: 17 obrazaca kojima sabotiraju sopstvenu sreću

Znamo da nam neki odnos ne prija, ali ostajemo. Želimo promenu, ali je odlažemo dok ne dođe pravi trenutak. Potrebna nam je podrška, a kada je neko ponudi, povlačimo se i govorimo da možemo sami. Tako se, između onoga što želimo i onoga što svakodnevno radimo, polako stvara prostor u kojem najviše ispaštamo upravo mi.

Ponašanja kojima sebi nanosimo štetu nisu uvek očigledna. Ponekad izgledaju kao upornost, samostalnost ili spremnost da budemo tu za druge, čak i kada za sebe više nemamo ni vremena ni snage. Problem nastaje kada se isti obrazac ponavlja, a njegove posledice počnu da se vide u odnosima, obavezama i načinu na koji se ophodimo prema sebi.

Preporučujemo

Ipak, nije svaka loša odluka znak autodestruktivnosti, niti je ova lista dijagnoza. Važno je koliko se neko ponašanje često ponavlja, u kojim okolnostima se javlja i koliko nas košta. Takođe, ozbiljne teškoće, poput samopovređivanja ili poremećaja ishrane, ne mogu se svesti na loše navike i manjak volje.

Kada sami sebi postanemo prepreka

1. Unapred očekujemo da ćemo doživeti neuspeh

Pre nego što smo pokušali, već smo pronašli sve razloge zbog kojih nešto neće uspeti. Jedna sumnja prerasta u konačan sud o sopstvenim sposobnostima, pa odustajanje počinje da deluje razumnije od pokušaja. Problem nije u tome što se plašimo, već što strahu prepuštamo svaku odluku.

2. Odlažemo rešavanje problema koji nas iscrpljuje

Znamo da razgovor mora da se dogodi, da obaveza neće nestati i da nam određena situacija sve teže pada. Ipak, stalno je pomeramo za sutra. Odlaganje donosi kratko olakšanje, ali problem ostaje, zajedno sa sve većim pritiskom.

3. Hrana nam postaje glavni način da ublažimo neprijatna osećanja

Posezanje za hranom kada smo tužni ili pod stresom samo po sebi ne znači da imamo poremećaj. Međutim, ako se ponavljaju epizode prejedanja, osećaj gubitka kontrole i izražena uznemirenost zbog jela, važno je potražiti stručnu procenu.

4. Uskraćujemo sebi hranu i zanemarujemo potrebe organizma

Stalno preskakanje obroka i stroga ograničenja zaslužuju pažnju, naročito ako ih prate strah od hrane ili intenzivna zaokupljenost težinom. Poremećaji ishrane su ozbiljna zdravstvena stanja, a njihovo prevazilaženje ne svodi se na odluku da neko počne normalno da jede.

5. Potcenjujemo sebe pre nego što nam drugi uopšte pruže priliku

Ne prijavljujemo se za posao, ne iznosimo ideju i ne pokušavamo da naučimo nešto novo jer smo već zaključili da nismo dovoljno sposobni. Vremenom, takav odnos prema sebi sužava izbore, pa tuđe mogućnosti deluju sve veće, a naše sve manje.

6. Povređujemo druge, pa se čudimo što se odnosi menjaju

Ponižavanje, omalovažavanje i stalno prebacivanje krivice narušavaju poverenje. Posledice su konkretne: ljudi se udaljavaju, razgovori postaju napeti, a bliskost se gubi. Prepoznavanje sopstvene odgovornosti daje nam priliku da nešto promenimo.

7. Pribegavamo samopovređivanju

Samopovređivanje zahteva posebnu pažnju i ne treba ga tumačiti kao dokaz da osoba mrzi sebe. Razlozi mogu biti različiti, uključujući pokušaj da se osoba izbori sa preplavljujućim osećanjima. Potrebni su razumevanje, podrška i stručna pomoć, a kod ozbiljnih povreda i hitno medicinsko zbrinjavanje.

8. Ostajemo zaglavljeni u onome što nam se dogodilo

Imamo pravo da budemo povređeni i vreme za oporavak ne može se propisati. Ipak, kada stalno preispitivanje iste nepravde potisne sve ostalo, postaje teško da primetimo na šta danas možemo da utičemo. Mali, ostvariv korak tada može biti korisniji od zahteva da odmah promenimo ceo život.

9. Alkohol i druge supstance koristimo da bismo izdržali svakodnevicu

Važan signal je trenutak kada korišćenje supstanci postaje način da zaspimo, podnesemo stres ili izbegnemo suočavanje sa problemom, uz posledice po obaveze, odnose ili bezbednost. Takva situacija zaslužuje stručnu procenu i podršku.

Obrasci koji nas polako udaljavaju od sopstvenih potreba

10. Povlačimo se i od ljudi uz koje se osećamo sigurno

Potreba za samoćom je normalna. Međutim, ako uporno prekidamo kontakt sa ljudima čija nam podrška prija, možemo ostati bez važnog oslonca. Vredi zastati i razmisliti da li nam povlačenje donosi odmor ili još veću usamljenost.

11. Uporno poričemo ono što osećamo

Govorimo da nam nije ništa i kada smo povređeni, ljuti ili iscrpljeni. Ne moramo svako osećanje odmah da podelimo sa drugima, ali je važno da ga makar sebi priznamo. Tek tada možemo jasnije da kažemo šta nam je potrebno.

12. Odbijamo podršku čak i kada više ne uspevamo sami

Iza odbijanja pomoći mogu stajati stid, strah od osude, loše prethodno iskustvo ili praktične prepreke. To ne znači da osobi nije stalo do sebe. Korisno je prepoznati šta je tačno sprečava da prihvati podršku i kakva bi joj pomoć uopšte odgovarala.

13. Stalno se odričemo svojih potreba da bismo udovoljili drugima

Za svakoga imamo razumevanje, a od sebe očekujemo da izdržimo još malo. Pristajemo i kada smo umorni, ćutimo kada nam nešto smeta i odustajemo od svojih planova da se neko ne bi naljutio. Takvo davanje vremenom može ostaviti mnogo iscrpljenosti i nezadovoljstva.

14. Trošimo novac da bismo se trenutno osećali bolje

Povremena neplanirana kupovina nije isto što i obrazac trošenja koji ugrožava račune i osnovne potrebe. Problem zaslužuje pažnju kada se ponavljaju dugovi, prikrivanje troškova ili neuspešni pokušaji da stanemo. Slično važi i za kockanje koje počinje da upravlja svakodnevicom.

15. Odmor stalno ostavljamo za kasnije

Spavanje, redovni obroci i vreme za oporavak lako postanu poslednje stavke na spisku obaveza. Nekada okolnosti zaista ostavljaju malo prostora, ali je važno primetiti kada od sebe stalno tražimo više nego što možemo da podnesemo.

16. Odlažemo razgovor o psihičkim teškoćama

Dugotrajnu uznemirenost, bezvoljnost ili teškoće u svakodnevnom funkcionisanju ne treba procenjivati prema tome koliko uspešno ih skrivamo. Ako nam je teško i to traje, razgovor sa stručnjakom ima smisla. Ne moramo čekati da obaveze i odnosi potpuno počnu da trpe.

17. U odnosima ponavljamo postupke koji narušavaju bliskost

Stalno proveravanje partnera, izazivanje ljubomore, kontrolisanje i emocionalne ucene mogu ozbiljno oštetiti odnos. Nesigurnost može pomoći da razumemo sopstvenu reakciju, ali ne opravdava povređivanje druge osobe. Promena počinje preuzimanjem odgovornosti za ono što radimo.

Prepoznati obrazac znači dobiti priliku da sledeći put reagujemo drugačije. Nekada to podrazumeva jedan neprijatan razgovor, prihvatanje podrške ili postavljanje granice. Nekada je potrebna stručna pomoć. Za početak je dovoljno da prestanemo da opravdavamo ono što nas uporno iscrpljuje i jasno imenujemo šta želimo da promenimo.

(Ona.rs / Atma.hr)