Najsrećniji smo kad nam je najteže? Psiholog otkrio stanje u kojem vreme nestaje, a život dobija smisao

Većina ljudi zamišlja sreću kao trenutak odmora. Ležaljka pored mora, slobodan vikend bez obaveza, dan kada telefon ne zvoni i niko ništa ne traži od nas. Godinama nam se prodaje ideja da je upravo odsustvo napora put do zadovoljstva.

Međutim, jedno od najpoznatijih istraživanja moderne psihologije došlo je do potpuno drugačijeg zaključka.

Preporučujemo

Prema radu psihologa Mihalja Čiksentmihajija, čovek svoje najispunjenije trenutke često ne doživljava dok odmara, već dok je potpuno uronjen u zadatak koji ga izaziva, zaokuplja i tera da pruži najbolje od sebe.

Trenutak kada vreme prestane da postoji

Čiksentmihaji je još sedamdesetih godina prošlog veka proučavao svakodnevne trenutke sreće kod hiljada ljudi. Umesto da ih naknadno pita kako su se osećali, koristio je tada revolucionarnu metodu - ispitanici su tokom dana dobijali signal i odmah beležili šta rade i kako se osećaju.

Rezultati su ga iznenadili.

Najpozitivnija iskustva nisu se događala tokom pasivnog odmora, već onda kada su ljudi bili potpuno posvećeni nečemu što zahteva trud, koncentraciju i određeni nivo veštine.

To stanje nazvao je "flow", odnosno stanje potpunog toka.

Kako izgleda stanje "flow"?

Verovatno ste ga nekada doživeli.

Radite nešto što vas zaista zanima. Pišete, slikate, kuvate, rešavate problem, uređujete baštu ili završavate važan projekat.

Odjednom prestajete da gledate na sat.

Telefon više nije važan.

Ne razmišljate o obavezama.

Vreme prolazi neverovatno brzo, a vi ste potpuno prisutni u onome što radite.

Kada se sve završi, osećate umor, ali i duboko zadovoljstvo.

Upravo to je stanje koje je Čiksentmihaji smatrao jednim od ključnih izvora ljudske sreće.

Zašto izazovi donose više zadovoljstva od odmora?

Psiholog je otkrio da se "flow" najčešće javlja kada postoji savršena ravnoteža između izazova i naših sposobnosti.

Ako je zadatak prelak - dosađujemo se.

Ako je pretežak - osećamo frustraciju.

Ali kada nas aktivnost tera da damo malo više nego što mislimo da možemo, mozak postaje potpuno fokusiran.

U tim trenucima utišava se unutrašnji glas koji stalno procenjuje, kritikuje i brine.

Ostaje samo rad.

Odmor jeste važan, ali nije cela priča

Ipak, ni sam koncept "flowa" ne daje kompletan odgovor na pitanje sreće.

Jer život nisu samo izazovi i postignuća.

Tu su i dugi razgovori sa prijateljima, porodični ručkovi, šetnje bez cilja, lenja letnja popodneva i trenuci kada jednostavno ne radimo ništa.

Upravo zato stručnjaci danas smatraju da se kvalitetan život gradi na ravnoteži između angažovanosti i odmora.

Možda sreću tražimo na pogrešnom mestu

Možda nas upravo zato pojedini dani na odmoru ponekad ostave praznima, dok nam neki običan radni dan ostane u sećanju kao izuzetno ispunjen.

Ne zato što smo postigli nešto veliko, već zato što smo na trenutak bili potpuno prisutni u onome što radimo.

A možda se upravo u tim retkim trenucima, kada zaboravimo na vreme, telefon i sebe same, krije ono što nazivamo pravom srećom.

(Ona.rs)