DANAS Izgovorite ovu MOLITVU Svetom Vasiliju Ostroškom za zdravlje i sreću

Pravoslavni vernici i Srpska pravoslavna crkva sutra obeležavaju praznik Sveti Vasilije Ostroški. Ovaj praznik se slavi uz mrsne ili posnu trpezu u zavisnosti na koji dan u nedelji 'padne". Svetac je za života lečio bolesne i mirio zavađene i uoči ovog praznika, trebalo bi da izgovorimo ovu molitvu, iz srca i u tišini:

Preporučujemo

Sveti oče Vasilije, pomoćniče silni i zaštitniče milosrdni, čuj i sada molitve naše, suze i uzdahe. Kao dobri pastir koji traži zalutale ovce i za njih strada, okupi nas oko kivota Tvojega i nauči čudotvornim poukama Tvojim da bismo Ti blagodarili i slavili Oca nebeskog.

Naše se duše grče u porocima, ali i plaču u pokajanju kao zabludeli sin koji je tražio oca da mu oprosti i kao posrnula žena koja je priznavala grehe.

Sagrešismo mnogo, sagrešismo u znanju i neznanju, gordim mislima i sebičnim srcem, rečima, delima i propuštanjem Te ne učinismo mnoga dobročinstva. Zato pogledaj na nas ranjene i izobličene u nevaljalstvu.

Pogledaj i ublaži bolove i patnje duše i tela i daruj nam izgubljeni mir, bratsku ljubav i radost nebesku. Molimo Te, pozovi sve svete iz roda našega, sve svete mučenike, pravednike i prepodobne i zajedno s njima umoli Gospoda slavljenoga u Presvetoj Trojici da nam podari oproštaj grehova i spasi nas od adske propasti.

Tako pokajani i poučeni da bismo mogli Tebe veličati i s Tobom slaviti bespočetnog Oca sa jedinorodnim Sinom i životvornim Duhom, sada i svagda i u vekove vekova.

Amin.

Ko je bio Vasilije Ostroški?

Vasilije Ostroški rođen je kao Stojan Jovanović u selu Mrkonjići nadomak Trebinja 1610. godine. Kada je imao samo 12 godina, od straha od danka u krvi, roditelji su ga poslali u skroviti manastir Zavalu gde ga je crkvenoj pismenosti učio stric, inače igumana.

Posle nekog vremena, prelazi u manastir Tvrdoš, blizu Trebinja gde i dobija sveštenički čin i kao arhijerej živeo je u manastiru Tvrdoš. Kada su Turci razorili manastir Tvrdoš, pobegao je na Svetu goru, ali ga je narod u Bjelopavlićima zaustavio uz obećanje da će mu svako davati po mericu pšenice za izdržavanje. Vladika je ostao i najpre se podvizavao u jednoj pećini u Pješivcima, a kasnije prelazi u ostrošku pećinu. Manastir Ostrog je mesto gde je nastavio strogi podvižnički život. Poslednjih 15 godina života proveo je u pećinskoj isposnici u Gornjem Ostrogu. Umro je 12. maja 1671. godine.

Njegove mošti počivaju u manastiru Ostrog, ugrađenom u stenu planina, gde hiljade vernika iz celog sveta dolaze u nadi za isceljenje i duhovni mir. U narodu se prenosi mnogo priča i predanja o moćima Svetog Vasilija, ali jedno je posebno poznato: veruje se da svetac svake noći ustaje iz kovčega i hoda po stenama iznad manastira. U prilog toj veri govori i svedočanstvo mnogih sveštenika - u toku noći čarape na nogama sveca budu isprljane, iako su veče pre bile bele.

Ovo je razlog zašto svaki vernik koji dolazi na poklonjenje u manastir Ostrog nosi sa sobom par belih čarapa, koje se zajedno sa uljem, tamjanom i pamukom, ostavljaju kod ćivota Svetog Vasilija "da prenoće", jer se veruje da sve što provedu noć u prisustvu njegovih svetih moštiju dobija isceliteljsku moć.

(Ona.rs)