Manje mesa jedete - manje obolevate od raka: Nije sve tako crno-belo, ALI jedan nalaz treba da vas brine

Vegetarijanci imaju značajno manji rizik od pet čestih vrsta karcinoma, pokazalo je veliko istraživanje koje je pratilo više od 1,8 miliona ljudi tokom prosečno 16 godina. Naučnici su, međutim, ukazali i na određene rizike, naglašavajući da je za zdravlje presudno da ishrana bude dobro izbalansirana i nutritivno bogata.

Preporučujemo

Biljna ishrana, koja se zasniva na namirnicama biljnog porekla, sve je češće predmet naučnih istraživanja zbog potencijalnih koristi za zdravlje. Novo istraživanje objavljeno u časopisu British Journal of Cancer donosi značajne podatke o povezanosti vegetarijanske ishrane i rizika od razvoja različitih vrsta karcinoma.

Studiju su predvodili istraživači Jedinice za epidemiologiju raka Univerziteta u Oksfordu, uz podršku Svetskog fonda za istraživanje raka (WCRF), organizacije koja finansira naučna istraživanja o povezanosti ishrane, životnih navika i rizika od raka.

Istraživači su analizirali podatke više od 1,8 miliona ljudi iz devet različitih grupa, uključujući učesnike iz Velike Britanije, SAD, Tajvana i Indije. U proseku su praćeni tokom 16 godina, a ispitivana je povezanost načina ishrane sa rizikom od ukupno 17 vrsta karcinoma, među kojima su bili i tumori organa za varenje, kao i određeni oblici raka krvi.

Rezultati su pokazali da su osobe koje ne jedu meso imale niži rizik od pet vrsta karcinoma u poređenju sa osobama koje jedu meso.

Pet vrsta karcinoma kod kojih je rizik bio niži

U poređenju sa osobama koje jedu meso, vegetarijanci su imali:

• 31 odsto manji rizik od multiplog mijeloma, vrste raka plazma ćelija.
• 28 odsto manji rizik od raka bubrega.
• 21 odsto manji rizik od raka pankreasa.
• 12 odsto manji rizik od raka prostate.
• Devet odsto manji rizik od raka dojke.

- Ovo istraživanje je zaista dobra vest za osobe koje se hrane vegetarijanski, jer imaju niži rizik od pet vrsta karcinoma, od kojih su neki veoma zastupljeni u populaciji - izjavila je dr Aurora Perez-Kornago, vodeća istraživačica studije i epidemiološkinja za ishranu sa Univerziteta u Oksfordu.

Važno je naglasiti da istraživanje pokazuje povezanost načina ishrane i rizika od karcinoma, ali ne dokazuje da je samo izbacivanje mesa direktno sprečilo nastanak bolesti. Na rizik utiču i drugi faktori, uključujući genetiku, telesnu masu, fizičku aktivnost, pušenje i ukupne prehrambene navike.

Da li su vegani prolaze bolje od vegetarijanaca?

Iako se često koriste kao sinonimi, vegetarijanska i veganska ishrana nisu isto. Vegetarijanci ne jedu meso, ali mogu da konzumiraju mleko, mlečne proizvode i jaja, dok vegani iz ishrane isključuju sve namirnice životinjskog porekla.

Upravo je to jedna od važnih razlika koju je studija ispitivala. Istraživači nisu pronašli dovoljno dokaza da se za vegane može tvrditi da imaju manji rizik od svih vrsta karcinoma u odnosu na osobe koje jedu meso.

Štaviše, kod vegana je zabeležen 40 odsto viši rizik od raka debelog creva i rektuma u poređenju sa osobama koje jedu meso. Međutim, taj rezultat treba posmatrati sa oprezom.

Od ukupno više od 1,8 miliona učesnika, samo 8.849 bilo je vegana, a u ovoj grupi zabeležena su 93 slučaja raka debelog creva i rektuma. Zbog relativno malog broja slučajeva, naučnici ističu da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se ovaj rezultat potvrdio.

Drugim rečima, studija ne pokazuje da veganska ishrana sama po sebi izaziva rak debelog creva, niti je dovoljan dokaz da bi vegani trebalo da menjaju način ishrane.

Zašto je važno šta se nalazi na tanjiru

Istraživači su ukazali na mogućnost da pojedini rezultati budu povezani sa nedovoljnim unosom određenih hranljivih materija kod nekih vegetarijanskih i veganskih grupa.

Na primer, nedovoljan unos kalcijuma mogao bi da bude jedan od faktora povezanih sa rizikom od raka debelog creva, dok nedostatak vitamina B2 može biti povezan sa povećanim rizikom od karcinoma jednjaka. Međutim, autori naglašavaju da su to potencijalna objašnjenja, a ne utvrđeni uzroci bolesti.

Treba imati u vidu i da su učesnici istraživanja regrutovani tokom devedesetih i početkom dvehiljaditih godina, kada je bilo manje biljnih proizvoda obogaćenih vitaminima i mineralima, a svest o suplementaciji bila je drugačija nego danas.

Zbog toga se rezultati ne mogu automatski preslikati na sve ljude koji se danas hrane veganski ili vegetarijanski.

Biljna ishrana ne znači samo izbacivanje mesa

Stručnjaci ističu da je za zdravlje mnogo važnije šta se jede umesto mesa nego samo njegovo izbacivanje iz jelovnika.

Dobro planirana ishrana zasnovana na biljkama podrazumeva raznovrsne namirnice, poput integralnih žitarica, mahunarki, voća, povrća, orašastih plodova i semenki.

To znači da jelovnik ne bi trebalo da se zasniva samo na testenini, belom hlebu, krompiru i industrijski prerađenim biljnim proizvodima, već na namirnicama koje obezbeđuju dovoljno vlakana, proteina, vitamina i minerala.

Posebno je važno da osobe koje se hrane veganski vode računa o unosu vitamina B12, a u zavisnosti od sastava ishrane i o unosu kalcijuma, gvožđa, joda, vitamina D i omega-3 masnih kiselina.

Dr Helen Kroker, zamenica direktora za istraživanje i politiku u Svetskom fondu za istraživanje raka, organizaciji koja je finansirala studiju, poručila je da bi obroci trebalo da se zasnivaju na integralnim žitaricama, mahunarkama, voću i povrću, uz izbegavanje prerađenog mesa i ograničavanje crvenog mesa.

Šta sve ovo znači za budućnost biljne ishrane?

Novo istraživanje predstavlja jedan od najobimnijih pokušaja da se ispita povezanost ishrane bez mesa i rizika od različitih vrsta karcinoma. Ipak, naučnici upozoravaju da rezultate treba tumačiti u kontekstu populacije koja je proučavana, jer je većina učesnika bila iz Velike Britanije i SAD.

Za sada, rezultati ukazuju na to da vegetarijanska ishrana može biti povezana sa nižim rizikom od određenih karcinoma, ali ne i da je univerzalna zaštita od raka.

Najvažnija poruka za sve koji razmišljaju o prelasku na plant based način ishrane jeste da obroci budu raznovrsni, nutritivno izbalansirani i zasnovani na celovitim biljnim namirnicama.

Nauka sve više proučava potencijalne zdravstvene koristi ishrane zasnovane na biljkama, ali zdrava ishrana, uz redovne preventivne preglede i druge zdrave navike, ostaje deo šireg pristupa očuvanju zdravlja.

(Ona.rs)