Volela bih da mi je neko rekao ovo pre nego što sam dobila dete: Nemojte ih imati onako kako smo ih mi imale

U moru pritisaka koje savremene žene osećaju - od karijere, preko partnerstva, do roditeljstva, jedno pitanje postaje sve glasnije: "Da li da imam decu?" Iako je o tome često neprijatno govoriti naglas, jedna žena je odlučila da potpuno iskreno podeli svoje iskustvo. U svojoj ispovesti, iznosi sve ono o čemu se retko govori - od iluzija o idealnom životu, preko realnosti majčinstva, do teške istine o braku i sistemu koji, kako ističe, ne podržava roditelje.

Njena priča je lična, ali će se mnogi u njoj prepoznati. Donosimo vam tekst koji ne nudi gotove odgovore, već vas poziva da preispitate sve što ste mislili da "treba".

Preporučujemo

"Da li da imam decu?"

"Pitanje 'da li da imam decu?' je ono koje sve češće muči mlade žene u mom životu. Nijedna od njih me nije direktno pitala za savet, pa sam se trudila da ga ne dajem.

Iskreno, nikada se nisam zapitala "da li da imam decu?". Kao i mnoge žene iz moje generacije - srednja klasa, fakultetski obrazovane, između milenijalaca i generacije X - pratila sam društveno zacrtani plan: započni karijeru, nađi dovoljno dobrog muža, kupi kuću, rodi decu, postigni sve.

Jedino pitanje koje nas je tada mučilo bilo je - kada imati decu. A ni za to niko nije imao korisne, nenametljive savete. Ako rodiš u 20-im, ugrožavaš karijeru. Ako rodiš u 30-im, prekidaš je baš kad krene da cveta. Ako rodiš u 40-im, prema mišljenju većine muškaraca ili lekara – rizikuješ život.

Većina nas je rodila u 30-im ili ranim 40-im, i naredne godine provele vukući izmlazano mleko u prevozu, panično se upisujući na liste čekanja za vrtiće, boreći se sa snom na sastancima, pitajući se zašto nam ne ide tako glatko kao Kler Hakstabl iz serije, i pokušavajući da od ostataka karijere sastavimo posao koji će bar pokriti užasno visoke troškove čuvanja dece.

Zato kažem: nemojte imati decu onako kako smo ih mi imale.

Ako razmišljate o deci uradite to potpuno drugačije

Ako zaista razmišljate o ovom teškom, ali transformativnom putovanju, morate ga započeti s potpuno drugačijim pristupom. Ne volim da koristim reč "morate" – zvuči arogantno i osuđujuće – ali verujte mi. Ili bar pročitajte do kraja pa odlučite sami.

Šta znači "uraditi to drugačije"? Pre svega, znači da u to uđete sa velikom namerom i svesnošću. Nemojte samo zatrudneti zato što je to sledeći korak posle ljubavi i braka. Nemojte pretpostaviti da će se sve "samo složiti" – verovatno neće. Nemojte misliti da će partner biti izvor sve potrebne podrške – sigurno neće. Nemojte očekivati da će država ili korporacije imati razumevanja za ovu životnu tranziciju – apsolutno neće.

Roditeljstvo danas: realnost, ne mit

Ako razmišljate da imate decu, uzmite u obzir sledeće (ne tako ohrabrujuće) činjenice:

• Nuklearne porodice su sve izolovanije.
• Čuvanje dece postaje sve skuplje i teže dostupno.
• Sve je manje prostora koji uključuju više generacija i koji prihvataju decu.
• Većina kompanija kojima dajemo svoje vreme ne mari za naše potrebe, a još manje za roditeljstvo.

Zvuči depresivno? Jeste. Zato je roditeljstvo u 21. veku postalo toliko stresno – naročito za majke. Ako ste milenijalka ili pripadnica Gen Z generacije i osećate strah od roditeljstva zbog onoga što čitate na mrežama – niste jedini.

Nekad smo govorile: "Možeš sve!"- sada govorimo: "Ne moraš ništa!"

Nekada su nam govorili: "Zagrizi! Možeš sve! Postani 'Power mama', jedi zdravo i nađi 'Power muža'!"

Danas mnogi kažu: "Odustani! Ne možeš sve, roditeljstvo je grozno, samo budi svoja!"

Ili, ako ste skloni tradicionalnim vrednostima: "Prihvati to! Ne možeš sve, pa bar odgajaj decu kao što je Bog zamislio!"

Naša kultura voli krajnosti, pa se mnoge žene danas osećaju kao da mogu biti ili iscrpljena, vino-pijuća karijeristkinja, ili nasmejana "domaćica" u haljini iz 19. veka. Ali – može i drugačije. Samo, to se ne dešava slučajno. Potrebno je mnogo svesnog truda. I osećaj da plivate uzvodno.

Ispred sebe ili iza sebe

Mogu vam obećati da se trud isplati. Ja sam za čuvanje dece potrošila preko 100.000. Nakon razvoda, sav novac sam dala bivšem mužu i još preko toga. Zato tvrdim da "drugačije" roditeljstvo može da se isplati i emotivno i finansijski.

Šta bih danas uradila drugačije?

1. Ne bih pokušala da odgajam decu sa mužem

Neću sada detaljisati, ali reći ću vam ovo: deci su potrebni odrasli u životu koji igraju značajne uloge, ali ne moraju živeti sa oba roditelja da bi bili srećni i zdravi.

Zapravo, sa svim stresom i tenzijama koje nosi brak, život sa dva roditelja nije uvek idealan. Ako ste žena u heteroseksualnoj vezi i već sada osećate blagu nejednakost u podeli kućnih i emocionalnih obaveza - mogu vam reći sa sigurnošću: te nejednakosti će postati drastične kada dobijete decu. Roditeljstvo u nuklearnoj porodici razotkriva rodne razlike kao pod reflektorima.

Sada, s malo distance, jasno vidim koliko je ludo pokušavati odgajati dete sa osobom koja je odrasla tako da očekuje da vi preuzmete sve u vezi sa brigom i kućom, a koja bi istovremeno trebalo da bude vaš cimer, finansijski partner, ljubavnik i najbolji prijatelj.

Da mogu ponovo, imala bih dete sa nekim ko želi dete, ali bez svih ostalih uslovljenih uloga. Sa nekim ko bi se fokusirao na roditeljstvo, dok bih druge potrebe zadovoljavala kroz druge odnose u životu.

Da, bilo bi izazova. Ali da li bi ti izazovi bili teži od braka? Da citiram svoju dečiju igračku "Magic 8 Ball: "Moji izvori kažu – ne.", navela je u svojoj ispovesti.

Da li se slažete sa njenim stavovima?

(Ona.rs/yourtango)