Kako NAJBEZBOLNIJE upoznati novog partnera sa detetom: Psihološkinja Ivanović o čestim propustima roditelja

Ulazak nove osobe u porodični život, bilo da je to očuh ili maćeha, za dete nije mala stvar. To je pomeranje temelja koje može doneti strepnju, zbunjenost, ali i novu priliku za stvaranje drugačijeg porodičnog balansa. Psihološkinja Sara Ivanović je za Ona.rs jasno istakla kako se treba postaviti u takvim situacijama i kada je pravo vreme da se novi partner i dete, upoznaju.

- Najbolje je sačekati dok veza ne postane zaista stabilna i dugoročna, umesto žuriti odmah po nastanku ozbiljnosti veze.

Preporučujemo

Istraživanja podržavaju ovaj stav - preporučuje se da novi partner bude prisutan u životu deteta bar 6 do 12 meseci pre nego što se zvanično predstavi. Zašto? Zato što je ovaj period ključan za stabilizaciju veze roditelja i partnera, ali i da bi se dete emocionalno pripremilo za promenu.

Preuranjeno upoznavanje sa novim odraslim često dovodi do niza ponovljenih gubitaka, ako veze ne opstanu, a dete ispašta gubeći poverenje u trajnost tih odnosa.

- Upoznavanje treba organizovati pažljivo i postepeno, na primer prvo kratko druženje na neutralnom terenu, umesto naglog i neočekivanog susreta, savetuje psihološkinja, dodajući da je strpljenje zapravo ključno oruđe u ovakvim situacijama.

Kako deci najaviti novu osobu bez otpora i osećaja izdaje?

Psihološkinja Sara Ivanović naglašava važnost iskrenosti i otvorene komunikacije kada je u pitanju upoznavanje deteta sa novim partnerom.

- Deci treba najaviti novu osobu postepeno, bez naglih iznenađenja. Umesto da novi partner bukvalno "iskoči" pred dete, korisno je unapred spomenuti da postoji prijatelj ili prijateljica sa kojom se roditelj viđa. Na primer, možete reći: "Upoznala sam jednog prijatelja koji voli košarku kao i ti." Takav pristup aktivira radoznalost, a ne šokira. Kada dođe vreme za upoznavanje, roditelj može reći: "Postoji nova važna osoba u mom životu koju bih želela da upoznaš."

Najvažnije je da dete razume da ta nova osoba ne menja njihovu pravu majku ili oca.

- Ti imaš jednog tatu ili jednu mamu i ta ljubav ostaje posebna. Nova osoba je moj partner, ali ne pokušava da zauzme mesto tvog roditelja, kaže Ivanović.

Ova jasnoća je temelj da dete ne bi osećalo izdaju ili zlu nameru. Takođe, važno je da roditelj pokaže poštovanje prema drugom biološkom roditelju. Nikada ne treba govoriti loše o bivšem partneru pred detetom, jer dete već jeste u složenoj emocionalnoj situaciji.

- U redu je da nastavi da voli svog drugog roditelja kao i do sada, podseća psihološkinja.

Naravno, ovaj proces treba biti dvosmeran: dozvoliti detetu da postavlja pitanja i iskazuje svoja osećanja - bilo da su to strah, ljutnja ili tuga.

- Potvrdite ta osećanja rečima poput: "Razumem da ti je čudno i možda se brineš. Ništa se između nas ne menja, i uvek možeš sa mnom da pričaš kako se osećaš."

Još jedan koristan savet iz prakse je da se, ako je moguće, i drugi biološki roditelj unapred obavesti o planu upoznavanja sa novim partnerom, kako dete ne bi osetilo da se nešto krije.

Autoritet očuha i maćehe: kad i kako ga uspostaviti?

Najveća zabluda je da novi partner treba odmah da se postavi kao strogi autoritet.

- Poverenje mora prethoditi autoritetu. Očuh ili maćeha ne smeju od prvog dana da nameću discipline, jer će to gotovo sigurno izazvati otpor deteta. Klasična reakcija je: "Ti nisi moj pravi tata/mama, ne možeš mi naređivati!". Autoritet se zaslužuje vremenom. Ako nema veze i poštovanja, dete neće prihvatati ni kritike ni pravila od strane te osobe. Zato, strpljenje na početku paradoksalno dovodi do većeg autoriteta kasnije.

Autoritet koji je baziran na poverenju mnogo je jači i trajniji od onog koji je nametnut samo zbog statusa očuha ili maćehe.

Najveći propusti roditelja u uvođenju nove osobe

Psihološkinja Ivanović je prepoznala najveće propuste koja roditelji često prave:

Preuranjeno i iznenadno upoznavanje je često instinkt roditelja, ali nije preporučljivo. Previše žurbe i neočekivanih momenata može dete zbuniti i povrediti.

- Deci je potrebno vreme da se mentalno pripreme, objašnjava.

Zato je važno sačekati stabilnost veze i prethodno najaviti novu osobu.

Forsiranje brze bliskosti i "instant porodice" je takođe veliki problem za dete.

- Roditelji ponekad prebrzo očekuju da će se dete i novi partner odmah zavoleti i funkcionisati kao srećna porodica.

Deci obično treba od 2 do 5 godina da prihvate novog roditeljskog figura. Guranjem na silu, roditelji često izazivaju otpor i povlačenje. Zanemarivanje dečjih emocija i konflikta lojalnosti, zapravo dete čini reaktivnijim.

- Mnogi roditelji zaborave da oslušnu znakove stresa, tuge ili besa kod deteta.

Regresija u ponašanju, noćne more, pad u školi, ljutnja mogu biti pokazatelji da se dete bori sa novom situacijom. Takođe, dete se može osećati krivim ako voli novog partnera jer misli da time izdaje drugog roditelja. Ključ uspeha je u dobru pripremu, strpljenju i iskrenoj komunikaciji.

Vaspitanje i pravila: koliko "slobode" ima očuh/maćeha?

Sara objašnjava da je očuh ili maćeha važna roditeljska figura, ali da tempo preuzimanja uloge vaspitača mora biti pažljivo usklađen.

- U početku, glavni autoritet ostaje biološki roditelj, dok nova osoba pomaže u sprovođenju već uspostavljenih pravila. U ozbiljnijim sankcijama, glavni glas i dalje treba da ima biološki roditelj, dok očuh ili maćeha, kako se odnos razvija, dobija pravo da postavlja granice i nagrađuje.

Fizičko kažnjavanje nikako nije prihvatljivo - "posebno od strane očuha ili maćehe, jer to može trajno narušiti poverenje i sprečiti prihvatanje nove osobe."

Sloboda u vaspitanju je zapravo odgovornost koja se dobija postepeno, kroz zajedničke dogovore i doslednost. Tako dete uči da nova osoba nije "uljez" koji nameće pravila, nego još jedan odrasli koji brine.

Kako postupiti kad dete odbija novu osobu?

Ovo je možda najteža situacija, i Sara Ivanović savetuje da nikako ne treba forsirati prisnost.

- Forsiranje može produbiti otpor, kaže i preporučuje:

• Razgovarajte sa detetom bez osuđivanja i sa razumevanjem: "Šta ti se tačno ne dopada?"
• Dajte detetu prostor i nemojte insistirati na zajedničkom vremenu ako se oseća ugroženo.
• Pronađite male zajedničke aktivnosti koje nisu nametnute, poput zajedničkog gledanja filma ili pomaganja oko nečega što dete voli.
• Održavajte jasna pravila pristojnog ponašanja, iako dete može biti hladno.

Ako ništa ne pomogne, ne treba se stideti tražiti pomoć terapeuta.

Kako izbeći rivalitet i sukobe između roditelja i očuha/maćehe?

Psihološkinja ističe da je ključno da roditelji razgovaraju privatno, izvan prisustva deteta, i dogovore zajednički pristup.

- Nikako ne raspravljajte o pravilima pred detetom, jer deca brzo nauče da koriste sukobe u svoju korist.

Podela teritorija može pomoći - na primer, biološki roditelj vodi školu i osnovna pravila, dok očuh ili maćeha vodi aktivnosti i kućni red. Uzajamno poštovanje je imperativ i na to treba posebno da se obrati pažnja.

- Nikada ne potkopavajte autoritet drugog pred detetom.

Podrivanje jedne strane vodi ka haosu i lojalnosti na štetu stabilnosti porodice.

Različiti stavovi o vaspitanju: koliko je to opasno?

Različiti stavovi mogu ozbiljno narušiti porodičnu atmosferu i partnerski odnos. Psihološkinja Sara Ivanović upozorava da može nastati haos gde dete ne zna na šta da se osloni, testira granice i manipuliše.

- Najgore je ostati ukopan u stavu "Ja sam u pravu, ti grešiš".

Otvoreni razgovori i kompromis su neophodni da bi se stvorila jedinstvena strategija. Često oba gledišta imaju osnovu -  rešenje je naći sredinu.

Kako da se novi partner i dete najprirodnije zbliže

Psihološkinja savetuje da se ljubav i poverenje grade vremenom i da male pažnje nisu zamena za pravi odnos.

- Najveći poklon je autentičnost i poštovanje detetovog tempa.

I na kraju - može li dete ikada voleti očuha ili maćehu kao biološkog roditelja? Odgovor je realan i oslobađajući za mnoge.

- Ne treba očekivati da dete voli novu osobu isto kao biološkog roditelja - niti je to cilj. Cilj je izgraditi poseban, autentičan odnos zasnovan na poverenju i poštovanju. Ako vremenom dođe i ljubav, to je bonus. Ljubav ne mora biti istog oblika da bi bila vredna, poručuje Sara Ivanović, psihološkinja.

(Ona.rs)