Kako postupiti kad vas dete optuži da ga ne volite? Reagujte iz njihove perspektive, a ne iz vaše

Agresija i bes su glasnici nezadovoljenih potreba, a što duže potrebe ostaju nezadovoljene - glasnici postaju jači

Majčinstvo je najvažniji posao na svetu, a uloga majke nimalo nije laka, koliko god bila ispunjena lepim iskustvima i emocijama. Odgoj i vaspitanje deteta su ponekad teži od astrofizike, a na tom putu često obe strane budu povređene. Jedna od najtežih rečenica za čuti je svakako: "Mama/tata, ti mene ne voliš" - u tom momentu svet se ruši i čini se da smo podbacili kao roditelji, jer ako naše dete ne oseća našu ljubav, mora biti da radimo nešto pogrešno.

Tad smo skloni pravljenju greške, a najveća greška koju možemo počiniti svakako je nedovoljno validiranje detetovih emocija; toliko smo usredsređeni na tugu koju mi osećamo, da često zanemarujemo to što dete oseća.

Preporučujemo

Kako pristupiti?

Nikada ne možemo da doživimo iskustvo drugog, makar to bilo i naše rođeno dete. Reći nekome da su mu osećanja pogrešna govori im da će zauvek postojati neko ko zna bolje od njih, čak i kada su u pitanju njihove emocije.

Želite da odgojite decu koja veruju sebi i svojim srcima; deca koja znaju kada su njihove potrebe zadovoljene, a kada ne, i koja aktivno teže da budu emotivno ispunjeni.

Kada svom detetu kažete da „greši, jer ga mama voli do meseca i nazad“, to govorite da biste umirili svoje bolno srce, da biste se osećali bolje u prisustvu osećanja vašeg deteta. Ublažavanje vašeg bola je akcija blagoslova, i postoji vreme i mesto da umirite svoje srce, ali ne kao odgovor na izjavu vašeg deteta.

Kada reagujemo na bilo šta što naša deca kažu, želimo da budemo sigurni da odgovaramo na ono što govore iz njihove perspektive, a ne iz naše. Ovo je delo empatije.

Studije iz čitavog psihološkog spektra pokazuju efekte empatije na ljudsku dušu, na odnose, i naravno - na podizanje dece. Kada naši voljeni saosećaju sa nama, osećamo se viđeno i saslušano; osećamo se potvrđeno, poštovano zbog naših potreba i osećanja i prihvaćeno onakvima kakvi jesmo u datom trenutku; dobijamo priliku da saznamo ko smo zaista, šta nam je važno, šta nas pokreće.

Problem je u tome što način na koji se empatija prikazuje i koristi nije prava empatija.

Upitajte svoje dete sledeća pitanja: "Ne misliš da te volim sada, zašto, kakav je osećaj kada sebi kažeš da te ne volim?", "da li se osećaš uplašeno?", " da li je ovo prvi put da se tako osećaš?".

U zavisnosti od uzrasta i povratnih informacija vašeg deteta, saznajte kakvo je njegovo iskustvo i razgovarajte o istom.

Ne bežite od reči

Upoznajte svoje dete i njegovo srce. Ne plašite se njegovih reči i ne plašite se njegovih osećanja, jer sve što pokušava da uradi je da vam saopšti da ima neke nezadovoljene potrebe, prenosi "Parentsenlight".

Agresija i bes su glasnici nezadovoljenih potreba, a što duže potrebe ostaju nezadovoljene - glasnici postaju jači.

(Ona.rs)