Verovali smo da je IQ presudan, ali nauka sada tvrdi drugačije: Veština koja pokazuje koliko ste inteligentni

Kada se govori o inteligenciji, većina ljudi najpre pomisli na visok IQ. Godinama se verovalo da je inteligencija uglavnom određena rođenjem i da se tokom života ne može značajno menjati. Međutim, savremena istraživanja sve češće pokazuju da priča nije tako jednostavna.

Naučnici danas sve više pažnje posvećuju jednoj sposobnosti za koju smatraju da ima ključnu ulogu u načinu na koji učimo, rešavamo probleme i donosimo odluke. Reč je o radnom pamćenju - mentalnoj sposobnosti koja, prema brojnim studijama, može biti čak bolji pokazatelj inteligencije od pojedinih tradicionalnih testova.

Preporučujemo

Nova istraživanja ukazuju da se upravo ova sposobnost može unaprediti vežbom, čak i u odraslom dobu.

Šta je zapravo radno pamćenje?

Za razliku od običnog pamćenja koje služi za čuvanje informacija, radno pamćenje predstavlja svojevrsni "mentalni radni sto" na kojem mozak privremeno skladišti i istovremeno obrađuje podatke.

Ova sposobnost omogućava nam da pratimo razgovor, rešavamo matematičke zadatke, planiramo aktivnosti i donosimo odluke u svakodnevnim situacijama.

Stručnjaci ističu da upravo radno pamćenje igra ključnu ulogu u učenju, koncentraciji i snalaženju u novim okolnostima.

Zašto je povezano sa inteligencijom?

Naučnici razlikuju dve vrste inteligencije.

Prva je kristalizovana inteligencija, koja se zasniva na znanju i iskustvu koje stičemo tokom života.

Druga je fluidna inteligencija, odnosno sposobnost da rešavamo nove probleme, uočavamo obrasce i snalazimo se u situacijama sa kojima se ranije nismo susretali.

Brojna istraživanja pokazala su da je upravo radno pamćenje snažno povezano sa fluidnom inteligencijom.

Drugim rečima, što je osoba uspešnija u zadržavanju i obradi informacija u realnom vremenu, veće su šanse da će efikasno rešavati složene zadatke i prilagođavati se novim izazovima.

Istraživanje koje je promenilo pogled na inteligenciju

Dugo se smatralo da je fluidna inteligencija gotovo u potpunosti nasledna i da se ne može značajno menjati.

Međutim, istraživanja psihologa Džona Džonidesa, Suzane Jegi i Martina Buškila dovela su tu teoriju u pitanje.

Njihova studija pokazala je da intenzivan trening radnog pamćenja može dovesti do poboljšanja rezultata na testovima inteligencije.

Učesnici istraživanja koristili su takozvanu "n-back" vežbu, mentalni zadatak koji zahteva stalno praćenje informacija i prisećanje podataka prikazanih nekoliko koraka ranije.

Rezultati su pokazali da su osobe koje su više trenirale ostvarile značajniji napredak u sposobnostima povezanim sa fluidnom inteligencijom.

Kako su istraživači zaključili, efekat je bio direktno povezan sa količinom vežbanja.

Mozak se menja tokom celog života

Osnova ovakvih promena leži u neuroplastičnosti - sposobnosti mozga da stvara nove neuronske veze i prilagođava se novim iskustvima.

Naučnici navode da se nakon treninga radnog pamćenja mogu uočiti i promene u načinu na koji mozak koristi energiju tokom rešavanja zadataka.

Drugim rečima, mozak postaje efikasniji.

Osim pamćenja, ovakve vežbe poboljšavaju i koncentraciju, kontrolu pažnje i sposobnost upravljanja mentalnim resursima, što direktno utiče na svakodnevno funkcionisanje.

Jednostavna vežba koju možete raditi kod kuće

Stručnjaci ističu da za stimulaciju mozga nisu uvek potrebni komplikovani programi ili aplikacije.

Jedna od jednostavnijih vežbi uključuje običan špil karata.

Karte se promešaju i okreću jedna po jedna, a unapred se odrede određene "okidač" karte. Kada se jedna od njih pojavi, potrebno je prisetiti se koja se karta nalazila dve pozicije ranije.

Kasnije se zadatak može otežati prisećanjem karata koje su se pojavile tri ili četiri poteza ranije.

Ovakve aktivnosti istovremeno podstiču pažnju, koncentraciju i radno pamćenje.

Mentalni trening postaje jednako važan kao fizička aktivnost

Iako stručnjaci upozoravaju da ne postoji čudesna metoda koja može preko noći povećati inteligenciju, sve više istraživanja potvrđuje da redovna mentalna stimulacija može pomoći očuvanju kognitivnih sposobnosti.

Baš kao što fizička aktivnost održava telo snažnim, svakodnevno učenje, rešavanje zadataka, čitanje i treniranje mozga mogu doprineti očuvanju mentalne agilnosti tokom čitavog života.

Zato naučnici danas sve češće poručuju da inteligencija nije samo ono sa čim se rađamo - već i ono što svakodnevno razvijamo.

(Ona.rs)