Ova bobica može da pomogne u snižavanju holesterola: Dovoljna je samo jedna kašičica dnevno

Ponekad male promene u ishrani mogu da budu jednostavnije nego što mislimo. Umesto da menjamo čitav jelovnik ili se odričemo omiljenih namirnica, dovoljno je da doručku dodamo nešto novo. Prema istraživanjima koja je predstavio kanal Plant Based Science London, jedna vrsta sitnog, crvenog bobičastog voća mogla bi da ima povoljan uticaj na nivo holesterola, a potencijalno i na druge procese u organizmu.

Reč je o sušenoj žutici, poznatoj i kao berberis, bobičastom voću intenzivne rubincrvene boje i karakterističnog, kiselkastog ukusa. Ova namirnica našla se u fokusu videa „Dodajte jednu kašičicu ovoga u ovsenu kašu svakog dana! Može li da spase život?”, u kojem se razmatraju istraživanja o njenim potencijalnim zdravstvenim prednostima. Lekar i autor knjiga o ishrani Majkl Gregor opisuje žutiku kao jednu od veoma moćnih namirnica, posebno kada je reč o mogućem uticaju na holesterol.

Preporučujemo

Kako jedna kašičica žutike može da utiče na holesterol?

Prema Gregorovom tumačenju istraživanja predstavljenih u videu, relativno mala količina sušene žutike mogla bi da doprinese snižavanju holesterola. On navodi da bi jedna kašičica dnevno mogla da bude dovoljna za značajan efekat, zbog čega ovu namirnicu izdvaja kao jednostavan dodatak svakodnevnoj ishrani.

Sušena žutika može da se doda u ovsenu kašu, jogurt ili druge obroke, a može se jesti i samostalno. Ipak, njen ukus je izrazito kiseo, pa nije nužno pravi izbor za svakoga.

Gregor naglašava da je mnogo važnije pronaći način ishrane kojeg možemo dugoročno da se pridržavamo nego se prisiljavati da svakodnevno jedemo nešto što nam se ne dopada. Ako vam žutika nije ukusna, nema potrebe da je po svaku cenu uvrštavate u jelovnik. Mnogo je korisnije izabrati druge namirnice koje volite, a koje se uklapaju u uravnoteženu ishranu.

U videu se pominju i sušeni kolutovi jabuke, za koje se takođe navode mogući povoljni efekti na nivo LDL holesterola, poznatog kao „loš” holesterol.

Istraživanja ukazuju i na druge moguće koristi

Potencijalni efekti žutike ne odnose se samo na holesterol. Plant Based Science London razmatra i pregled naučnih istraživanja o ovoj biljci i njenim aktivnim jedinjenjima, u kojem se navode različiti mogući zdravstveni efekti.

Među njima su antioksidativno i protivupalno delovanje, kao i potencijalni uticaj na regulaciju imunološkog odgovora. Antioksidansi pomažu u zaštiti ćelija od oksidativnog stresa, koji nastaje kada postoji neravnoteža između slobodnih radikala i sposobnosti organizma da ih neutrališe.

U pregledu se razmatraju i mogući neuroprotektivni efekti, odnosno potencijalna zaštita nervnog sistema. Prema objašnjenju iz videa, određena jedinjenja iz žutike mogla bi da doprinesu očuvanju krvno-moždane barijere, koja štiti mozak od štetnih materija iz krvotoka.

Pominju se i rezultati istraživanja na životinjama koji ukazuju na moguću zaštitu bubrega od upalnih oštećenja. Posebna pažnja posvećena je berberinu, bioaktivnom jedinjenju koje se nalazi u žutici i drugim biljkama. U pojedinim eksperimentalnim modelima berberin je bio povezan sa smanjenim prodorom imunoloških ćelija u tkivo i manjim oštećenjima povezanim sa upalom bubrega.

Istraživači razmatraju i potencijalna antikancerogena svojstva pojedinih jedinjenja iz žutike, između ostalog zbog njihovog mogućeg delovanja na slobodne radikale i oksidativni stres. Međutim, ove rezultate ne treba tumačiti kao dokaz da žutika sprečava ili leči rak. Za potvrdu takvih efekata kod ljudi potrebna su kvalitetna klinička istraživanja.

Važno je naglasiti da pregled ranijih studija objedinjuje nalaze različitih vrsta istraživanja, a rezultati dobijeni u laboratoriji ili na životinjama ne moraju nužno da se ponove kod ljudi.

Zašto je LDL holesterol toliko važan?

Gregor posebno ističe holesterol zato što je povišen nivo LDL holesterola jedan od važnih faktora rizika za razvoj ateroskleroze i kardiovaskularnih bolesti. LDL čestice mogu da doprinose nakupljanju masnih naslaga u zidovima arterija, što vremenom povećava rizik od srčanog i moždanog udara.

Zbog toga praćenje nivoa LDL holesterola ima važnu ulogu u proceni kardiovaskularnog rizika. Na njega mogu da utiču genetika, ukupna ishrana, fizička aktivnost, telesna masa i drugi zdravstveni faktori.

Gregorov pristup zasniva se na ideji da bi prilikom procene namirnica trebalo obratiti pažnju i na njihov uticaj na holesterol. Ipak, nijedna pojedinačna namirnica ne može da zameni uravnoteženu ishranu, redovne zdravstvene kontrole ili terapiju koju je propisao lekar.

Mala promena koja ima smisla samo ako je održiva

Jedna od glavnih poruka videa jeste da dugoročne navike imaju veći značaj od povremenih pokušaja da se hranimo savršeno. Nije presudno šta ćemo pojesti tokom jednog dana, već kakve obrasce ishrane ponavljamo mesecima i godinama.

Dodavanje sušene žutike u ovsenu kašu može da bude jednostavan način da obogatimo doručak, ali tvrdnju da je jedna kašičica dnevno dovoljna za značajno snižavanje holesterola treba posmatrati kao navod iz Gregorovog tumačenja istraživanja, a ne kao univerzalno potvrđenu preporuku.

Ako vam je holesterol povišen, najbolje je da se o promenama u ishrani posavetujete sa lekarom, posebno ako već koristite terapiju. Žutika može biti deo raznovrsnog jelovnika, ali njene potencijalne koristi ne treba poistovećivati sa dokazanim lečenjem.

Najvažnije je da promene koje uvodimo budu realne, prijatne i održive. Upravo takve navike, uz odgovarajuću medicinsku brigu kada je potrebna, mogu dugoročno da doprinesu očuvanju zdravlja.

(Ona.rs)