Ovako sada poste monasi na Svetoj Gori: Porcije su male, jedu samo 2 puta dnevno, a imaju i glavni slatkiš

Ishrana monaha na Svetoj Gori vekovima predstavlja spoj duhovne prakse, jednostavnosti i poštovanja prema prirodi. Njihova trpeza nije samo odgovor na fizičku potrebu, već deo asketskog načina života, gde svako jelo ima simboliku i ulogu u duhovnom uzrastanju.

Tradicija ishrane na Svetoj Gori

Način ishrane monaha na Atosu oblikovan je dugom tradicijom i strogo definisanim pravilima koja prate ritam molitve i posta. Hrana se priprema jednostavno i bez suvišnih začina, jer cilj nije ugađanje ukusu, već održavanje tela zdravim i spremnim za duhovni rad.

Preporučujemo

Za monahe, obrok je svojevrsna duhovna vežba - trenutak zahvalnosti i prisutnosti, a ne prilika za uživanje. Zbog toga je svaki zalogaj skroman i umeren.

Osnovne namirnice: prirodno, jednostavno i sezonsko

U svetogorskim manastirima preovlađuju namirnice biljnog porekla. Mahunarke poput pasulja, sočiva i leblebija obezbeđuju potrebne proteine, dok su masline, maslinovo ulje, sveže povrće i različite vrste žitarica svakodnevni deo menija.

Sve što se koristi u kuhinji posmatra se kao Božji dar, pa se s poštovanjem i priprema. Jela su najčešće lagana, pripremljena bez komplikovanih tehnika i bez preteranog kombinovanja ukusa.

Pravila posta na Svetoj Gori

Post predstavlja centralni deo duhovnog života monaha, a na Atosu se poštuje naročito strogo. Tokom velikih postova, kao Božićnog koji je sad u toku ili Velikog i Uspenskog,  ne jedu se mlečni proizvodi, jaja ni riba. Riba je dozvoljena samo u izuzetnim danima.

U periodima najstrožeg posta čak se ni ulje ne upotrebljava, pa se jela kuvaju na vodi. Tada trpeza postaje još jednostavnija, često svedena na povrće, mahunarke i hleb.

Monasi obično jedu jedan do dva puta dnevno, u zavisnosti od manastira i godišnjeg doba, a porcije su uvek male kako bi se izbegla telesna težina koja narušava duhovni mir.

Posna trpeza prema svetogorskim kuvarima

Savremeni svetogorski kuvari, dostupni u vidu zbirki recepata, otkrivaju kako izgledaju tradicionalna posna jela. Među najčešćim su:

Čorbe i lagana jela

• Pasulj kuvan na vodi
• Sočivo sa belim lukom ili paradajzom
• Zeljane čorbe raznih vrsta

Povrće pripremljeno bez ulja

• Patlidžani i tikvice pečeni u rerni ili kratko obrađeni na vodi

Hlebovi i pite

• Ručno rađen hleb
• Pite poput pita s prazilukom ili zeljane pite, sve bez jaja i mleka

Marinirano povrće i masline

• Masline su obavezan deo gotovo svakog obroka
• Sezonske salate i ukiseljeno povrće kao dodatak trpezi

Posni slatkiši

• Kolači od suvog voća, oraha i meda, pripremljeni bez ulja

Za monahe, priprema hrane ima duhovni karakter, kuvar se smatra služiteljem bratstva, pa se jelo sprema sa molitvom i smirenošću.

Ishrana na Svetoj Gori podseća da je umerenost ključ duhovnog i telesnog zdravlja. Posna trpeza nije samo način ishrane, već oblik povezivanja tela i duše sa Božjim poretkom. Jednostavnost i izbegavanje suvišnog predstavljaju vrednosti koje mogu biti nadahnuće i onima koji nisu deo monaškog života.

Ko želi da deo ove tradicije unese u svoj dom, u svetogorskim kuvarima može pronaći mnoštvo jednostavnih, zdravih i duhovno ispunjavajućih recepata, koji oslikavaju večne principe skromnosti, zahvalnosti i poštovanja prema prirodi.

(Ona.rs)